EDIT I PREMIJERA

Mi nismo bili na premijeri filma EDIT I JA Alekse Gajića, ali naš prijatelj i tajni agent DušMan jeste. Evo njegovog izveštaja i procene kako je taj događaj protekao:

U ponedeljak uveče, zvaničnu premijeru i najavu za bioskopsku distribuciju, doživeo je animirani prvenac poznatog strip crtača Alekse Gajića i producentske kuće Yodi. Kako je Zoran Cvijanović, producent filma, u uvodnom izlaganju objasnio, Yodi Movie Craftsman je kuća koja je do sad stala iza filmova kao što su „Munje!“, „Sjaj u očima“, „Pogled sa Ajfelovog tornja“, „Karaula“, „Sveti Georgije“ i jedne sezone tv serije „Mile protiv tranzicije“, i ono što nije pomenuo (ali je sigurno tako mislio) je da Yodi, uzimanjem filma „Technotise - Edit i ja“ pod svoje okrilje, želi da se iskupi za dosadašnje filmske radove uz koje je stajalo ime ove kompanije. Simpatičan je bio i zamalo pa lapsus nastao u trenutku Cvijanovićevog nadahnutog nabrajanja dosad snimljenih filmova, kad je umesto „Svetog Georgija“ zaustio da kaže „Mi nismo...“, ali se na svu sreću na vreme zaustavio.
Strip „Technotise“ autora Darka Grkinića i Alekse Gajića, tada mladih nada srpskog stripa, iznedrio je uspešnu karijeru Gajiću u Francuskoj, ali je on po sopstvenom priznanju žudeo da napravi mali pomak od stripa i da se bavi drugačijim vidom umetnosti – animacijom (u kojoj se već oprobao uradivši par video spotova). Iako je predvideo da napravi pauzu od stripa koja bi trajala godinu ili dve, rad na filmu se otegao na skoro četiri godine, i Aleksa po završetku prvog filma jedva čeka da nastavi u istom animiranom smeru.
U punom Centru Sava, publika je uz uzdahe oduševljenja uživala u delu koje svojim potpuno drugačijim pristupom domaćem i animiranom filmu svakako izvlači simpatije na površinu. Iako na trenutke pomalo statična animacija može da deluje kao mana, posle prvih desetak minuta gledanja, lako se može zaključiti da upravo taj nepixarovski šmek ostavlja autentičan autorski trag novogeneracijskog autorskog filma u Srbiji. Crtež koji varira od visoko realističnog, preko sf stilizovanog, pa do na momente kempi sekvenci, podseća gledaoce na ono po čemu je Gajić početkom 2000.-ih i stekao maltene kultni status među domaćim strip čitaocima. Korištena je 2D, 3D, vektorska i kolažna animacija, slično modernim japanskim animiranim filmovima, čiji se uticaj često primećuje tokom gledanja.
Znatno izmenjena radnja u odnosu na strip je zadržala samo iste glavne junake (donekle) i deo naslova. Iznenađujuće nebanalna priča filma nam donosi urbano filozofsko delo sa 20 twenty somethingsima u glavnim ulogama (koje glasovno tumače Sanda Knežević, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Marija Karan, Srđan Todorović Žika, Srđan Miletić...) koji obitavaju na ulicama futurističkog Beograda i ne sede stondirani na krovovima zgrada na Voždovcu. Film, osim razglednice Beograda iz 2074. godine, nudi heroinu kakvu domaći film do sada nije mogao da zamisli, sem u nekim polupokušajima Ljubiše Samardžića.
Posle projekcije filma, publici su se poklonili glumci, animatori, ilustratori, koloristi, producenti, koproducenti, muzičari (koji su obezbedili više nego zanimljiv skor), i režiser i scenarista, Aleksa Gajić himself. Ubrzo je usledio i koktel za prisutne, gde su obični posetioci mogli da se vrzmaju uz uvek privlačnu Mariju Karan, autore filma, i face iz dnevno političko estradnog života kao što su Wikluh Sky ili Božidar Đelić.
Poseban momenat događaju dale su i simpatične devojke maskirane kao junakinja filma, koje su se muvale među zvanicama i delile sunđeraste loptice sa utisnutim Editinim likom, ali i najava otvaranja Gajićeve izložbe 2.10. u Kulturnom Centru Grad, na kom će biti predstavljeno i dopunjeno izdanje stripa i verovatno prva srpska akciona figurica, sa likom Edit.