GLAS JAVNOSTI vs HERCEG NOVI

Vesna Milivojević je u GLASU JAVNOSTI detaljno predstavila skončanje ovogodišnjeg hercegnovskog festivala. Obratite naročitu pažnju na opravdanja za nagrade koja je dao žiri.

Izdvojeno je data izjava Steve Filipovića:

Odluke Žirija su skandalozne
Reditelj, scenarista i montažer filma "Šejtanov ratnik" Stevan Filipović prokomentarisao je za Glas nagrade.- Odluke žirija smatram skandaloznim, žao nam je što smo učestvovali na festivalu i na taj način dali legitimitet ovakvim nagradama. Razmišljamo da ne učestvujemo na predstojećim letnjim domaćim festivalima jer je to jedini način da se nešto promeni. Govorim o kategorijama nagrada koje su van svake subjektivne procene jer nikome normalnom ne pada na pamet da spori gran pri ili nagrade za glumu, pošto se tu radi i o ukusu onih koji procenjuju. Govorim o tehničkim kategorijama, o montaži, zvuku i, pre svega, fotografiji. Katarina Veličković, kao direktor fotografije u filmu "Šejtanov ratnik", bila je bez konkurencije na ovom festivalu. Naš sedmogodišnji rad devalviran je maksimalno na ovom festivalu jer je prevladala potreba da se svi podmire, svako dobije po neku nagradu. Nadam se da će dogodine biti nabavljena oprema koja omogućava adekvatnu projekciju i da će biti naimenovan stručniji žiri. Ovaj to svakako nije jer je u filmu "Šejtanov ratnik" video lepu sliku i mislio da je to zbog dobra scenografija. Hvala vam, gospodo, ali pogrešno ste nama dodelili nagradu za scenografiju jer smo mi od sto lokacija u filmu imali samo tri koje smo sami izgradili. Kao što smo obećali posle katastrofalno loše projekcije našeg filma na Kanli kuli, doneli smo iz Beograda di-vi-di i ponudili žiriju da ponovo pogleda film, što oni, koliko nam je poznato, nisu učinili.

Ostatak teksta kaže:

Uručenjem priznanja završen Hercegnovski filmski festival

Pobednici i gubitnici

Gran pri Hercegnovskog filmskog festivala pripao je producentskoj kući "Zilion" za film "Sutra ujutru", reditelja Olega Novkovića
Žiri, kojim je predsedavao glumac iz Hrvatske Igor Galo i članovi, reditelji Marija Perović iz Podgorice i Miroslav Lekić iz Beograda, konstatovao je u obrazloženju da je "Sutra ujutru" najcelovitiji film s jakim emotivnim iskorakom, koji artikuliše krik izgubljene generacije. Inače, sve odluke žirija donete su jednoglasno, a posle proglašenja pobednika, Igor Galo je pročitao zajedničku ocenu viđene produkcije, u kojoj se izdvajaju filmovi "Sutra ujutru" i "Sedam i po", dobitnici po četiri Zlatne mimoze.
Dok se preznojavao jer su mu organizatori tekst otkucali ćirilicom, Galo je ponudio i pojedinačna dodatna obrazloženja svih nagrada, ukoliko takva novinarska znatiželja postoji. Postupak za ovdašnje prilike (naročito u poređenju s prošlogodišnjim žirijem) krajnje je neuobičajen jer se kod nas žiri retko kada udostoji da obrazloži svoje odluke. A sva dodatna pitanja smatra uvredom.
Zlatna mimoza za režiju pripala je Zdravku Šotri za film "Ivkova slava". Vešto koristeći zanat, Šotra je popularnu priču Stevana Sremca uspešno preveo u filmski hit, kaže se u obrazloženju. Zlatna mimoza za žensku ulogu dodeljena je Nadi Šargin za film "Sutra ujutru" ("suptilnom glumom snažno artikuliše beznađe sopstvene generacije i osećaj lične nemoći"). Zlatna mimoza za najbolju mušku ulogu pripala je Petru Kralju za film "Sinovci". Petar Kralj "svojim glumačkim umećem ekspresivno izražava tragičnu sudbinu srpskog naroda preplićući istorijsko i lično".
Miroslav Momčilović dobio je Zlatnu mimozu za scenario filma "Sedam i po" jer je mozaičkom strukturom zahvatio široku paletu likova i sudbina dovodeći ih na efektan način u uzajamno opravdanu završnicu. Filmu "Sedam i po" pripale su i Zlatne mimoze za kameru (Dimitrije Joković, "precizno stilizovana fotografija boji sivilo novobeogradskih blokova i mozaičku strukturu filma čini celovitom"), kostim (Slavna Martinović za preciznu upotrebu kostima u dramaturškom definisanju likova) i ton (Branko Đorđević).

