IZGOVOR ZA RAZGOVOR

Krojačeva tajna je toliko loš film da je gotovo bespredmetno govoriti o njemu. Postavljen je kao bizarni triler po uzoru na latinoamerički magijski realizam, iracionalnost Dejvida Linča i rane ekspresionističke filmove, a završio je kao diletantska i bajata provincijska avangarda, koja čak nije ni vatrena ni hrabra. Pre par godina u Hrvatskoj se pojavio film Svjetsko čudovište koji sa Krojačem deli sličnu stilizaciju i Gorana Šušljika u glavnoj ulozi. Tamo je bio doživljen kao prvorazredni skandal. Krojač ima manji profil, ali slučaj Čudovišta pokazuje da ne donosi inovaciju čak ni na regionalnom nivou.

Sam film će ubrzo nestati sa našeg filmskog horizonta i potonuće na blagajnama. Ali, za sobom će ostaviti žrtve. Možda ne u očima publike jer će ga ona zaobići, ali profesionalci će ga dobro zapamtiti.

Film je otvoren morbidnim kuriozitetom. Premijera je održana na dan žalosti posle železničke nesreće, kada su sve manifestacije otkazane, čak i one koje nisu vesele.

Još tragičniji momenat je što se ispostavilo da je Krojačeva tajna poslednja uloga Ljube Tadića na filmu. Ovaj veliki glumac nije imao onoliko blistavu filmsku karijeru kakvu je po svom talentu zaslužio. Ipak, ovo je bedno zaključenje jedne karijere koja nam jako dobro, u rasponu od 1953. do 2006. pokazuje rađanje, uspon, zablude i pad jedne kinematografije.

Ljudi koji su ovo finansirali, a to su prevashodno Ministarstvo kulture i Grad se takođe moraju pozvati na odgovornost. Ne samo zato što je neka komisija dozvolila da se ovo snimi. Da se ovo podrži. Već što su ako ne uništili a onda bar ozbiljno kompromitovali karijeru jednog mladog čoveka, reditelja Miloša Avramovića, koji evidentno nije dorastao snimanju celovečernjeg igranog filma. Prosto je neverovatno da je ovakav projekat uspeo da prođe tri vrlo ozbiljne instance.

Prva je producentska kuća Zilion Lazara Ristovskog koja bi ipak morala razviti neku vrstu kriterijuma pri odabiru projekata. Mel Gibson je producirao Vendersov film Hotel od milion dolara. Kada je film izašao, Gibson se ogradio i rekao da je to nešto najdosadnije što je video u životu. Lazar Ristovski, producent i jedan od glavnih glumaca u ovom filmu se nije pojavio na premijeri. Da li je to gest Gibsonovog kalibra ili je zaista bio sprečen? Voleo bih da je ovo prvo.

Zatim, tu je Gradski fond gde je Avramovićev projekat dobio drugu premiju za pomoć debitantskom filmu od Komisije u kojoj su sedeli i eminentni reditelji Dejan Zečević i Oleg Novković, kao i niz scenarista i kritičara.

I sve je zaokružilo republičko Ministartvo koje je prošle godine bez ikakvih Konkursa finansiralo proizvodnju i postprodukciju srpskih filmova čije ćemo rezultate videti u više nego uzbudljivoj 2006. godini.

Konačno, Krojačeva tajna ima i ozbiljne poslovne posledice. Pro Vision, kuća koja je ovo uzela u distribuciju treba ozbiljno da razmisli kakve su konsekvence ovakvog čina. Nisam siguran da su oni svesni činjenice da su pustivši ovo u bioskope nepovratno rasterali srpsku publiku koja tradicionalno voli naš film. Naša filmska scena, nažalost, još uvek nije žanrovski profilisana i srpski film nije samo geografska odrednica već i žanr. Kakva god da je naša kinematografija, a nije dobra, ovo ipak nije reprezent njenog nivoa, i samim tim ne smemo dezinformisati ljude o njoj i rasterivati ih. Vrhunac gledanosti u našim bioskopima dostignut je tokom osamdestih, delom i zato što su distributeri finansirali filmove i praktično proizvodili program za svoju bioskopsku mrežu. Sada su se opredelili da distribuiraju šta god im neko donese. Rezultati pokazuju da je to pogrešna strategija i da je krajnje vreme za neki nov koncept.

Najžalosnije od svega je to što će mladi reditelj Avramović zbog ovog filma ceo život nositi pečat neznalice i diletanta. Možda ga i zaslužuje, ali mlad je čovek, i treba mu dati neku vrstu popusta pošto je očigledno bio nedorastao za profesionalni celovečernji film. I niko iz svih struktura koje su zadužene za kinematografiju i njegoo školovanje to nije mogao da mu kaže i da mu pomogne.

Za vreme projekcije na kojoj sam gledao Krojačevu tajnu, u četvrtoj sali Domu sindikata, posle pola sata izašlo je četvoro gledalaca, još dvoje u 45. minutu i konacno dvoje posle sat i petnaest. Tim poslednjim je još četvrt časa falilo pa da postanu velikomučenici Krojačeve tajne.

Dimitrije