Friday, October 28, 2005

PRVA CINEMANIJINA NOĆ

Evo Dimitrijevih utisaka sa prve večeri Cinemanie:
U izvesnim deonicama čak i bukvalno odvučen na leđima svojih prijtelja na Cinemaniu, odmah sam se obradovao posterima za ČARLSTON ZA OGNJENKU koji su krasili hol Sava Centra. Sjajno je da srpski film proizvede jedan takav tentpole release opremljen teaser posterima sa likovima iz filma. Tuck je očigledno svojski stao iza OGNJENKE i čini mi se da sada već nema sumnje koliko će Urošev talenat biti nagrađen na blagajnama.
Kad je o samim projekcijama reč, od Sava Centra je ostala samo monumentalnost prostora, Kvalitet slike i zvuka je na stvarno bednom nivou a cela livrejisana atmosfera psrečava nastanak barem bolivudskog ugođaja opšteg narodnog veselja.
Obradovao sam se kada je prezentacija sponzora počela interfejsom za XWave DiVX. Lepo je videti kako ultimativni piratski format inficira veliko platno.
Svaka projekcija počinje iluzijom da smo došli na Noć reklamoždera a ne na Cinemaniu. Rolne reklama su ove godine neukusno duge. Jedino su korisne da se ne zakasni na projekciju.
Kad je o trejlerima reč, distributeri se nisu baš pretrgli sa novitetima. Prikazali su nam trejler za četvrtog Harija Potera u kome će verovatno opet dobiti jedno te isto, jer uostalom ta franšiza je redak slučaj ge Chris Columbus i Alfonso Cuaron isto režiraju.
Drugi trejler bio je za KING KONG. Prema ovom filmu sam prilično skeptičan. Ne deluje mi do kraja ozbiljno. Liči mi na jednu preveliku igrariju Petera Jacksona, i smatram da će oduševljenje splasnuti kao što je već sa RETURN OF THE KING outstayovao svoj welcome. Filigranska posvećenost detaljima i stilizovano komičan odnos prema stvarima guše brutalnost pripovesti o velikom majmunu. Mislim da će samosvest dokrajčiti ovaj rimejk.
LEGEND OF ZORRO
Cinemaniu je otvoro POVRATAK ZOROA Martina Campbella. Čini se da su Robert Orci i Alex Kurtzman velika holivudska zabluda. Posle serija ALIAS dobili su brojne angažmane naročito oko Parkesvih produkcija (ISLAND, TRANSFORMERS, LEGEND OF ZORRO) ili MI:3 i nisu se baš pokazali. Čini se da sa izvesnim veštinom prepliću kanonske žanrovske postavke ali u svakoj ostaju nedorečeni. Ako je Campbell u prvom ZORROu digao maskiranog špageti osvetnika na nivo 007, u nastavku pokušava da celu stvar pretvori u TRUE LIES. Autistično pokušavajući da što preciznije realizuj tekst, Campbell propušta da autorski zavrti nastavak, da ga približi pop kulturnom ikonostasu kao Richard Lester u MUSKETARIMA, i konačno ne postiže čak ni arhaičnu neodoljivost prvog filma.
Ipak, dovoljno je blizak prvom i solidno realizovan da bi se sem ove konceptualne ulazilo u neke dublje zantske elaboracije.
U odnosu na očekivanje izneto u preporukama, nije razočarao, ali smo se ipak uzdali da
će biti bolji.
DOOM
Bartkowiakov DOOM je pravi primer exploitation filma koji uspeva da zadovolji ciljnu grupu nimalo ne mareći za neku estetsku dugovečnost.
Dave Callahm i gotovo nepogrešivi Wesley Strick (CAPE FEAR, FINAL ANALYSIS, RETURN TO PARADISE) napisali su adaptaciju first person igre u koju su učitali ultimativne tipove cool karaktera savremenog američkog filma, povod za krvoproliće objasnili RESIDENT EVILičnom zarazom i na bazi toga dali Bartkowiaku da snimi R-rated film.
Kao eventualni nedostatak filma stoji odsustvo radosti ubijanja u prvih sat vremena koji se bavi pitanjem zombiALIENSske infestacije koja ipak nije bitan deo DOOM mitologije. Nadam se da će radosti ubijanja biti više u neizbežnom nastavku.
Ko može da popije ovu vrstu pristupa dobija čak i money shot first person deonicu koja je naravno najdragoceniji deo filma.
Pošto je reč o adaptaciji kompjuterske igre, DOOM je izvorno sa malog ekrana. Baš zato ga sada treba videti na velikom ekranu. O vođenju ekipe koja će navijati s tobom ni ne govorim. To se podrazumeva.