KONKURS & KONKURSA UVEOCI

Novosti su objavile definitivnu vest o raspletu svih konkursa i pratećih aktivnosti u Filmskom centru Srbije od početka godine tako da sada imamo kompletniju listu srećnih dobitnika:

NA sednici UO Filmskog centra Srbije, održanoj krajem aprila, utvrđeni su iznosi koje će kao finansijsku podršku dobiti domaći dugometražni filmovi čiji su autori već sami prikupili određena sredstva, a nisu podržani od Konkursne komisije FCS.

Tako će film “Parada” reditelja Srđana Dragojevića, produkcija “Delirijuma” dobiti novčanu podršku države od 15 miliona dinara, a po deset miliona pripašće projektima “Dr Rej i njegovi đavoli” reditelja Dinka Tucakovića (“Viktorija film”), i “Miris kiše na Balkanu” Ljubiše Samardžića (“Sinema dizajn”). Sa šest miliona dinara biće podržan i film “O bubicama i herojima” reditelja Petra Pašića.

Finansijsku podršku za razvoj scenarija, dobile su priče “Kad se udah, strefi mene tuga” Tanje Brzaković, “Zvezda” Aleksandra Davića, “Prizori iz života porodice Popović” Mladena Đorđevića, “Bosonoga” Mine Đukić, “Panama” Pavla Vučkovića, “Varvari” Bobana Jevtića i Ivana Ikića, koje čeka po 325.000 dinara. Scenarija “Vreme čuda” Srđana Dragojevića, “Salto mortale” Dejana Zečevića i “Serbiše frojnd” Nebojše Pajkića dobiće po 250.000 dinara.

Finansijska podrška utvrđena je i za prethodno izabrane projekte - 25 miliona dinara ide u kasu filma “Top je bio vreo”, u režiji Slobodana Skerlića, koji sa Vladimirom Kecmanovićem potpisuje i scenario, produkcija “Drina film”, a “Ustanička ulica” Đorđa Milosavljevića i Filipa Švarma, u režiji Gorana Gajića, produkcija “Film kombajn”, dobija 23 700.000 dinara. Projekat “Ničije dete”, po scenariju Vuka Ršumovića, u režiji Stefana Arsenijevića (“Art i Popkorn”), podržan je sa 23.500.000 dinara, “Bajaco bluz” Gordana Mihića, u režiji Lazara Ristovskog (“Zilion”) sa 21.600.000 dinara, a najveći iznos dobiće “Krugovi” Srđana Koljevića i Meline Pote Koljević, u režiji Srdana Golubovića (“Baš čelik”), za koje se izdvaja 34 miliona dinara.

Za dokumentarce, animirane i kratke igrane filmove novac će dobiti “Jedna žena i jedan vek” Želimira Žilnika, “Jugo”, rediteljke Mine Đukić, “Suđenje stoleća” Božidara Zečevića, “Viljuška puna ljubavi”, koje rade rediteljke Milica Jovčić i Aleksandra Milenković, “Predanje” reditelja Marka Jeftića, “Novi (v)etar”, u režiji Sanje Blagojević, “Sonja” rediteljke Dragane Kanjevac, “Škola filma” Nikole Lorencina, “Prenerazila se zimina” Mladena Kovačevića, “Biba struja”, u režiji Dušana Šaponje i Dušana Čavića, “Glad” Gordane Simonović-Veljković i Dragice Pavlov-Krstić, “Run for Life” reditelja Mladena Matičevića, “Žućko - Priča o Radivoju Koraću” rediteljke Gordane Matić, “Đorđe Vajfert” Svetislava Prelića, “Drugi život Jurija Gagarina” Mihajla Jevtića, “Ana nisi sama”, Koste Đorđevića, “Kraj” Predraga Bambića, “Gospodin Izmetić” rediteljke Nataše Bukvić. Finansijska podrška za ove filmove kreće se u iznosu od dva i po miliona, do šest stotina hiljada dinara.

Zanimljivo je da na ovom spisku autora dugometražnih projekata nema nijedne rediteljke, ali izgleda da je u ovakvoj “podeli terena” kategorija dokumentarnog i kratkog igranog filma, pripala “ženama” - filmovi čak devet rediteljki dobiće ove godine finansijsku podršku države.

