Thursday, January 29, 2009

DRUG CRNI

Prava je šteta što se DRUG CRNI U NOBu, parodična polemika sa partizanskim filmom kao vrhuncem jugoslovenske kinematografije u repertoarskom i zanatskom smislu, pojavio u periodu kada je srpski film dotakao apsolutno dno po svim merilima.

Dok se sećanja na NOB filmove sa nostalgijom, pa čak, zašto kriti, i ponosom javljaju dok u Tuckwoodu čekamo početak projekcije i gledamo trejler za VALKYRIE Bryana Singera, odmah posle toga kreće film koji nas podseća u kakvo ruglo se pretvorio naš repertoarski film. Srpska kinematografija je poznata po tome što ima publiku koja radije gleda domaće od stranih filmova. Međutim, poslednjih godina se uporno radi na tome da se ta situacija promeni. Između ostalog, država je potpuno zanemarila podršku kvalitetnom repertoarskom filmu i ovaj je prepušten tome da se sroza na nivo televizijskog otpatka spakovanog u rinfuznu formu od sat i po.

Nažalost, kao što se prethodno desilo i sa serijom CRNI GRUJA i još više sa prvim filmom, propuštena je prilika da se napravi nešto što bi zaista uspelo da na duhovit i zanatski dostojanstven način reinterpretira mitove iz srpske istorije. U DRUGU CRNOM situacija je još radikalnija pre svega zbog toga što dok su raniji serija i filmovi imali relativno mali broj primera prezentacije svoje epohe u pop kulturi (praktično samo rad Đorđa Kadijevića), dok ova komedija o NOBu ima čitavo bogatstvo partizanskog filma i televizijskih serija kao referencu plus niz stranih uzora na tu temu.

Ovog bogatstva su autori DRUGA CRNOG U NOBu bili svesni tako da je struktura preuzeta iz OTPISANIH, na tragu kojih je urađena i funky muzička tema. Života Grujić je u interpretaciji Nenada Jezdića glumljen po uzoru na Renea iz serije ALO, ALO ali i Miju Aleksića. Zaplet sa “teškom vodom” kao nemačkim oružjem koje može preokrenuti rat direktno je preuzeto iz filma THE HEROES OF TELEMARK Anthony Manna koji je u širem smislu i inspirisan nacističkim pokušajem da se dokopaju atomske bombe. U filmu se pojavljuje lik James Bonda, a strane istorijske ličnosti u rasponu od Hitlera do Roosevelta se bez kompleksa dotiču u pojedinim scenama. Na jednu od konvencija filmova o Drugom svetskom ratu, na koju ni naši ni strani autori nisu uvek imali dobar odgovor - a to je kako da uklope nemačke deonice koje govore okupatori, autori DRUGA CRNOG su odgovorili time što junaci tobož govore nemački i titlovi deluju kao logične replike a u stvari sve vreme sa prizvukom nemačkog govore posprdne reči koje zasmejavaju srpsku publiku. Autorima nastavka se isto tako mora odati priznanje što je za razliku od prvog filma, ovog puta očigledno da je neko prisustvovao snimanju i sprovodio neku vrstu scenarija tako da je izbegnuto digresivno glumačko samoupravljanje koje je krasilo KAMEN MUDROSTI.

Međutim, sve to su neka interesantna pojedinačna rešenja koja su se našla u filmu sa scenarijem lišenim ikakve strukture i ritma; u najboljim delovima režiranom kao prolazni televizijski skeč koji nikada neće biti repriziran; mahom tehnički neispravnom; zaraženom diletantizmom koji je zavladao našim filmom. Zaista, jako je teški okriviti jedan pojedinačni sektor za određene nedostatke kada su u suštini svi povezani u jednu nesrećnu celinu. To što je ovaj film samo deo jednog šireg projekta u formi televizijske serije nije opravdanje, niti publika koja je platila kartu treba da dobija opravdanja umesto elementarnog kvaliteta.

Nije DRUG CRNI jedini film koji ima ovaj vid nedostataka. Međutim, u njemu su oni izraženiji zbog toga što ga i sami autori doživljavaju neozbiljno, iako je u suštini ovakav postmoderni projekat nešto od zanimljivijeg što je pokušano na našem filmu. Kao i u celoj franšizi CRNI GRUJA, tako se i u DRUGU CRNOM u suštini krije veliki potencijal, ali niko nije spreman da ga ozbiljno shvati i ostvari. Umesto da su se svi zajedno potrudili da snime film koji bi u zanatskom smislu zaista dostigao reference kojima se baavi, autori su ga namerno banalizovali i tretirali kao tezgu u koju ne veruju. Svuda u svetu, a naročito na našim prostorima, nacističke uniforme kao fetiš izjednačene su sa rado gledanim pop filmom. Otud je neverovatno da se isti ovi glumci iz petnih žila trude u nekom filmu snimljenom na novobeogradskom krovu a namerno promašuju kada im se pruži prilika da igraju u potencijalno pravom muviju.

I baš zbog takvog omalovažavajućeg odnosa koji imaju prema repertoarskom filmu, naši autori i rasteruju publiku iz bioskopa. DRUG CRNI U NOBu je mogao da bude sjajna postmoderna komedija koja se služi i izvesnim mitemama koje se prepoznatljive stranoj publici, i na osnovu toga je mogla čak biti i izvezena na strano tržište, kao što je to bio slučaj sa našim partizanskim filmovima. Uostalom, ovo je godina WW2 filma, Quentin Tarantino snima INGLOURIOUS BASTERDS, a Jugoslavija je zemlja koja je imala neke od najboljih WW2 filmova na svetu. U krajnjoj liniji čak i u domenu komedije na temu WW2 imamo uspešan primer sa BALKAN EKSPRESOM Branka Baletića. Međutim, umesto toga, dobili smo jedan lokalni proizvod čija je bioskopska sudbina pod znakom pitanja kada se suoči ne samo sa konkurencijom na repertoaru ili ukusom gledalaca već i sa time da trenutno na RTSu idu reprize RANJENOG ORLA koje će sasvim sigurno zadržati određeni deo gledalaca kod kuće, naročito onih koji su se već previše puta razočarali u naše bioskopske filmove.

