KOMINIKE 19: 2009. GODINA ZAPLETA

2009. godina bila je izuzetno značajna, moglo bi se reći prelomna, za Novi srpski film. Pred publikom našla su se četiri naslova koja su reprezentovala ideju filma koji se snima da bi ljudi imali šta da gledaju, da bi se autori izrazili a ne samo zato da bi filmski radnici imali šta da rade. U tom smislu, ova sezona može se smatrati ne samo uspešnom već po mnogo čemu revolucionarnom jer smo u samo jednoj godini imali četiri naslova koja su potpuno nesvakidašnja u našim okolnostima.
Isto tako, možemo konstatovati da smo 2009. godine konstatovali i ozbiljne nedostatke u infrastrukturi Novog srpskog filma na kojima će morati ozbiljno da se radi u budućnosti.
Kad je reč o plasmanu filmova pred domaćom publikom, možemo reći da su sva četiri naslova solidno prošla. ZONA MRTVIH je ostvarila petnaestak hiljada gledalaca što je solidan rezultat ako imamo u vidu da se poslednjih godina u Srbiji ne prikazuju ni internacionalni blokbasteri ove vrste, a da ovaj naslov nije imao atribute koji po definiciji privlače srpsku publiku. Najgledaniji naslov NSF, BEOGRADSKI FANTOM je imao rezultat između trideset i četrdeset hiljada koji je u principu maksimum za filmove koji grade svoju bazu u urbanim sredinama, među filmofilima (TT SINDROM, ŠEJTANOV RATNIK) ali nisu tipičan mejnstrim i nemaju veliku medijsku indoktrinaciju publike. ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE je imao zapaženo mesto u javnosti, a oko tri hiljade gledalaca u bioskopima je skor koji je s jedne strane mali ali s druge strane reč je o provokativnom filmu za sladokusce a to što njih očigledno nema dovoljno ili ne idu u bioskop, u principu nije problem ovog filma. EDIT I JA Alekse Gajića imao je dvadesetak hiljada gledalaca, i opet ako uzmemo u obzir da ovakvih filmova odavno nema u srpskim bioskopima, to je sasvim pristojan rezultat. Reakcija publike na NSF je u tom smislu sasvim dobra, pokazuje da naslovi koji nose neku vrstu ekskluzivnosti moraju da se izbore sa opustošenošću naše scene i da njihovi rezultati pokazuju sve simptome iscrpljenosti naše kinematografije.
U medijskom smislu, bez svake sumnje, filmovi koji pripadaju Novom srpskom filmu imali su mahom pozitivne prikaze i adekvatan prostor u medijima, kritika ih je uglavnom dobro prihvatila a medijski odjek svakog od njih bio je isključivo simpatičan što se ne može reći za sve domaće filmove ove godine. Smatramo da smo ove godine pridobili javnost za našu ideju.
Ideja stasavanja nove generacije filmskih kritičara okupljenih oko Novih Kadrova, ali i ne samo njih, napreduje izuzetno dobro. Ove godine je nekoliko mladih kritičara imalo priliku da plasira svoje tekstove u uglednim publikacijama. Ozdravljenje naše kinematografije neće proisteći samo iz produkovanja interesantnih filmova već i iz obnove svih njenih segmenata uključujući i filmsku kritiku i novinarstvo.
Isto tako, mlada generacija kritičara ozbiljno je prionula i na interpretiranje jugoslovenske filmske prošlosti i može se slobodno reći da je istorija sada u našim rukama, da je izučavamo, tumačimo i učimo iz nje. Film je uvek vezan za tradiciju i kontinuitet, i nova generacija kritičara, i što je jš važnije filmskih autora je to prepoznala i ponovo se povezala sa zdravim korenima naše filmske tradicije. Ono što je najvažnije jeste da se ove godine kako kroz rad Novih Kadrova tako i kroz neke druge projekte etabliranih institucija poput Muzeja istorije revolucije i Doma omladine počelo sa popularizacijom naše filmske baštine.
Što se srpskih festivala tiče, 2009. nas je naučila da nažalost kvalitet sam po sebi očigledno nije dovoljan i da su te manifestacije pod kontrolom novostvorene klase filmskih poslenika koji su se dočepali kontrole nad našom kinematografijom i ne nameravaju da je ikome prepuste pošto su našli načine kako da od filma žive. Očigledno je da snaga filma kao umetničkog izraza, emotivnog doživljaja ili naprosto gledalačkog ugođaja ne dopire do ovih osoba i da su oni naprosto zalutali u bioskop. Dakle, festivali su samo ilustracija da je naša kinematografija svedena na nivo socijalne institucije koja služi da bi grupa ljudi imala od čega da živi, i da je to savez nekolicine pojedinaca koje ne veže nikakav estetski ili politički koncept već puka želja da zadrže kontrolu nad fondovima za finansiranje i festivalima pošto nisu sposobni da opstanu na tržištu. Prevazilaženje ove prepreke ići će teško, ali svaku priliku ulaska u establišment treba koristiti za afirmisanje novih ljudi i zdravih ideja i na taj način će postepeno biti počišćeni.
Prvi problem sa kojim smo se suočili jeste nedostatak kvalitetnih kontakata kada je reč o plasmanu filmova u inostranstvu koje se ispostavilo kao izuzetno značajno, ako imamo u vidu da rezultati sa blagajni ne mogu da obezbede novi film autorima NSFa, a domaći festivali su korumpirani do srži. Plasman u inostranstvu je važan kako u smislu festivala tako i kad je reč o prodaji filmova. Smatramo da su sva četiri naslova NSF ove godine interesantni određenim profilima publike van Srbije i moramo pronaći načine da do njih dopremo.
Ove godine je, što se internacionalnog plasmana tiće, i uopšte produkcionog koncepta najdalje otišla ekipa filma ZONA MRTVIH koja je sa svojim filmom uspela da ode na sve festivale na koje film tog profila može da ode, i prodala ga svima onima koji takav film žele da kupe, ali tome je svakako pomogao i odabir pravih inostranih partnera. BEOGRADSKI FANTOM se takođe može smatrati uspešnim produkcionim konceptom jer je otišao na važne festivale i obezbedio da ga zastupa Wide Management.
Međutim, kada se sve uzme u obzir činjenica je da je Novi srpski film nezreo u produkcionom smislu i da ima problem u tome što mu nedostaju ljudi koji poznaju hijerarhiju internacionalnog filmskog posla, naročito kad je reč o festivalima. U predstojećem periodu, dakle, izuzetno je važno da se NSF poveže sa ljudima koji razumeju pravila igre, i da se projekti od početka pripremaju tako da mogu da dobiju adekvatnu povratnu reakciju iz inostranstva. ZONA i FANTOM su u tom smislu dobar primer, ali svakako treba postizati veće uspehe i imati veće ambicije.
U 2010. nas očekuju novi izazovi, premijere SRPSKOG FILMA Srđana Spasojevića i ŠIŠANJA Stevana Filipovića, interesantni naslovi kao TILVA ROŠ Nikole Ležaića, snimanje filma KLIP Maje Miloš i brojne druge aktivnosti na izlečenju srpske kinematografije.
Uspeli smo. Nastavljamo.