BEOGRADSKI OMNIBUS - INTERVJU

Pošto BEOGRADSKI OMNIBUS kao ideja i konkurs poslednjih nedelja privlači jako veliku pažnju filmskih radnika, naročito mlađe generacije, napravili smo intervju sa Sašom Radojevićem, jednim od pokretača ovog projekta.

Proteklih godina se pojavio trend snimanja omnibusa vezanih za velike svetske metropole. Do sada su Pariz i Tokio dobili svoje omnibuse, najavljuje se Njujork. Gde se beogradski omnibus nalazi u tom trendu?

- Na onom mestu na kojem se i Beograd nalazi u odnosu na te metropole. Karakteristika Beograda je da nema svoj identitet, već se u njemu mogu prepoznavati naslage kultura. I upravo je njegova eklektičnost i arhitektonska neurednost ono što mu daje šarm. Naravno, tu su i dve velike reke, koje bi trebalo da obeležavaju priče u beogradskom omnibusu. Ne možemo nikako da budemo konkurentni filmovima o pomenutim gradovima, jer je budžet za svaki od tih naslova oko 15 miliona dolara. Nama preostaje da napravimo priče koje će zabeležiti duh vremena i slike grada na isteku prve decenije XXI veka. Zanimljivo je da postoji samo jedan domaći film koji u naslovu ima reč Beograd. To je film “Operacija Beograd” Žike Mitrovića. Beograd zaslužuje puno više pažnje.

Hoće li se beogradski Omnibus osloniti na autore koji dolaze izvan Beograda ili će ga raditi beogradski reditelji?

- Dominiraće, pre svega, domaći autori. Jasno je da ovakvoj akciji pogoduju strani objektivni pogledi koji mogu da otkriju one stvari koje su nevidljive stanovnicima dotičnog grada. Razlozi za prvenstvenu saradnju sa domaćim rediteljima nisu samo finansijske prirode. Oni leže i u nameri da se na jednom mestu nađu autori mlađe, srednje i starije generacije. Da se pruži šansa autorima da na relaksiran način pripovedaju priče koje ih intrigiraju i koje će u ovakvom zbiru imati znatno upečatljiviji efekat.

Postoje li šanse da se u omnibusu nađu strani reditelji i koji profil reditelja bi to bio?

- Da. Uspostavljeni su kontakti sa rediteljem Odedom Binunom iz Izraela i Lusil Hadžihalilović iz Francuske. Idealna mera bi bila da trećinu priča realizuju reditelji iz inostranstva, i to oni koji su uspevali da sa manjim budžetima naprave intrigantna ostvarenja.

Jesu li donete već neke odluke kojim će rediteljima biti ponuđeno da režiraju priče u omnibusu? Koga Vi priželjkujete?

- Još je rano za bilo kakve odluke kada je reč o autorima. Ukoliko bih se oslonio na ono što je najaktuelnije na domaćoj filmskoj sceni voleo bih da u ovom omnibusu, između ostalih, učestvuju Mladen Đorđević, Milutin Petrović, Jovan Todorović, Mladen Matičević, Srdan Golubović i Dejan Zečević.

Kako komentarišete tendenciju da srpske filmove koji govore o Beogradu poput LJUBAVI I DRUGIH ZLOČINA ili BEOGRADSKOG FANTOMA sve češće slikaju strani direktori fotografije i šta oni donose u svojim prikazima grada?

- Strani direktori fotografija donose neophodnu svežinu u mentalnu mapu grada koju imamo u našoj svesti. Kada već strani direktori fotografije poseduju evidentan kvalitet nije važno da li su naši autori uslovljeni saradnjom sa njima zbog sredstava koja stižu sa međunarodnim koprodukcijama.

Koji su po Vama najbolji filmovi o Beogradu?

- Najbolji su oni koji donesu duh vremena ili, još bolje, anticipiraju tendencije u jednoj sredini, kao što je to bio slučaj sa filmovima “Mlad i zdrav kao ruža” Joce Jovanovića i “Dečko koji obećava” Miloša Radivojevića. Zanimljivo je da je prvi film u celini posvećen (beo)gradskim pričama bio omnibus “Subotom uveče” Vladimira Pogačića. Istakao se i Slobodan Šijan u “Davitelju protiv davitelja”, a interesantnu sliku Beograda dao je i Srđan Dragojević u filmu “Mi nismo anđeli”. Nije zahvalno da govorim o filmovima u čijoj izradi sam učestvovao, ali film “Jug jugoistok” se na sistematičan način bavio Beogradom i (para)državnim simbolima njegove moći.

Da li primećujete izvesne probleme u prezentaciji Beograda na filmu. Koji su po Vama najsporniji filmovi kad je reč o prikazu grada?

- Slike Beograda i u onim filmovima u kojima se ne posvećuje posebna pažnja tom gradu daju zanimljive rezultate. Uz pomoć tih slika, na primer, može da se rekonstruiše epoha ili registruju talasi potrebe da se registruje lagodnost života u socijalizmu, kao u serijalu “Lude godine”. Najsporniji su, međutim, oni prikazi grada koji dolaze sa stranim produkcijama čija je radnja locirana u Beograd. U filmovima poput austrijskog “011 Beograd” ili francuskih “Kalifornija” i “Human Zoo”, Beograd je divlja deponija kroz koju vrludaju moralne nakaze.

Raspisan je konkurs za scenarije za Omnibus. Koji je Vaš savet piscima koji konkurišu? Na šta treba da se fokusiraju? Koja vrsta priča ima više šanse?

- Konkurs za slanje scenarija za kratke igrane filmove (o kojima će odlučivati žiri sastavljen od Biljane Maksić, Miloša Radivojevića i Stefana Arsenijevića) na adresu info@beogradskiomnibus.rs trajaće do 30. juna. Propozicija koju bi jedino vredelo uvažavati je da ti scenariji budu odgovarajuće dužine i imaju vezu sa beogradskim rekama. Sve drugo je domen stvaralačke slobode i osećaja na koji način autori vide i žele da predstave Beograd svojoj i tuđim sredinama.