Friday, September 29, 2006

ROĐENDAN NOVOG SRPSKOG FILMA


Čika Goran Paskaljević u svom novom filmu OPTIMISTI ima deo u kome pokušava da ismeva scenaristu filma DOBA NEVINOSTI, a u vreme snimanja tek kritičara, Dimitrija. U filmu se pojavljuje neko debelo dete, izuzetno fizički slično Dimitriju koje se zove isto kao i on, i ima naviku da kolje stoku po svom i komšijskim dvorištima, pa ga roditelji zaključavaju u sobu gde provodi vreme igrajući First Person Shootere na kompjuteru.
Ovaj lik je jasna aluzija na Dimitrijevu kritičarsku bezobzirnost i privatnu socijalnu zapuštenost. Zbog horor note koju u sebi nosi, ovaj lik ipak ostaje jedan od intigantnijih za žanrovski opismenjenu publiku koja bi se eventualno podvrgla ovom ostvarenju.
Međutim, za nas ovaj lik ima jednu drugu i još važniju fuinkciju.
Ovaj lik pokazuje da više ne mogu da nas ignorišu. Da smo se uselili u njihove misli i u njihove filmove. Više ne mogu da nas zaobiđu. Ovaj lik je izlazak na videlo Novog srpskog filma koji će se javljati u našim snovima i njihovim košmarima sve dok se sami ne ostvarimo i ne snimimo svoje filmove.

ČUDOVIŠNA NEVINOST


ČUDOVIŠNA KUĆA je film koji obavezno morate pogledati dok čekate DOBA NEVINOSTI.

Reč je o filmu koji apsolutno nema nedostatke što se retko sreće, a najavljuje tehnologiju koja je zaista izvanredna i što je najvažnje, sada je sigurno još uznapredovala pošto je ovaj film sniman pre dve godine. Verovatno će filmovi za dve godine biti još impresivniji.
ČUDOVIŠNA KUĆA je u svojoj dubokoj suštini buddy film o dva klinca koji shvataju da je kuća sablasnog komšije zapravo čudovište koje jede predmete koji joj se približe a bogami i ljude. Priča se na određeni način nadovezuje na Zemeckisovu epizodu AMAZING STORIES međutim podiže na još viši nivo.
Naime, Kenan je stvorio animirani svet koji ima psihološku produbljenost, a vrlo često i cinizam igranog filma, a istovremeno je snimio animirano ostvarenje u kome zaista ima stvari koje se danas ne mogu na takav način realizovati u igranom filmu. U ovoj simbiozi, psihološke ozbiljnosti i dizajnerske i tehničke virtuoznosti krije se sve ono što volimo u Holivudu i što su nam svojevremeno isporučivali autori poput Zemeckisa.
Naravno, posle ovog filma jedva čekamo Zemeckisov BEOWULF, a jedva smo ga čekali i ranije.

Sunday, September 24, 2006

ŠEJTAN U SAVA CENTRU

U utorak 26. oktobra, u 20 časova, u Velikoj Sali Sava Centru biće održana projekcija filma ŠEJTANOV RATNIK na novoj projekcionoj tehnici koju je nabavio Sava Centar uz pomoć Skupštine Grada. Nadamo se da će ovo biti prilika da vidite i čujete ovaj film na pravi način. I ne samo to, ova projekcija će biti prilika da se pokaže koliko ŠEJTANOV RATNIK ima odanih fanova, da se pokaže da ovaj film još uvek živi iako je svoju premijeru imao, sada već davnog, 19. aprila, da se u Velikoj sali Sava Centra napravi atmosfera koja je pratila premijere ŠEJTANOVOG RATNIKA, i da se svi zajedno setimo Katarine Veličković i Željka Božića, ljudi bez kojih ne bi bilo ŠEJTANOVOG RATNIKA a koji nisu više među nama.

Wednesday, September 20, 2006

MIRKA NAS JE SPOMENULA

Mirka Vasiljević je sinoć u jednoj od najgledanijih emisija Televizije Pink pomenula DOBA NEVINOSTI kao svoj sledeći projekat.
WOOOOOOOOOOW!!!!

Tuesday, September 19, 2006

ZORAN BOGAVAC R.I.P.