Inače, ova godina će biti interesantna zbog toga što bi moglo da se desi čak dvadeset premijera srpskih filmova a tim pre je zanimljivo da smo od tih potencijalnih dvadeset iz 2010. do sada videli samo BESU Srđana Karanovića koja je ušla u bioskope, FLEŠBEK Aleksandra Jankovića koji je bio na FESTu, i znamo šta se zbiva sa SRPSKIM FILMOM Srđana Spasojevića koji se prikazuje na stranim festivalima, odnosno na krajnje nekonvencionalan način prikazani KAO RANI MRAZ - video instalacija Đorđa Balaševića koji nastavlja tradiciju NA LEPOM PLAVOM DUNAVU Darka Bajića, pravi film od državnog novca a potom ga praktično ne pušta u regularnu bioskopsku distribuciju.
Izvesnu premijeru, barem u okviru obeležavanja 25. maja imaće film PLAVI VOZ Janka Baljka, pa je realno očekivati da će uskoro posle ovog eventa doći i pred bioskopsku publiku.
Zatim, tu je naravno nekoliko filmova koji s punim pravom spadaju već u istoriju srpskog filma jer su svoje snimanje počeli još pre nekoliko godina - ZAJEDNO Mladena Matičevića, BACIO SAM ČINI NA TEBE Miroslava Petkovića, JELENA, KATARINA, MARIJA Nikite Milivojevića i ŠIŠANJE Stevana Filipovića. U ovu grupu u izvesnom smislu mogu da se ubroje i underground filmovi ŽIGOSANA Saše Radojevića i DRŽAVA Jelene Marković čiji je koncept od starta bio da se snimaju dugo a najmlađi član ove skupine je MAMAROŠ Mome Mrdakovića koji se snima tek dve godine.
Pored ŽIGOSANE i DRŽAVE underground je zastupljen i kroz već prikazani film STARA ŠKOLA KAPITALIZMA Želimira Žilnika u kome je ovaj veteran uspeo ponovo da se dokaže kao najvirilniji i politički najrelevantniji srpski reditelj odnosno REVOLT Aleksandra Rajkovića koji je zbog svog beskompromisnog stava posle problema sa filmom HAMLET odlučio da sledeći film snimi potpuno samostalno. Sa ova četiri naslova srpski underground film pokazuje da je jači nego ikad, naročito ako imamo na umu prošlogodišnji uspeh ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE koji po mnogo čemu pripada tom miljeu.
Oslonac mejnstrima u predstojećem periodu biće nešto budžetniji filmovi ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM Srđana Koljevića, NEPRIJATELJ Dejana Zečevića i KAKO SU ME UKRALI NEMCI Miše Radivojevića koji su u postprodukciji. Veće festivalske pretenzije sigurno će imati BELI, BELI SVET Olega Novkovića dok će pre nego što izađe kao televizijska serija, na veći skor sa blagajni pretendovati fudbalski ep MONTEVIDEO Dragana Bjelogrlića.
TRAVELATOR Dušana Milića je imao jako zanimljiv promo pre više od godinu dana i to je projekat koji se prati sa pažnjom i valjda neće ući u onu skupinu gore pobrojanih filmova koje čekamo već godinama a pored SRPSKOG FILMA, debitantski film koji se očekuje sa najvećom pažnjom je i TILVA ROŠ Nikole Ležaića.
Svi ovi filmovi imaju dosta dobre šanse da se nađu na repertoaru 2010. godine i postavlja se ozbiljno pitanje gde će svi oni biti prikazani ako imamo u vidu dosta teško stanje naše bioskopske mreže. Očigledno je da se nemarom institucija preveliki akcenat stavio na produkciju i da sada imamo više filmova nego što infrastruktura može da podnese. Isto tako, očigledno je da kontrola nad finansiranim projektima nije bila rigorozna čim se dešava da neki filmovi toliko dugo kasne ili da im se toleriše da po kompletiranju ni ne uđu u regularne bioskope. Analizom novih odluka FCSa reklo bi se da se takav koncept rada nastavlja.