IN MEMORIAM: Željko Božić

Odlazak najhrabrijeg

Mislim da Željku Božiću nikada za života nismo rekli koliko je bio važan i dragocen čovek. Sa Željkom je, što se mene tiče, otišao deo filma koji najviše volim.

Naša kinematografija je bila snažna onda kada su joj kaskaderi bili aktivni. Jer kada su kaskaderi u formi, to znači da se rade pravi filmovi u kojima mora da se stvori iluzija, u kojima postoje elementi spektakla, a kada ima spektakla, to znači da je reč o filmu koji nastaje bez kompleksa prema velikim i bogatim kinematografijama, to znači da nastaje pravi film za bioskope u kome će publika dobiti nešto nesvakidašnje.

Kaskadersko zanimanje je najplemenitije u kinematografiji. To su ljudi koji rizikuju svoje zdravlje i živote kako bi zaštitili kolege iz ekipe i publici pružili neke nezaboravne prizore zbog kojih se film razlikuje od života. Angažman kaskadera je eventualno pohvaljen i primećen u nekim spektaklima, ali oni su prisutni u svakom filmu sa gotovo podjednakom odgovornošću i rizicima.

U slavna vremena našeg kaskaderstva kada su naši dični momci učestvovali u brojnim ratnim spektaklima, koprodukcijama, pa čak i vrhunskim stranim filmovima snimanim van Jugoslavije, naša kinematografija je bila snažna i priznata u svetu.

Kaskaderski zanat je zamro sa krizom našeg filma. I to zamiranje se nastavilo sve dok se nije pojavio Željko Božić, koji je u našu kinematografiju uneo kaskaderske veštine novog doba. Željko je bio neustrašiv renesansni čovek koji je podjednako dobro izvodio najekstremnije akrobacije i vešto rukovao računarom. Njegov Internet sajt je dugo bio verovatno najkompletnija baza podataka o aktuelnim dešavanjima u našem filmu. Pripremao je kapitalno delo o istorijatu kaskaderskog zanata kod nas, i u svakom smislu je bio retka svetla tačka u našoj kinematografiji.

Nije preterivanje ako konstatujem da je Željko Božić lično neprocenjivo uticao na proširenje vidika naših filmskih autora, omogućivši im da u svojim filmovima ostvare scene o kojima su njihovi prethodnici mogli samo da sanjaju.

Inovacije koje je doneo u svojoj oblasti su bukvalno transformisale našu kinematografiju. Kada se Željko pojavio, odjednom mnoge iluzionističke i akrobatske scene više nisu bile tabu. Uz svo dužno poštovanje prema ostatku ekipe, filmovi poput „Šejtanovog ratnika“ i „Čarlstona za Ognjenku“ ne bi bi bili isti da nije bilo Željkovog tima koji je ovladao najnovijom tehnologijom i omogućio našim filmskim rediteljima da ispune vizije koje su im ranije bile nedostupne.

Ne samo da se nikada nije zapustio i prestao da radi na sebi, već je konstantno radio na nabavci nove tehnike i savlađivanju novih veština. Primera radi, ceo svet, uključujući i Holivud, je ove nedelje poludeo za filmom „Banlieu 13“ u kome se ekstremni sport parkour, baziran na slobodnom penjanju i preskakanju urbanih instalacija i zgrada, koristi kao akciona tehnika. Željko je već pre nekoliko meseci u Beogradu bio započeo obuku prve srpske parkour ekipe, i u svemu je išao u korak sa svetskim tokovima. Napustio nas je jedan od malog broja ljudi angažovanih u našoj kinematografiji koji su bili zaista usklađeni sa svetskim dešavanjima.

I što je još važnije apsolutno je razumeo nemaštinu u kojoj nastaju filmovi i slovio je za jednog od najkorektnijih filmskih saradnika, uvek spremnog da pomogne i da sarađuje čak i na niskobudžetnim filmovima. Željko je srdačno podržavao mlade filmske autore i bodrio ih je svojom vedrinom i energijom. Žao mi je što nije dočekao premijere „Čarlstona za Ognjenku“ ili „Fantoma“, pravih spomenika kaskaderskoj veštini, u kojima su mladi autori pošli putem bioskopskog spektakla koji im je Željko prokrčio svojim kaskaderskim radom.

Željko će zauvek živeti u našim srcima i u našim omiljenim filmovima. I u našim snovima o pravim bioskopskim filmovima, koje nam je omogućio, i koje ćemo nažalost sada sanjati sami. Ali, mi ga nikada nećemo zaboraviti.

Uostalom, prvi pravi srpski blokbaster, prvi pravi rado gledan i komunikativan film, „Nevinost bez zaštite“, režirao je Dragoljub Aleksić, pionir srpskog kaskaderstva. U filmu „Čarlston za Ognjenku“, Željko Božić je u nekim opasnim scenama dublirao Nenada Jezdića koji u tom filmu igra Dragoljuba Aleksića. Time je krug zatvoren.

Dragi Željko, neka ti je laka srpska zemlja kojoj si omogućio da ostvari snove o pravim punokrvnim biokopskim filmovima.

Dimitrije Vojnov