Upokojio se u Gospodu

Zoran Bogavac

Jedan od najbeskompromisnijih i najhrabrijih ljudi u srpskom žurnalizmu upokojio se u Gospodu u subotu, 16. septembra 2006. godine. Bio je novinar koji je živeo ideale svoje profesije i koji je, radeci u najrazličitijim časopisima i novinama, u rasponu od beogradske "Duge" do podgorickog "Glasa Crnogoraca", uspeo da uvek zadrži svoju reč ličnom, čistom i slobodnom.
Pamtićemo ga kao vrhunskog mislioca, profesionalca ali i pre svega kao tatu naših drugarica Jelene i Milene koje će nastaviti slavu porodice Bogavac .
Naše misli su sada sa njegovom porodicom.
Neka mu je večna slava.

Saturday, September 16, 2006

ENDORFIN - BEND KOJI NE SMETE PROPUSTITI


Zahvaljujući Popboksu, a naročito Forumu i izvanrednoj Popboksovoj akciji SCENA na kojoj se predstavljaju neafirmisani srpski bendovi, dokopali smo se odličnih pesama pančevačke grupe Endorfin. Onis sviraju zaista sjajne ljubavne pesme, i ne omeđuju se nekim žanrovima a u najboljim deonicama zvuče kao Radiohead iz PABLO HONEY faze. Popboks im je ovde, u rubrici SCENA napravio stranicu i hostuje snimke. Skinite ih obavezno, naročito 10 000 IZVINJENJA, jednu od najboljih pesama godine.

Friday, September 15, 2006

DIGNUT SAJT ZA A3

Thursday, September 14, 2006

NOVI SRPSKI STRIP


Obavezno počnite sa praćenjem srpskog superherojskog stripa koji radi naš drug Milan Konjević. Najzad je neko počeo da se bavi komunikativnim stvarima bez ikakvog kompleksa prema stranom stripu i bekstva u alternativu. Mi znamo šta ćemo sutra tražiti na trafici.
Proučite najavu iz BLICA.
Novi stripovi „Faktor 4“ i „Divlja magija“
Superheroji i slovenska mitologija
Strip kao osma umetnost, posle niza godina, oživljava na srpskom tlu. U izdanju „Luxora“ pojavili su se „Faktor 4“ i „Divlja magija“, dela naših autora koji već imaju saradnju sa prestižnim svetskim strip-kućama.
‘’Faktor 4’’ je superherojska naučnofantastična priča o četvoro mladih koji, ne želeći, dobijaju neverovatne moći elemenata - vatre, vode, vazduha i zemlje. Uz to, njihove sudbine vezuje i staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti umiranje svemira. Rednja se odvija 2080. godine, crtač je Marko Čolak, a scenarista oba stripa je Milan Konjević. „Divlja magija“ je strip o multiverzumu i fantastičnom svetu Gei, baziran na slovenskoj mitologiji. Junak stripa je Adam Avarom, poslednji od loze kraljeva tog sveta, u kome se budi divlja magija, sila koju su zmajevi ostavili kraljevima Gee na čuvanje. Naslovne stranice za prva tri broja, kao i koncept likova, radio je naš poznati strip autor Aleksa Gajić. ‘’Faktor 4’’ izlazi svakog petnaestog, a ‘’Divlja magija’’ svakog prvog u mesecu.

T. Nj.

Wednesday, September 13, 2006

ČITANJE KNJIGA


Da bi čitali nešto zanimljivo na našem jeziku uglavnom moramo da se okrećemo savremenim hrvatskim piscima. Međutim, ovog meseca konačno izlazi i jedna zanimljiva srpska knjiga.
Ukoliko ste se upitali šta znače bilbordi na kojima piše SRBIJI PRETI PARKINSONOVA BOLEST, to je najava za novi roman Svetislava Basare USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI . Kroz priču o Demjanu Lavrentjeviču Parkinsonu, izumitelju strašne bolesti koji umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru na Kolimi pod lažnim imenom Nikolaj Nikolajevič Kuznjecov, Basara gradi roman koji je povremeno istorija i istoriju koja je povremeno roman. Parkinson pokušava da iz perspektive čudne bolesti promeni okolinu, sastavljajući fragmente odavno razbijene celine integralne slike sveta, u stalnoj borbi sa himerama istinske bolesti i lažnog zdravlja i njihovim invertovanim ulogama kao paklenim okosnicama sunovrata sveta u revolucije, ratove, ezoteriju i alhemiju.
Nadamo se da će se konačno pojaviti i neki srpski Michel Gondry koji će lepo privoleti Basaru na film, da ga više ne bruka BUMERANG u filmografiji.

