NOĆ VELIKE POBEDE

Retko kada se desi da imamo priliku da budemo na svetskoj premijeri nekog istinski značajnog filma svetskog kalibra, da takvo ostvarenje po prvi put bude prikazano pred nama. I kada se to desi, shvatimo da je to velika odgovornost jer reči kojima pokušavamo da opišemo ovaj film su među prvima koje će ga ispratiti.

Međutim, to se desilo sinoć sa ŽIVOTOM I SMRĆU PORNO BANDE Mladena Đorđevića, To je film koji je svojom energijom, veštinom i višeslojnošću ne samo prevazišao sva očekivanja, nego se zaista ni ne kvalifikuje u neke tipične etikete "dobrog", "odličnog", "srpskog" filma. Mladen je snimio veliki, međunarodno relevantan film, i naslov kakav naša kinematografija nije imala već više od deset godina, ako ne i duže. Deset godina označava vreme prošlo od RANA, ali za razliku od RANA, PORNO BANDA u mnogim aspektima promera granice filmskog izraza na evropskom nivou, a naši filmovi su poslednji put to činili pre skoro četiri decenije.

PORNO BANDA je nesumnjivo svetski film koji po mnogo čemu pokazuje šta sve može da izraste iz srpske zemlje natopljene osiromašenim uranijumom i neumirenim duhovima nesnimljenih projekata mladih srpskih reditelja. Godinama se priča o tome kako je naše stanje inspirativno. Evo filma koji to dokazuje. Godinama se računa da će se pojaviti neki novi mladi reditelj koji će pomeriti našu kinematografiju korak napred. Pojavio se Mladen sa PORNO BANDOM.

Mladenov film je niskobudžetan na način na koji je to IDIOTERNE Larsa Von Triera, žanrovski na način TEXAS CHAINSAW MASSACREa Tobe Hoopera, političan kao što je to Herzog, provokativan kao BAISE MOI, film koji ide do kraja a ostaje u zoni u kojoj to i dalje boli i nije se pretvorilo u iživljavanje i persiflažu, i sve to se našlo u jednoj koherentnoj celini koja pokazuje pre svega pravo shvatanje art filma, pravo shvatanje žanrovskog filma u našim okolnostima, i autentičnu frustraciju koja formuliše stav u političkom smislu. Višeslojnost ovog filma nije formalni zahvat kojim se oplemenjuje neka struktura, već istinski politički koncept koji proističe iz radnje. Mladen je odlično razumeo svetski art film, u zemlji u kojoj ga mahom pogrešno razumeju, i snimio je svoj doprinos toj sceni.

Kada je navodio svoje uzore, neki od njih kao Žilnik i Makavejev su nesporni ali tek kao polazišna tačka i dokaz da su ovde nekada postojali kapaciteti da se snimi film koji će obogatiti svetsku scenu, dok su Japanci i Korejanci, u ovom filmu dobili ne samo ozbiljan srpski odgovor, nego, rekao bih, film koji ih gazi svojom ozbiljnošću i hororom iz kog je potekao. Ukoliko japanski i korejski žanrovski film reflektuje izvesne društvene tenzije a zatim ih hipertrofira do granice čistog arta, BANDA sjajno kanališe ono što je Srbija i stoji kao izvanredno zanimljiv politički film, koji iza sebe nema ideologiju, perverziju, provokaciju, već realnost koja luči sve te atribute. Rečju, Japanci i Koreja su movie, u poređenju sa onim što je Mladen izgurao na nivou ubedljivosti. U poređenju sa BANDOM njima jedino preostaje snaga u domenu visokog budžeta i visoke tehničke ispoliranosti, a i to više važi za korejski nego za japanski film.

