KOMINIKE 24: INVAZIJA KRADLJIVACA TELA

Ne želimo da otpisujemo ljude istog dana kada su naimenovani, ali evo nekoliko jednostavnih razloga zašto novi sastav Upravnog odbora Filmskog centra Srbije zapravo nije dobar.

Prošli Upravni odbor je imao svojih idiosinkrazija, mada ipak upadljivo manje nego prethodni, i uspeo je da uspostavi dve značajne stvari Stimulacije za kvalitet & gledanost odnosno pomoć bioskopima.

Najveći problem naše kinematografije i dalje, i uprkos tome što na to upozoravamo već godinama su bioskopi. Sada ih ima nešto više ali opet situacija u pogledu kvantiteta i dalje nije dobra. Isto tako praktično bioskopska mreža više nije u našim rukama, što znači da će se širi poslovni interesi stranih kompanija prelamati preko srpskih bioskopa, od kojih mi zavisimo i kao gledaoci i kao filmski radnici.

Ako neko ne veruje u to, neka se priseti KATASTROFALNIH posledica koje je ostavilo prošlogodišnje sporenje oko Kolosej Srbija kada je negde između četvrtine i trećine našeg tržišta bilo ugašeno oko pola godine. Nije to samo jedan bioskop jer je redistribucija gledalaca nemoguća, dakle svaki zatvoren bioskop je gubitak jer uvek sa sobom nosi neku publiku koja neće otići u drugi bioskop.

Primera radi, samo zato što nije radio Kolosej, drugi MONTEVIDEO je imao manje gledalaca u Beogradu nego prvi iako je na nivou cele Srbije, imao više. To sasvim sigurno ne znači da se Beograd smanjio ili osiromašio, a da se ostatak Srbije obogatio i prošao kinofikaciju. Samo je činjenica da Kolosej ne radi dovela do poremećaja takvih razmera. I svaki pojedinačni film je imao slične probleme samo što je u slučaju MONTEVIDEA to najvidljivije.

U novom sastavu Upravnog odbora nema nijednog predstavnika distributera ili prikazivača, tako da sam sumnjičav prema tome da li ima dovoljno kompetentnih ljudi u njemu da se uhvate u koštac sa ovim problemom koji je vrlo složen i podrazumeva širi pristup (setimo se slučajeva Fontana ili nedavnog u Nišu).

Ne želimi da ulazimo u apsurdne detalje da recimo Dragan Jeličić ili Zoran Cvetanović kao značajni ljudi iz struke nisu među ponovljenim članovima iz prethodnog sastava a Dubravka Lakić jeste, valjda kao groteskni znak kontinuiteta naše filmske misli.

Ulazak ljudi iz Javnih servisa Srbije i Vojvodine eventualno može da ohrabri jer znači da će oni preuzeti aktivniju ulogu u kinematografiji. Sve ostalo je zbilja slabo i obeshrabrujuće, naročito ako imamo u vidu da je posle jedne decenije postojanja ugled Filmskog centra toliko srozan da se svako malo pojavljuju sporovi i rešavaju pred Upravnim odborom, što ovaj organ čini vrlo aktivnim i značajnim.

Sa novim sastavom Upravnog odbora koji više deluje paradno nego efikasno, neka od gorućih pitanja mogu ostati nerešena, što čini našu strepnju većom od nade.