Monday, September 11, 2006

ALEKSANDAR JEVĐEVIĆ R.I.P. (1937-2006)

Pre dva dana se u Sarajevu upokojio Aleksandar Jevđević, filmski, televizijski i pozorišni reditelj. On je u martu ove godine uradio svoju poslednju predstavu, bila je to sarajevska postavka Dimitrijeve VELIKE BELE ZAVERE u Kamernom teatru 55.

Evo Dimitrijevog sećanja na Acu:

Gospodina Aleksandra Jevđevića ću se pre svega sećati kao čoveka izuzetne energije i visprenosti. Kada smo počeli da radimo sarajevsku postavku VELIKE BELE ZAVERE postideo me je pripremom za ovu režiju, koja je za mene bila prava škola profesionalizma. Ja živim u beogradskoj ulici koja nosi ime jedne od ličnosti prikazanih u filmu i seriji ALEKSA ŠANTIĆ koju je Aca režirao. Njegov rad mi je pomogao da postanem bolji i studiozniji pisac, njegov rad mi je pomogao da shvatim čijim je imenom obojen moj životni ambijent. Mislim da će upravo po tom spoju ozbiljne obrade tradicije i neobuzdanog istraživačkog duha Aca biti i zapamćen u istoriji dramske umetnosti na našim prostorima.

Slava mu!

ŠEJTANOVCI U WETI

Ekipa ŠEJTANOVOG RATNIKA je u poseti Australiji i Novom Zelandu gde je film prikazan na festivalu srpskog filma.

U okviru ekspedicije a ljubaznošću Richarda Taylora, dobitnika šest oskara za filmove Petera Jacksona, ekipa ŠEJTANOVOG RATNIKA je dobila priliku da poseti kompaniju za specijalne efekte WETA. ŠEJTANOVCI su im odneli DVD filma, titlovan na engleski i obišli pogone, a ljudi iz WETE su ih toliko gostoprimljivo dočekali da su morali da kupe posebnu torbu za sve poklone koje su dobili.

Štaviše, po svemu sudeći, Sendi Kumalakanta, kreator maski za ŠEJTANOVOG RATNIKA će ostati u WETI još neko vreme na usavršavanju.
Ovo je istorijski uspeh. Ne samo intimno za ekipu ŠEJTANOVOG RATNIKA kojoj je jedna od najvećih inspiracija bio upravo MAKING OF za LORD OF THE RINGS sa kojim je WETA pokazala da je neprikosnovena kuća za specijalne efekte, već i u širem smislu pošto je rad naših autora konačno prikazan i prihvaćen od ljudi koji predstavljaju apsolutne autoritete u svom poslu. Ako se još u obzir uzme i entuzijazam i autsajderski položaj iz kog je ŠEJTANOV RATNIK krenuo, ova poseta i ovakva reakcija deluju zaista impresivno.
Naravno, jedva čekamo da čujemo i vidimo svedočenja samih ŠEJTANOVACA, nadamo se potkrepljena i nekim slikama i video materijalima.
Videćemo da li će mejnstrim mediji adekvatno ispratiti ovaj događaj.

Sunday, September 10, 2006

NEVINOST UJUTRO

Evo Dimitrijevog pogleda na SUTRA UJUTRO
SUTRA UJUTRO

Ako ću pamtiti neku repliku iz filma SUTRA UJUTRO Olega Novkovića to je rečenica žene koja je sedela iza nas u bioskopu. Ona je posle nekoliko minuta filma konstatovala, U, al’ će ovo biti sranje, odma’ se vidi. Sa osmehom sam prihvatio tu konstataciju, znajući da se od autora NORMALNIH LJUDI može svašta očekivati, i da žena iz reda iza, ni ne zna na kakav je tobogan sela.

Međutim, koliko god da je žena iz reda iza nas bila u pravu, toliko se zaista nisu ostvarile najcrnje slutnje ljubitelja NORMALNIH LJUDI. SUTRA UJUTRO je jedno veliko ništa koje ne uspeva da zgrane gledaoca kao NORMALNI LJUDI i objektivno spada u žanr filmova sa kojih se izlazi na FESTu, a koji su legitiman deo svake sirotinjske kinematografije.

SUTRA UJUTRO Olega Novkovića je apsolutni pobednik ovogodišnje kolekcije srpskih festivala. Iako taj podatak ne znači apsolutno ništa, osim da je Novkovićev film uspeo da se nametne kao artistička perjanica srpskog filmskog establišmenta, upravo u toj maloj tituli leži nekoliko razloga za eventualnu polemiku.