Kad smo već kod RANJENOG ORLA i Šotre, setimo se njegovog pokušaja da snimi WW2 komediju 2004. sa PLJAČKOM TREĆEG RAJHA. Iako je zahvaljujući Šotrinim inherentnim nedostacima taj film spadao u grupu onih čiji je jedini problem u tome što su loši, i uprkos tome što je DRUG CRNI neuporedivo zanimljiviji kao koncept od njega, RAJH deluje znatno ozbiljnije i ambicioznije, koliko god to bizarno zvučalo.

Pored toga što je prokockao vlastiti potencijal, DRUG CRNI U NOBu je barem za neko vreme i onemogućio da se pojavi repertoarski film koji bi se poigravao sa pričama iz Drugog svetskog rata i konvencijama partizanskog filma. Ipak, iz takve depresivne situacije može da izraste i jedna potentna ideja za underground niskobudžetni film koji bi afirmisao nekog mladog i talentovanog autora. Možda bi trebalo napraviti DEAD MEN DON 'T WEAR PLAID samo u kontekstu partizanskog filma i njime pokazati koliko pop kulturno bogatsvo leži u toj tradiciji?

9 Comments:

Anonymous Anonymous said...

Hvala na ovom utisku - po trejleru, ovaj film deluje jeftino u svakom pogledu, kao sto je i jeftino delovao novogodisnja epizoda buduce serije - jednostavno, vidi se da je sve radjeno na brzinu, i prvu loptu, i vidi se otpor glumaca prema tekstu, a i sada, kada su primorani da daju intervjue za novine, vidi se da su zaista radili projekat "za solde/pezete" i nista vise.
Ono sto vise brine, a govorimo o pocetk ove Nove filmske 2009. je da dugo najavljivani filmovi, neki cak i hvaljeni na ovom sajtu, opet zavrsavaju na minornim festivalima. Znaci, nadali smo se, palili se, da ce neki nas film najzad da uspe "van grane," kad ono, i Zona mrtvih i Zivot i smrt porno bandita zavrsavaju na FEST-U, sto je pouzdan znak da ih nijedan drugi ozbiljni festival nije hteo (npr. Berlin, koji je odmah pre Festica). Da ne govorim o tome sto sada najavljuju premijeru Georgija u martu - a kada film vec jednom ode u domace bioskope, opet nista od Festivala A kategorije (npr. Kan) koji obicno samo pozivaju premijerne filmove.
Hteli ili ne hteli priznati, opet Kusturica, i to na staru slavu, pronosi ime nase zemlje...
A da ce bioskopska publika biti rasterana Crnim, u to nema sumnje...taman za direktnu DVD distribuciju ostalih naslova koji izadju ove godine....

12:52 PM  
Blogger eugene said...

Tesko da bi Berlin bio zainteresovan za zanrovske filmove kao sto su Zona mrtvih i Zivot i smrt porno bande. Znacaj tih filmova nije u festivalskom zivotu nego u (nadajmo se) potencijalnom preokretu u srpskoj kinematografiji u pravcu zanrovskog filma. Sto se Georgija tice, pretpostavljam da su shvatili da su napravili tesko djubre (i pritom na njega potrosili milione evra, khm, potrosili? ukrali za sebe) pa ce pokusati fleke da izvuku u domacim i republikosrpskim bioskopima koliko uspeju, za "nacionalni projekat" od 720 minuta

3:43 PM  
Anonymous Anonymous said...

Nemojte ljudi sad da se vadite. I od Ognjenke i od Bande se ocekivalo da ce uci na neki jak festival i oba su kiksirala. Kusta je i dalje ostao tata.

11:50 PM  
Anonymous Anonymous said...

Imate moju kritiku na www.myserbia.net/ListItems-1-152-27911/drug-crni-u-nob-u.html

Trudio sam se da budem fin...

3:03 AM  
Anonymous Anonymous said...

Da, narocito su Banditi stalno potencirani kao izdanank "novog serbskog filma," sa Ognjekom, i trt!

4:20 AM  
Blogger eugene said...

Ognjenka je pukla na scenariju. Jebo efekte kad nemas pricu. Jos su dosli u Motovun (jedini ozbiljan festival koji ih je primio) i kad je nestalo struje na svim projekcijama (tri filma pored Ognjenke, istovremeno) napravili su skandal, posebno deo zenske glumacke ekipe, pa su demolirali vilu pa festival prirodno nije hteo da im vrati kopiju dok ne plate krs koji su napravili. Seljacka posla.

Mladen se za Bandu mucio da dovede film u red, bilo mu je tesko da se odrekne nekih scena pa je film imao trajanje od 140 min dok ga na kraju nisu konacno skresali. Ne bih nista pricao dok ne vidim konacnu verziju.

8:15 AM  
Blogger toma said...

Pa,ako filmovi ne valjaju,kakva je korist i da budu na nekom boljem festivalu?Isto tako,ukoliko je napravljeno nesto pristojno,to je uspeh samo po sebi.Uostalom,sacekajmo da ih prvo pogledamo.

8:54 AM  
Anonymous Anonymous said...

E nemoj da seres...

4:18 PM  
Blogger toma said...

Uvek je zadovoljstvo razmeniti misljenje sa osobom koja je inteligentna koliko i lepo vaspitana.

3:16 PM  

Post a Comment

<< Home