CANNES SPECIAL- COIFFURE DE LA CROISETTE*

Steva Filipović i generalštab ŠIŠANJA su u Kanu. Evo njhovog ekskluzivnog izveštaja za Doba sa najvećeg festivala:

Odmah na početku želim da kažem da je naša poseta Festivalu bila čisto poslovne prirode, iako bi neki zlonamerni čitalac ovih redova pomislio da je u pitanju neki carefully-orchestrated-stunt-to-see-the-new-Indiana-Jones-movie. Daleko bilo. Elem, našeg dolaska ne bi ni bilo da Srbija, tj. Filmski Centar Srbije nema paviljon u okviru International Village-a ispred Palais du Festival. Tako da su nam oni obezbedili regularne propusnice, sa kojima smo dobili šansu da učestvujemo na Film Marketu. Inače, security na festivalu je sumanut- prinuđeni ste da prolazite maltene kroz analize DNK na svakom koraku, ako hoćete da uđete na neku premijeru, Market, regularne projekcije ili samo u WC (La Kloazette). Ovde je potrebna velika doza diplomatije i snalažljivosti u natezanjima sa francuskim čuvarima.

Inače, najbolji način da se sporazumevate sa Francuzima, koji uporno odbijaju da pričaju bilo koji jezik osim maternjeg, je da govorite kao likovi u seriji ''Alo, alo''- engleski sa francuskim akcentom- verujte nam, savršeno uspeva. Naravno, uvek je zabavno i da ih nervirate, pa da ime grada Nice izgovarate kao 'Najs', ili 'merci' kao 'mercy'.
Sama Pijaca, glavni razlog našeg dolaska, je posebna priča. Na tri sprata Palais du Festival se nalaze stotine štandova verovatno svih relevantnih firmi na svetu koje kupuju i prodaju filmove. Jači igrači poput Paramount-a, Fox-a ili Universal-a imaju kancelarije u super-luksuznom Carlton hotelu. Ono što nam je sigurno bilo najprijatnije iznenađenje je ogroman broj kompanija zainteresovanih za žanrovske projekte, u odnosu na arthouse-oriented stereotip koji smo očekivali. Već od prvog dana su počeli sastanci sa Amerikancima, Japancima i Korejancima zainteresovanim za ''Šejtanovog ratnika''. Na kraju smo došli i do ponude za ko-produkciju za ''Šejtanovu osvetu'', posle serije sastanaka u Carlton-u! Koje smo, ni manje ni više, zakazali na licu mesta, bez ikakve najave. Ajde čik probajte da izvedete takav stunt sa RTS-om, ili nekom drugom srbijanskom firmom!
Srećom, uspešno je ispunjen i primary mission objective naše ekskurzije u zemlju u kojoj ljudi jedu puževe- dogovor sa stranim saradnicima oko svetskog plasmana filma ''Šišanje''. Našim njemačkim partnerima se očigledno svideo film o neo-nacistima i skinsima, ko zna iz kojih razloga? ☺ Šta god bilo, dogovor je tu, eto nas dogodine na Berlinu, naravno ako se domaća mafija ne umeša u lokalne filmske konkurse i napravi neki zulum!
Što se filmova tiče, verovatno je poprilično jasno šta nas je najviše zanimalo na Festivalu. Izgleda da se Džordž Lukas toliko dobro proveo na svetskoj premijeri Osvete Sita u Kanu 2006. da je poželeo da eksperiment ponovi sa četvrtim delom Indijane Džonsa, a Spilberg je srećom prihvatio ideju (a možda je i ekipa sa festivala 'new Indy film' ukapirala kao 'new indie film', pa su se oduševili, očekujući umjetnički film Stivena Spilberga o teškom životu arheologa u Americi).
Na svečanu premijeru nismo uspeli da se uguramo, i pored toga što smo došli kostimirani, i što sam ja nedelju dana nudio bubreg za kartu svakome koga bih sreo, a naš izvršni producent Nataša Vranješ na kraju čak i brak Msjeu Ćandi koji je čuvao ulaz. Kad smo već kod Ćande, moram da primetim da i Francuzi imaju svoju verziju dizlelaša (Les Diselachès)- lokalni Arapi obučeni u nešto nalik kostimima iz 'Čitulje', ošišani na tarzanke. Al naši su ipak real deal.
U svakom slučaju, atmosfera je stvarno bila fenomenalna, hiljade ljudi je stajalo na Kroazeti, oko crvenog tepiha, sa šeširima a'la Indy, a kada su se pojavili Lukas, Spilberg i Harison Ford, orkestar je počeo da svira The Raiders Theme, a masa da vrišti od sreće. Ništa manje vrelo nije bilo ni na projekciji na koju smo mi išli, i to u bukvalnom smislu, pošto smo čekali na suncu 2 sata, okruženi hordom vernih geekova, neki od njih su došli iz čak iz LA-a i kupili propusnice za Film Market, samo da bi videli novog Indija 4 dana pre američke premijere!!
Što se samog filma tiče, za mene je gledanje novog nastavka Indijane Džonsa nešto što spada u domen religije, tako da se nikako ne nadajte da ću biti objektivan.
Dakle, film je potpuno genijalan! ☺ Uspešno prenoseći skok od 19 godina u odnosu na prethodni nastavak i u samu priču, Sv. Georgije i Sv. Stiven su četvrti deo iskoristili kao fenomenalan omaž periodu u kome su odrastali. Hladni rat, Elvis, Rusi, atomsko oružje, vanzemaljci, 'greaser'-i, Makartijev lov na veštice... Stiven režira akcione scene sa entuzijazmom teenage geeka, i toliko su zabavne da je publika non-stop pocikivala i podvriskivala od sreće. Harisonove godine su predmet sprdnje u par scena ('what are you, like, eighty?' pita ga Shia u jednoj sceni), tako da je taj potencijalni problem iskorišćen i kao comic relief i kao story point. Ali, da ne ulazimo dalje u spoilere, eto filma u Beogradu već 28. maja, pa svi juriš u Sava Centar na premijeru!
I na kraju, mala poslastica. Šetajući hodnicima pomenutog Karltona naiđosmo na firmu Boll Enterprises AG. Pomislih- nije valjda...? I iz čiste radoznalosti uđosmo unutra. Kad sam na zidu video postere za ''Blood Rayne'' i ''Postal'', više nije bilo greške- to je bilo, ni manje ni više, predstavništvo Uwe Bolla- jedinog pravog naslednika Edwarda D. Wooda Juniora!! Šta je bilo na sastanku ostaje u domenu poslovne tajne, ali reći ćemo samo da im se jako svideo trailer za Šejtana. Po prvi put u životu nisam znao da li to da shvatim kao kompliment ili kao uvredu. ☺

*šišanje Kroazete ;-)

P.S. Uskoro očekujte i ekskluzivne fotke iz Kana!