Naime, Novković je očigledno odlučio da se sigurno pozicionira unutar srpskog filmskog poretka definisanog besmrtnim rasporedom Kusturica na nebu, Šotra na zemlji. Novković se opredelio da levitira između njih i da koristi benefite, ja tebi ti meni sistema na sitnim konkursima.

Pošto je prošle godine uspešno izveo diverziju davanja novca KROJAČEVOJ TAJNI na Gradskom konkursu, sa producentom istog filma spakovao je mali art-house film po uzoru na DOGME nazvan SUTRA UJUTRO. Iako ta akcija nije prošla nekažnjeno, pošto je isključen iz ovogodišnje Komisije, što mu onemogućuje da na taj način posredno obezbedi sebi sledeći film, SUTRA UJUTRO je uspeo da ga dovede do sredine tabele srpskih art-house gurua koji imaju izvesnu prođu u informativnim sekcijama uglednih festivala. Sa sve štampom koju uspešno kontrolišu producenti filma, SUTRA UJUTRO je izbacio Olega na srpsku kinematografsku mapu, prevashodno na planu fondova.

S druge strane, SUTRA UJUTRO je prilika da se na agresivan medijski način objasni da propala srpska ortačko-jaranska kinematografija koju definišu naši tradicionalni glumci-producenti, nadri-reditelji, smutni fondovi i sl. još uvek kao može nešto da pruži. Taman kad ih je postideo ŠEJTANOV RATNIK, taman kada čekamo OGNJENKU da preokrene stvari, pa kad je konačno i SEDAM I PO snimljen BEZ NJIH, odjednom se stvara medijska euforija oko jednog NJIHOVOG FILMA. Dubravka Lakić samo što ne trči za nama i ne maše, Ej, evo imamo OK film, evo pogledajte Olega, nismo mi još za staro gvožđe! Nije sve izgubljeno...

Novkoviću je najvažnije da se sa SUTRA UJUTRO spasao od stigme nezaboravnih NORMALNIH LJUDI koji su čak i u srozanim srpskim uslovima primećeni kao jedan od najgorih filmova ikada snimljenih. Nije pobegao od te poetike, da se razumemo. Štaviše, ako bi u nekom bizarnom stanju svesti uporedili Novkovićev sa Majkl Manovim opusom, onda su NORMALNI LJUDI njegova VRELINA a SUTRA UJUTROKOLATERAL. Koliko je KOLATERAL slabiji od VRELINE, toliko je SUTRA UJUTRO bolji od NORMALNIH LJUDI. I kao što se od Mana svi nadaju da će snimiti novu VRELINU tako i svi strahuju da će Novković možda opet nekad snimiti NORMALNE LJUDE.

Međutim, ovaj film pokazuje da Novković još uvek nije sazreo u ozbiljnog i disciplinovanog art-house reditelja i da se još uvek nije pročistio od snažnih metafora stilizovanog jugoslovenskog filma, i da se nalazi još uvek na pola puta između paradigmi svojih producentskih gurua Ljubiše Samardžića i Lazara Ristovskog. SUTRA UJUTRO je namerno stilski sveden sa namerom da bude DOGME, međutim film niti je stekao niti zaslužuje taj sertifikat. Otud izražajni asketizam kome se Oleg okreće nema pokriće i deluje paušalno. Šta god mislili o DOGME, unutar tog pristupa postoji neka vrsta koncepta i igre koji se moraju ispoštovati kako bi se postigao barem, neki estetski kriterijum. Upravo pitanje konceptualnog kriterijuma i čini ezoteriju DOGME. DOGME jeste liberalizovala filmski izraz, učinivši da autori više ne moraju da robuju nedostižnim stilsko-tehnološkim konvencijama, ali učinila je i da ipak postoje neki drugi kriterijumi koji se moraju ostvariti. Ako film nije zaista i sertifikovan DOGME onda se postavlja možda banalno pitanje, a zašto nije normalno snimljen?

Banalnost tom pitanju oduzima sama priča filma koja u svojim izvesnim aspektima radikalno odstupa od realizma. Iako je film duboko utemeljen u realnosti, u nekoliko navrata karakteri učestvuju u oštrim melodramskim zaokretima, kakvi nisu svojstveni hiper-realizmu u koji se Novković upustio.