Razlika, u odnosu na sve navedene Mladenove uzore, izuzev Živojina Pavlovića, jeste u tome što autori poput Žilnika, Makavejeva ili Miikea ne mogu da pariraju uverljivosti Mladenovog filmskog prizora i nisu kompetitvni kao racionalno koncipirano i zaokruženo filmsko delo koje može da se obrati i neiniciranima. Kao i svi najbolji art house naslovi, PORNO BANDA je na kraju ipak ostala jasan bioskopski film za publiku koja ima hrabrosti, a rekao bih da takvih ima dosta i da će kod nas sasvim sigurno BANDA mobilisati veliki broj ljudi koji su upravo zbog superiornosti stranih filmova i zaostalosti naših digli ruke od srpskog filma. BANDA je pravi film koji ih može pozvati nazad u bioskope i aktivirati.

Film koji pada na pamet kao pethodni primer ovako eksplozivnog ostvarenja u našoj kinematografiji jeste MLAD I ZDRAV KAO RUŽA Joce Jovanovića, ali Mladen i njega nadmašuje pošto je na nivou logike priče i uverljivosti znatno pitkiji od Jocine proto-punkerske vizije. Naprosto, kako je razvoj filma kao forme tekao, logične i uverljive priče su odnele prevagu za razliku od novotalasovske iracionalnosti koja je izumrla i Mladen je to dobro primetio i uzeo u obzir. Međutim, kao što je danas impozantno kako je Joca uspeo da uhvati filmski zeitgeist u svom filmu, tako je i u PORNO BANDI gotovo neverovatno koliko ovaj film ne samo da komunicira sa onim što se dešava u svetu, nego nudi i nešto novo i u tome svemu ima svoje mesto jer nikada ova stilska sredstva nisu primenjana na ovakvu priču smeštenu u ovako ozbiljne okolnosti.

Mladen je napravio mudar izbor što se hrabro opredelio za rad sa nepoznatim glumcima jer su oni dali posebnu draž filmu, učinivši da karakteri isplivaju u prvi plan. ovi hrabri glumci će, nadamo se, biti prepoznati i nagrađeni za svoj doprinos jednoj novoj tendenciji u našoj kinematografiji. Fotografija Nemanje Jovanova je gnevna, sa energičnim pokretima kamere koja se ponaša kao jedan od likova u priči, i omogućuje filmu sjajnu dinamiku, ne samo na nivou tempa pripovedanja već i na kinestetičkom nivou. Sasvim je jasno da je Mladen u naš nezavisni film doneo vizuelni koncept koji krasi najčuvenije predstavnike ovog pravca. Dugo smo čekali da se to desi u našem filmu. Dugo su naši niskobudžetni filmovi bili mejnstrim filmovi snimljeni sa manje para nego što im treba i tek sada se pojavio film koji je iz svoje nezavisnoti i slobode koja proizilazi iz niskog budžeta uspeo da razvije koncept i vlastiti kapital.

Mladen je ubacio bombu u srpsku kinematografiju 28. februara 2009. godine. Publici još uvek ječi u ušima od energije koja je izbila se ekrana, a sasvim sigurno je ova eksplozija raščistila prostor za ulazak nekih novih stvari u srpsku kinematografiju. Dobili smo film koji će biti prikazivan u svim retrospektivama značajnih srpskih filmova. To je sasvim sigurno. Dobili smo film kojim ćemo moći da se ponosimo. Dobili smo film iz koga ćemo moći da učimo. Dobili smo film čiji će se kvalitet nametnuti. Kvalitet se ne može sakriti, ne može se ugušiti, može se samo uzaludno potiskivati. Ako to neko pokuša da učini treba da zna da mu je trud uzaludan, i da će osvanuti poražen na stranicama neke knjige napisane po uzoru na CRNI TALAS Bogdana Tirnanića. Dobili smo film zbog kog svaka kinematografija računa na mlade autore da je obnove. Ovo je taj film.

I što je još važnije. Ovo je film koji je pokazao kako treba da izgleda pravi art film, pravi politički film, pa u krajnjoj liniji i na koji se način čuvaju tradicije velikih autora koji su srpsku kinematografiju učinili velikom. ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE je veliki Mladenov korak da spreči njeno dalje urušavanje i da pokaže put kako u ovoj zemlji i dalje mogu da nastanu vredni filmovi.

Sinoć se dogodila velika pobeda Novog srpskog filma.