VRNJAČKA BANJA - DAN ČETVRTI

Dimitrije donosi i četvrti izveštaj iz Vrnjačke gbanje:

Četvrti dan je protekao u znaku izdavačkih promocija. Prvo su Srđan Savić i Dejan Dabić iz Niškog kulturnog centra promovisali svoju filmsku ediciju koja je poslednjih godina i učinila Niš prestonicom srpske filmske misli, da bi zatim Dinko Tucaković, Saša Radojević i ja promovisali TFT, ne samo novi broj, već i celokupan koncept časopisa.

Popodne je u bioskopu počela revija studentskih filmova. ranije sam već pogledao ove naslove izuzev ZVEZDE TRI Nemanje Nenadića, koji spada u ovogodišnje uzdanice srpskog fandoma. Nenadić je osvedočeni fan Edgara Wrighta & njegovog funky buncha, a u konkretnom slučaju ZVEZDE TRI, napravio je parafrazu serije HYPERDRIVE sa Nick Frostom.

HYPERDRIVE je BBC serija o britanskom svemirskom brodu koja je bliža GALAXY QUESTu nego RED DWARFu. ZVEZDA TRI po svom formatu jeste studentski film, ali suštinski može poslužiti i kao pilot za srpsku parafrazu HYPERDRIVEa.

Kao i u većini srpskih fandom-ostvarenja (iako je ZVEZDA TRI formalno studentski film) osnovni problem leži u paradoksu što je sve ono što je netipično za našu kinematografiju (i samim tim manje dostupno) realizovano bolje od onoga što se češće susreće kod nas. Tako su scenografija i specijalni efekti vrlo solidni i duhoviti, ali su isto tako scenario i glumci prilično slabi, uprkos tome što su jako simpatični.

Osnov serija kao što je HYPERDRIVE jeste harizmatična glumačka podela, uostalom u toj konkretnoj seriji glavnu ulogu igra pomenuti Nick Frost, izuzetna glumačka pojava.

Nažalost, Nenadić u ZVEZDI TRI nema svog Frosta. Mateja Popović i Nina Lazarević su nekako bledi i jedini koji je dorastao zadatku je Vladimir Tešović, kultna figura srpskog fandoma zahvaljujući ulozi Stanislava u ŠEJTANOVOM RATNIKU. U ZVEZDI TRI, on ima duhovitu ulogu brodskog kiborga.

ZVEZDA TRI pokazuje potencijal da se pretvori u zanimljiv svemirski sitkom ukoliko bi se napravile neke izmene u stilu glume ili u podeli, i povelo više računa o scenariju koji ima dobar smer ali ne i strukturu. Sasvim je moguće da bi neki emiter raspoložen za niskobudžetne eksperimente bio zainteresovan za ovako nešto. Bilo bi šteta da ZVEZDA TRI ostane jedini izlet nebeskog naroda u kosmos.

Prvi film večeri bila je HITNA POMOĆ Gorana Radovanovića. Ovaj film je u art house domenu možda i najkonsekventnije sproveden. Reč je o političkom filmu sa vrlo složenom i interesantnom agendom, dramaturgijom koja nije plakatska i vrlo specifičnom atmosferom u kojoj se prepliću teskoba Živojina Pavlovića, humor Miloša Radovića i škola serbian cuttinga. Radovanović je u ovom filmu bez kompromisa sproveo jedan rediteljski postipak koji je hermetičan i najzad proizveo srpski art house politički film, koji ne podilazi publici, i što je još važnije, ne podilazi strancima, a po kompleksnosti političkih refrenci nesumnjivo je pravljen za Srbiju.

Otud ne čudi da je HITNA POMOĆ zbog svoje kompleksne ideološke postavke bila suviše rizična za srpske žirije ove sezone iako bi po definiciji upravo takav film trebalo da bude produžetak jugoslovenske art house tradicije i okosnica festivalske ponude. Ako tome dodamo da je aktuelna paradigma establišmentskog filma upravo priča o art house i angažovanom filmu, neobično je ignorisanje takvog naslova kada se pojavi. Međutim, očigledno još uvek nije vreme za film u kome se relativizuje Peti oktobar, postavlja pitanje izbeglica iz Krajine i Kosova i problematizuje angažman stranih NGO aktivista.

Tokom večeri bili su poznati i srećni dobitnici. Specijalnu nagradu za scenario osvojio je ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mladena Đorđevića. Nažalost, čini se da Novi srpski film ne može da se probije dalje od ove utešne nagrade koju je, podsetimo, prošle godine osvojio MILOŠ BRANKOVIĆ.

Treću nagradu dobio je televizijski film NEKO ME IPAK ČEKA Marka Novakovića, po scenariju Duška Premovića. RTS je ostvario veliko prisustvo na ovogodišnjem festivalu, tu su bili najviši zvaničnici ove kuće, kao i ekipa filma i osećalo se da će to rezultirati nagradom.

Druga nagrada je prvorazredni skandal, verovatno proistekao iz uticaja Sabolča Tolnaija, pošto je nagradu osvojio film SRCE JE MUDRIH U KUĆI ŽALOSTI. Iako je diletantski nivo samog filma u Banji uvek amortizovan pričom o tome da se nagrađuje scenario a ne film, iz samog ostvarenja se može videti da je reč o jednom krajnje besmislenom predlošku opterećenom neosnovanom pretenzijom. Čini mi se da ni sama ekipa filma nije shvatala ovaj film previše ozbiljno, pa će i oni biti zatečeni nagradom.

Isto tako čini se da je Tolnaijeva uloga u ovogodišnjem žiriju ambivalentna, i ne bih isključio mogućnost da je nagrada za SRCE MUDRIH zapravo reakcija na potpunu hipokriziju žirija. Naime, Tolnai je prilikom dodele nagrada rekao jednu zanimljivu stvar. Kada je davao Mladenu Specijalnu nagradu, naglasio je da je on dobio tu istu nagradu za PEŠČANIK i da mu je bilo važno da Specijalnu nagradu dobije jedan stvarno dobar film. Rekao bih da je ovo napominjanje stvarno dobrog u odnosu na ostalo mali signal o tome kako je žiri radio.

Zatekavši žiri u kome očigledno svako završava neku svoju kombinaciju, Tolnai je obezbedio jednu nagradu za svoju sredinu, u konkretnom slučaju novosadske i vojvođanske fondove, iz koje očekuje podršku za nove projekte, što je sasvim prirodno. Naravno, situacijs je možda i obrnuta, možda je on bio čovek sa misijom i idejom da od starta protežira SRCE MUDRIH, ali u svakom slučaju, on nije bio jedini igrač zadatka u ovom žiriju.

Prvu nagradu je, kako se i očekivalo, osvojio film koji je izabran još pre novosadskog festivala da slovi za najbolje napisani film ove godine - to je ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI Miroslava Momčilovića. Bilo bi nekako bezveze da je ispalo drugačije.

U sledećem, završnom, nastavku priča iz Banje saznaćete kakva je ĐAVOLJA VAROŠ, koji studentski film se naročito istakao i kakvo iznenađenje me je čekalo na recepciji hotela ZVEZDA.