Kad je reč o glumi, pre svega treba naglasiti da Uliks Fehmiu vrlo zanimljivo izgleda i da jedan takav glumac evidentno nedostaje našoj kinematografiji. SUTRA UJUTRO neće videti dovoljno ljudi da bi eventualno motivisao Fehmiuov potpuni povratak ali reditelji će sigurno zabeležiti njegove adute u ovom filmu. Lazar Ristovski je takođe u ozbiljnoj formi i dostigao je nivo samouverenosti u kome zaista može sve da plasira. Ljubomir Bandović, koji je zanimljiv glumac starog kova nažalost ovim filmom biva usisan u Glogovčev profil, a štetnost takvog glumačkog profila pokazuje sam Glogovac kome ova uloga nije među slabijima, međutim bazirana je na rešenjima koja smo već toliko puta videli da prelaze iz sektora glume u sektor scenografije.

Bandović se sa svojom spontanošću i širokogrudošću štaviše ispostavlja kao karika koja je oduvek nedostajala toj patetičnoj liniji našeg filma koju su gajili Ljubiša Samardžić i njegov verni scenarista Srđan Koljević koji su potom inficirali i ostatak kinematografije. Bandović je idealan glumac za srpske uslove, čovek funkcionalan i na svadbi i na sar’ani, sve ono što eksperimenti sa Đuričkom ili Kičićem nisu uspeli da pruže narečenim autorima.

Najnagrađivanija uloga je svakako uloga Nade Šargin koja pokazuje da je reč o izuzetno filmičnoj i upotrebljivoj glumici koja zrači posebnom energijom na ekranu. Međutim, njen lik je možda i najizgubljeniji na granici između realizma i stilizacije i doveden je u neka tako ekstremna stanja, da njena magnetičnost uspeva da ga negde učini uverljivim i podnošljivim. Sama rola je dakle izuzetno sumnjivog kvaliteta ali Nada jeste potencijal sa kojim valja računati.

Potencijal je bio i Glogovac, međutim, nije se dovoljno čuvao od srpske kinematografije, nadam se da se tako nešto neće desiti i Nadi Šargin.

Već godinama u našoj kinematografiji postoji oskudica ozbiljnih ženskih uloga tako da se na godišnjem nivou praktično ni ne pojavi dovoljan broj ženskih uloga za relevantnu procenu. Štaviše, obično bude jedna koja se izdvoji. To eventualno jeste Sale iz SUTRA UJUTRO ove godine. Ali, to ne znači puno. Nadam se da će Nada Šargin posle ove uloge dobiti priliku da se dokaže u još nekom filmu u kome će svoj talenat moći da spoji sa preciznijim tekstom i rediteljskom vizijom.

Većina problema filma proističe iz scenarija Milene Marković koji grčevito pokušava da postigne nekakvu atmosferu, nekakav realizam, neku životnost dijaloga, da bi na kraju, u ključnim momentima potpao pod konvencije herc-romana. Iako se svesno opredelila da stvori realistički svet u kome se ne vide biografije junaka već se otkrivaju kroz neke spontane detalje, scenario se oslanja na samoubičinu oproštajnu poruku koja eksplicira mnoge odnose među junacima, pokazuje nam samoubičin lik, pri tom ne otkrivajući ništa o njemu. I na kraju ceo taj realizam kroz niz ispovesti postaje vrlo konvencionalan u izlaganju prošlosti likova.

Što je još gore, iako film pokušava da ugrabi trenutak, Milena Marković vara gledaoca i zabašuruje nekoliko važnih dramskih scena, recimo reakciju neveste i porodice na Neletov nedolazak na vlastito venčanje. Pošto te scene evidentno iziskuju maštovitost, naprosto su preskočene, a rastanak sa nevestom je zabašuren sa par neodređenih, patetičnih replika.

Likovi filma SUTRA UJUTRO u više navrata pevaju, i to već počinje da izgleda kao neka vrsta strategije srpskih reditelja. To je posle Kusturice prvi koristio Koljević u SIVOM KAMIONU CRVENE BOJE. Novković je malo preterao. Njegovi junaci zapevaju i kad su zajedno a bogami i kad su sami. Ako je kod Koljevića samo reč o oportunizmu, znajući Markovićkin background u pozorištu možda je reč o nekoj neuspeloj brehtovštini?

U svakom slučaju ove godine će ONA SE BUDI Šarla Akrobate biti dvaput otpevana na bioskopskom ekranu a capella, jednom u SUTRA UJUTRO i jednom u A3...