Film "Šejtanov ratnik" osvojio je Zlatne mimoze za scenografiju (Sanja Stojaković, Biljana Balada i Predrag Petrović za bogatstvo ideja koje prevazilaze skromnost produkcijskih uslova), masku (Sandi Kumalakanti, koji je maskom kreirao likove na bazi nacionalne mitologije uspešno ih dovodeći u vezu sa arhetipovima žanrovskog filma) i za specijalne efekte. Stevan Filipović i Mihajlo Savić su maštovitošću i spretnošću postigli da specijalni efekti ne ostanu samo na podršci nego i da pomažu dramsku strukturu filma.
Film "Sutra ujutru" dobio je još i Mimoze za muziku, "koja daje emotivnu podršku ne preuzimajući dramsku radnju" (Miroslav Mitrašinović) i za montažu (Lazar Predojev konkretnom montažom jasno i precizno podržava rediteljski pristup filmu).
Evo kako je žiri ocenio ponuđenu selekciju i festival.- Festival još nije umro, a ka' će, ne znamo - rekao je Galo parafrazirajući poznatu crnogorsku TV seriju.
- Između limunada i slikovnica ljubavi i beznađa, literature i istorije - ponekad bez kompasa - kretao se festivalski brod u Herceg Novom, a s njim i ovaj žiri. Nagrade su dodeljene, zadovoljstvo je izostalo... Diletantizam se suprotstavljao kreativnosti, tehnički nekvalitet projekcije tehničkom kvalitetu filmova, devet srpskih filmova nijednom crnogorskom. Prozor kroz koji smo gledali na ovom festivalu u svet ponekad je bio pogled kroz špijunku na vratima.
Ipak, vrata su se odškrinula, ali - treba ih širom otvoriti. Zato žiri izražava nadu da će "sutra ujutru u sedam i po" krenuti da sviće.

Specijalne nagrade
Nagrada JUFIPRESCI za najbolji film, naše sekcije međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara pripala je filmu "Sutra ujutru". Nagrada Bečke filmske laboratorije "Sinhro film end video" dodeljena je direktoru fotografije Radoslavu Vladiću. Priznanje "Milan Žmukić", koje nosi ime osnivača festivala, za afirmaciju festivala pripala je glumcu Draganu Bjelogrliću, a nagrada galerije "Katurić" slika Izabele Matoš najboljoj glumici Nadi Šargin. Među nagrađenim pojedincima, koji su 20 godina bili saputnici festivala, jesu osobe iz raznih struka filmski kritičar Milan Špiček, član direkcije Slobodan Vukšić, ugostitelj Slobodan Radović Krušo, novinar Petar Janičić (posthumno)...

Jedno je kada se festival optuži za konzervativizam, forsiranje određene poetike, neprepoznavanje svežih tendencija, ili nešto slično. Ali kada se nagrade besramno nameste do te mere da unižavaju profesiju, a to je u slučaju Zdravka Šotre zaista učinjeno, onda se ponajmanja usluga čini dobitniku a najveća se šteta čini profesiji.

Gospodinu Zdravku Šotri ovakva nagrada sigurno nije bila potrebna. Njegov rad, koji se i unutar esnafa dokazano smatra potvrđenim pragmatičkim pristupom, ali nikako relevantnim estetskim izrazom (u čemu i on sam uživa), ima već dovoljnu nagradu u izuzetnoj gledanosti njegovih projekata, u prilikama za rad koje mu se pružaju i sada u poznim rediteljskim godinama. Nema razloga da se u tu celu priču meša estetika, niti bi on to sam takođe želeo.

Pesnička formulacija da je poznatu priču formulisao u hit, ne znači apsolutno ništa. ta formulacija je poput plastične čaše, ne znači apsolutno ništa, može da se baci i odbije nazad.

Ono što je najbolnije od svega, to je da nažalost, jedan od razloga zašto je Šotra dobio nagradu sigurno leži van festivalskih kuhinja. Leži u tome što je Šotra u ovogodišnjoj selekciji najpoznatiji, najpopularniji, reditelj, i da je negde najzgodnije njemu dati nagradu pošto nagrade ionako dobijaju poznati.

Ako je pravi tip, on bi trebalo da ovu nagradi vrati.

I uopšte, trebalo bi vraćati nagrade, plaketa i par stotina evra nisu vredniji od rečenice u medijima i istorijatu festivala koja glasi da si vratio nagradu jer ne želiš da učestvuješ u takvom cirkusu.

I hajde opet da budemo konstruktivni...

Što se same Katarine tiče, mi iz DOBA NEVINOSTI smatramo da bi trebalo pokrenuti nagradu sa njenim imenom, sigurno ne na hercegnovskom festivalu, ali sigurno u okviru neke trajnije i ozbiljnije institucije, kao što je Fakultet dramskih umetnosti ili Kinoteka i dodeljivati je talentovanim direktorima fotografije-debitantima, ako se definiše strukovno, ili mladim ženama profesionalcima koje stupaju u filmski posao, ako se u obzir uzme činjenica da je Katarina zaista bila redak ženski predstavnik i pionir u jednom tradicionalno muškom poslu.