SRPSKI FILM u SEVERNOJ KOREJI

U ovom kriznom trenutku u odnosima između dve Koreje i SAD, današnje dnevne novine objavljuju jednu vrlo zanimljivu priču o zastupljenosti srpskog filma u izolovanoj Severnoj Koreji.
 
Srbi zabavljaju Pjongjang

Popularnost Velimira Bate Živojinovića u Kini dobro je poznata stvar ali srpska javnost zna vrlo malo o neverovatnoj popularnosti srpskih filmova u Severnoj Koreji. Ova enigmatična i prkosna država je poslednjih dana u centru pažnje zbog zveckanja nuklearnim oružjem sa Amerikom i susedima. Međutim, ni prethodnih godina nije bilo puno vesti o kulturi ove zemlje koja je u medijima bila zasenjena pričama o gladi, naoružavanju i ekscentričnostima vladajuće dinastije. Ipak, čudi da srpska javnost nije upoznata sa tim da je Severna Koreja jedan od najvećih uvoznika srpskih filmova.
Podaci o izvozu srpskih filmova u Severnu Koreju trenutno su nedostupni pošto zaposleni u Filmskom centru Srbije ne mogu da nađu dokumentaciju o tome. "Ovde kao da je pala atomska bomba", kaže nam službenik Filmskog centra koji je želeo da ostane anoniman, nehotice aludirajući na nuklearnu situaciju Severne Koreje. Ipak, potvrdio nam je da Severna Koreja zbog vrlo stroge politike prema uvozu stranih filmova, na vrlo kratkom spisku "prijateljskih kinematografija" drži srpsku koju inače jedino priznaje kao naslednicu jugoslovenske filmske industrije.
Putem interneta, stupili smo u kontakt sa Park Pil Bongom, filmskim teoretičarem iz Pjongjanga koji je početkom prošle decenije prebegao u Južnu Koreju i sada radi u jednom seulskom video klubu. "Kao i u Kini, u Severnoj Koreji su se jako voleli jugoslovenski partizanski filmovi. Ipak, vrlo brzo su progresivniji elementi u Partiji prepoznali kvalitete i u drugim žanrovima tako da su u Pjongjangu pregledani razni jugoslovenski filmovi od kojih je mnoge cenzura odobrila."

Severnokorejanci su se tako u pauzama rada razonodili uz "Žikinu dinastiju", mada ne i "Tesnu kožu" jer potkopava radni moral a za praznike su maštali o socijalizmu sa ljudskim likom uz "Ljubav i modu" i "Nacionalnu klasu". Naravno, nijedan detalj nije promakao budnim cenzorima, recimo, "Nacionalna klasa" nije premontiravana ali je prevod adaptiran tako da glavni junak želi da ide u vojsku uprkos tome što ima problem sa bubrezima.
Park Pil Bong je sa nama podelio slučaj svog prijatelja Park Čul Suna koji je bio urednik jedinog severnokorejskog televizijskog kanala tokom osamdesetih i sve do sredine devedesetih. Sun je bio veliki poštovalac jugoslovenskih komedija, naročito radova Slobodana Šijana. Međutim, kada je u progrqm nacionalne televizije uvrstio film "Maratonci trče počasni krug" reagovao je vrh Komunističke partije tvrdeći da Sun aludira na dinastiju Kim. Naime, tih dana je partijski vrh znao da je Kim Il Sung preminuo ali se po rečima Park Pil Bonga to nije znalo u srednjim ešelonima Partije i Sun nije mogao ni da nasluti da će čelnici Partije poistovetiti Topaloviće sa Kimovima a samog Kim Il Sunga sa Pantelijom. Park kaže da mu se od tada gubi svaki trag mada je i dalje potpisan kao urednik filmskog programa na svim špicama koje idu pre filmova.
Nažalost, iako veliki filmofil Kim Džong Il nije previše mario za jugoslovenski film, njega su pre svega zanimali američki spektakli sa velikim zvezdama i poboljšanje severnokorejske filmske proizvodnje. Park smatra da je režim u tom pogledu bio licemeran i da je narodu poturao jugoslovenski film a za sebe čuvao ilegalno nabavljene kopije američkih hitova.
Naš izvor u Filmskom centru Srbije kaže da Severna Koreja i danas kupuje srpske filmove i taj podatak nas je zbunio jer Srbija odavno nije komunistička zemlja. Ipak, Park nije začuđen. Uprkos tome što je odavno emigrirao iz Severne Koreje, on i dalje prati njihov filmski program i vodi evidenciju na kojoj bazira svoje stručne radove. Kaže da su srpski filmovi izuzetno zastupljeni, "Vrlo često se repriziraju "Srpski film" i "Klopka" pošto prikazuju ljude u kapitalizmu primorane na najteža zverstva kako bi preživeli. "

Severnokorejska propaganda već godinama govori kako u Americi beskućnici jedu svoju decu tako da im je "Srpski film" u kome čovek seksualno opšti sa detetom za novac bio prava potvrda šta se dešava kada zemljom zavlada kapitalizam. "Klopka" je s druge strane prikazana posle jedne propagandne emisije o zdravstvu jer pokazuje da ljudi u kapitalizmu moraju da postanu ubice kako bi obezbedili lečenje za svoju decu."
Severna Koreja jako voli fudbal, i prvi zapadni film koji je tamo prikazan posle nekoliko decenija bio je britanski " Igraj kao Bekam". Prirodno, "Bekam" je bio premontiran za emitovanje na državnoj televiziji. Otud ne čudi da je "Montevideo" vrlo popularan među severnokorejskom omladinom s tim što je premontiran tako da je Milutin Ivković kao revolucionar postao glavni junak zbog svog komunističkog angažmana.
Izvori iz Filmskog centra kažu da "Artiljero" nije prošao cenzorsku komisiju jer nije zadovoljio njihove estetske kriterijume. Parka to ne čudi, "Severna Koreja je izolovana ali su očuvani elementarni kriterijumi."
Kim Džong Il je bio poznat kao veliki mecena tamošnje kinematografije, ali Park misli da njegov sin Kim Džong Un nije toliko zainteresovan za film. "Bucka zanimaju video igre, internet, nove tehnologije, smatra da je u tome budućnost. Ove godine u severnokorejskom budžetu odvojena je nula za kinematografiju."
Sa nulom i u Srbiji, možda neće biti puno premijera u Pjongjangu. Srećom, tamošnja publika navikla je na reprize.