CIRCUITO OFF - SAN SERVOLO - DAN 2

Dimitrije se vraca sa drugim nastavkom price o festivalu Circuito Off:

Drugi dan festivala poceli smo druzenjem sa Enricom Stoccom i njegovim scenaristom Lucom. Bilo nam je vrlo interesantno da vidimo kako i u Italiji postoji veliki pesimizam oko ulaska mladih filmmejkera u industriju. Enrico u principu nema ni nameru da za sada radi ista ambicioznije i drzi se DIY pristupa dok Luca pokusava da pise za televiziju i nedavno je angazovan da pise pilot za jednu italijansku kriminaliticku seriju. Ipak, Luca misli da ce mu ulazak u posao tesko ici posto na italijanskoj televiziji vlada veliki nepotizam. Lucu inace zanima zanrovski film, narocito horor u kome mu je Cronenberg najveci uzor, i u tom smislu jee interesantno da uopste ne voli italijanske majstore. To je inace deo trenda koji smo vec zapazili - recimo ni Holandjani koje smo upoznali ne vole Verhoevena, Finci ne vole Harlina... Tako ni Luca ne voli Argenta, Deodata, Soavija i ostale velikane (mali respekt gaji jedino prema Mario Bavi). Stavise, pricao nam je anegdote o Argentu kao vrlo neprijatnom saradniku koje je cuo od njegovih pisaca.

Inace, kad je rec o svesti o nasem filmu, jedino ime za koje su svi culi je Kusturica, docim je vec Paskaljevic potpuna nepoznanica cak i ljudima koji rade u art-house bioskopima. To nas je dosta iznenadilo.

Luca i Enrico znaju natprosecno mnogo o Srbiji posto su dolazili u nase krajeve. Enrico poznaje Guilia iz grupe Cripple Bastards koji je dobro poznati ljubitelj srpske ekscesivnosti. Kad je rec o italijanskoj punk sceni, Enrico nam je ispricao zanimljiv detalj o Roccu Siffreddiju. Naime, Rocco je veliki ljubitelj muzike i mnogi mladi bendovi mu salju snimke a onda on pomaze onima koji mu se dopadnu tako sto im gostuje u nekoj pesmi ili spotu.

Posle podne, Martin De Thurah je odrzao svoju radionicu. Na radionici se fokusirao na svoje muzicke klipove i objasnjavao je detalje o njihovom nastanku, kako u umetnickom tako i u tehnickom smislu.

De Thurah smatra da promene u muzickoj industriji dovode do smanjenja budzeta spotova i da ce se uskoro mahom snimati no budget spotovi. Iako je svestan da se menjaju tehnicke okolnosti u kojima se gledaju spotovi, da ce ih sve vise biti gledano na YouTubeu ili malom ekranu mobilnih telefona, on u principu ne planira da menja svoj pristup vizuelnosti i da se prilagodjava tim okolnostima.

De Thurah je zavrsio dansku filmsku skolu koja na svake dve godine prima po sest polaznika. Posle dva ambiciozna kratka filma, sada pocinje da priprema i celovecernji film.

U par navrata je pomenuo i cene klipova koje su bile iznenadjujuce niske. Recimo WHEN I GROW UP za Fever Ray je kostao samo 10 000 evra ali De Thurah naglasava da je deo ekipe radio besplatno. Ili, recimo, HUMAN za Carpark North je snimljen za dva dana, tokom vikenda u jednoj skoli.

Posto su De Thurahini klipovi puni vizuelne simbolike i nemaju jasnu narativnu koheziju objasnjavao nam je da kada formulise tritment pokusava da spoji opise onoga sto treba da se desava u kadru sa objasnjenjima simbolike kako bi dokumenti bili prihvatljiviji ljudima zaduzenim za spotove u izdavackim kucama. Kad je o samim izdavackim kucama rec, njaglasava da je vrlo bitna komunikacija izmedju reditelja i benda i da bendovi u principu mogu da prelome u rediteljevu korist u slucaju spora. Medjutim, De Thurahj kaze da je povremeno dolazilo i do neporazuma sa samim izvodjacima i u tom kontekstu je pomenuo kanye Westa za kog je radio FLASHING LIGHTS, premda nije ulazio u detalje sukoba.

Zbog De Thurahine radionice propustili smo popodnevne projekcije a uvece smo gledali italijansku selekciju kratkih filmova.

Kad se dodje u domen recentne produkcije kratkih filmova, te se vec moze prepoznati neka pozicija srpske kinematograije.

Italijansku ponudu karakterisao je nesto visi budzet nego sto je nama dostupan i kreativna dominacija animirane scene. Zanimljivo je i to da su italijanski filmovi bili izuzetno stilizocvani, sa jasnim fellinijevskim uticajima. Ipak, kada se ostave po strani visi budzeti, italijanski filmovi nisu nudili nista sto se ne moze naci u nasim uspelijim studentskim filmovima trece ili cetvrte godine. Medjutim, u live action domenu ovogodisnje Circuito Off selekcije, samo smo u filmu L'ESTRANEO Fabian Ribezza videli autenticniji rediteljski pristup na tragu Lyncha ili Jeuneta. Ipak, objektivno, u selekciji prikazanoj drugog dana festivala dominirao je izuzetno kreativan Bluov animirani film MUTO koji je koristio grafite i murale kao osnov za stop-motion animacije tako da smo za njega i glasali na kraju veceri.

Sutra nas je cekao veliki dan jer je na San Servolu trebalo da se pojavi jedan od mojih najomiljenijih reditelja Jan Kounen.