U vizuelnom smislu, Novković pokušava da ščepa gledaoca za gušu sa dugim kadrovima i kamerom iz ruke, sa džamp katovima kojima pravi elipse unutar scena, i to sve deluje nekako arhaično, zakasnelo jedno 50ak godina. Niko ne spori da neka od tih rešenja i dalje izazivaju reakciju u gledaočevom stomaku, ali i te reakcije su sve blaže i blaže. S druge strane, ovaj način kadriranja je prilično neosmišljen u egzekuciji Novkovićevog DPa Miladina Čolakovića.

Ambijent Novog Beograda je pre svega oportuno snimljen. Pre svega vidi se da je film sniman u nekoliko različitih blokova koji se razlikuju po socijalnom kontekstu. U jednom trenutku je čak i nejasno u kom delu Novog Beograda ko živi. Samim tim, junaci se izmiču definisanju po toj lokaciji. S druge strane, Novkovićevi ekstrijeri Novog Beograda su manje ubedljivi od eksterijera koje je snimio Srdan Golubović u APSOLUTNIH STO ili Mladen Matičević u 1 NA 1.

U vizuelnom smislu, SUTRA UJUTRO je zapravo simulacija art-house filma. U godini kada se većina filmova pojavljuje bez ikakvog vizuelnog koncepta, to je valjda zaslužilo prelaznu ocenu. U svakom slučaju SUTRA UJUTRO je vizuelno daleko osmišljeniji od SEDAM I PO koji je smešten u sličnom settingu.

Treba podvući potresnu istinu da je SUTRA UJUTRO prosto bačen na bioskopski repertoar bez ikakve reklame, sa plakatom i distribucijom koji će teško koga privući. Dostojanstvenijoj distribuciji ovog filma nisu pomogle ni silne nagrade ni festivali jer očigledno te manifestacije i nagrade nikog ne mogu zaista da motivišu i ne znače apsolutno ništa.

Ovako nemaran odnos prema plasmanu filma pokazuje da Novković stvara u atmosferi u kojoj je potpuno zanemarne važan segment života filma a to je komunikacija filma sa publikom. SUTRA UJUTRO, nezavisno od svog kvaliteta, teško da će sa bilo kim komunicirati pošto ga niko neće ni videti, velikim delom zato pošto neće ni znati da je taj film u bioskopu.

Ono što je neka simpatična crta koja se može podvući ispod SUTRA UJUTRO jeste da je praktično reč o filmu koji je loš ali je do te mere budžetski skroman da ne uspeva da te raspameti i jako iznervira. Nekako se čini da je snimljen za svoj račun. Međutim, sreću mu kvari KROJAČEVA TAJNA koja je nastala kao nusproizvod njegovog nastanka. Pa ipak, i takva razbojništva su bolja od bacanja naših para na KARAULU.

OK, Oleg Novković se jeste upustio u snimanje filma sa koga bih po definiciji izašao na FESTu. Međutim, i film za napuštanje na FESTu ima neke standarde do kojih SUTRA UJUTRO ne dobacuje.

SUPERSTUDIO BLOG


Na adresi http://www.suprastudio.blogspot.com/ otvoren je blog naše omiljene grupe SuperStudio koji će vremenom prerasti u sajt na kome će pored svojih misli objavljivati i muziku!!!!
Obavezno ih posetite i pripremite se da uživate u rezultatima njihove potrage za najlepšom pop pesmom.

Sunday, September 03, 2006

POZIV NA STATIRANJE


Udahnite duboko!

DOBA NEVINOSTI počinje sa snimanjem.

U prvoj fazi snimaćemo scenu Svetinog sna. Snimanje će se odvijati krajem septembra u beogradskoj ARENI. Trajaće oko četiri dana.

Na vreme ćemo vas obasetiti o terminima.

Da li ste raspoloženi da statirate u ovoj sceni?

Mi vam ne možemo ponuditi honorar jer film radimo u ultra low budget uslovima. Ako uspemo da zatvorimo finansijsku konstrukciju za ovu fazu snimanja, pokušaćemo da vam obezbedimo neki minimum ali ništa ne obećavamo. Ipak, na snimanju vas čeka sjajna atmosfera, prilika da vidite kako se stvara film, a i da uživo vidite naše preslatke glumice među kojima, oh da, među kojima je i Mirka Vasiljević.

Ukoliko vas zanima ova akcija, javite nam se na mejl i pošaljite nam svoje slike, i ako nam budete odgovarali, kontaktiraćemo vas.

Podsetićemo vas da je naša mejl adresa dobanevinosti@yahoo.com