TREĆI DAN CINEMANIE

Dimitrijeva treća serija utisaka sa Cinemanie.

Večeras je bio dodat novi trejler. Promovisan je triler THE JACKET koji se nasao među našim preporukama i biće prikazan krajem Cinemanie. Nažalost, nema nekih promo-materijala za filmove koji će doći u daljoj budućnosti. Sve se izgleda potrošilo sa četvrtim POTEROM i KING KONGOM. Ili, čemu se više nadam, distributeri čuvaju nešto ekskluzivno za drugu polovinu revije.

Glavni buzz sve do premijere novog Cameron Crowea bio je jučerašnji Cronenbergov debakl. Ovo je film oko koga se svi slažu da ne valja, s tim što najčvršći fanovi pokušavaju nekako da objasne ovo posrnuće.

OLIVER TWIST

Premijera novog filma Romana Polanskog bila je relativno slabo posećena u odnosu na njegov renome kod beogradske publike. Gledaoci doduše nisu ni dobilinešto dostojno njegovog renomea. Naime, OLIVER TWIST je verovatno najkonvencionalnija tačka njegovog opusa i zanimljivo je da je novostečenu moć oskara za režiju utrošio na jednu ovako konzervativnu i arhaičnu ekranizaciju Dickensa. Iako je TWIST do sada više desetina puta zvanično ekranizovan, i posle Polanskog, Leanova verzija ostaje kao kanonsko ostvarenje.

Uostalom, ni sam Polanski se nimalo ne odmiče od tog kanona. U ovom filmu najpre nema nikakvog autorskog upliva u materijal kojim bi ga Polanski zapečatio i učinio svojim. Zatim, nimalo nisu iskorišćene predbosti savremene filmske tehnike u odnosu na onu kojom je raspolagao Lean.

Ako bi se mogli naglasiti neki nedostaci onda bi to svakako bio potrošen topical potencijal obespravljenosti engleske siročadi koji je do danas već zaista apsolviran na toliko mnogo načina. Drugi problem je prilična pasivnost Olivera Twista koji nije dovoljno istaknut da bi bio naslovni lik. iako je takvo rešenje blisko Dickensovoj knjizi, uzusi filmske dramaturgije diktiraju drugačiji postupak. Konačno, Polanski začuđujuće pitomo i ahaično gleda na Dickensov svet bez ikakve provokacije ili rušenja tipične ikonografije. Njegov tretman erosa i tanatosa je ovde jako blizak Leanu.

Ovaj OLIVER TWIST se svodi na osveženu i dostupnu ekranizaciju klasične lektire. Soja Jovanović je u svojim radovima imala više žanrovske i filmske osvešćenosti kada je ekranizovala čuvene literarne klasike.

ELIZABETHTOWN

Cameon Crowe je posle trijumfalnog ALMOST FAMOUS, najpre posrnuo sa SF tezgom VANILLA SKY u kojoj je pokazao da zapravo nema rediteljske veštine za išta što malo izlazi iz faha romantične dramedije duboko umočene u pop kulturu. U ELIZABETHTOWN naizgled pokušava da se vrati svojim žanrovskim korenima međutim guši se u neograničenom samopouzdanju za koje nema nimalo pokrića.

Ovaj film najviše podseća na ŽIVOT JE ČUDO Emira Kusturice, još jedan slučaj uspešnog autora koji je u jednom trenutku prešao tačku iz koje samopouzdanje postaje oholost. Nalik filmu ŽIVOT JE ČUDO, čitav ELIZABETHTOWN je naseljen likovima koji služe Croweovom manirizmu. Uzevš relativno poznate glumce željne rediteljevih intervencija i umornih od hiperkomercijalnih franšiza, Crowe se osigurao od nadmoćnih senki superstarova (Tom Cruise) čiji je pion. Napisavši scenario koji se vrti oko događaja a ne priče, oslobodio se stega zapleta i lineranog vođenja priče prema zaključenju, učinivši da ovde gotovo nema incidentne muzike, sve su pop pesme, i to moram dodati-većina su notorne- ima likova koji poput Jerry Maguirea umeju i da zapevaju u kadru sa znatno manjim motivom nego što je potpisivanje ugovora sa prvim pikom na NFL draftu, svi imaju priliku za melodramatičnu ispovest iracionalnih proporcija koje iz sirkovskih prerastaju u lynchovske proporcije, iskazi ljubavi i prijateljstva su na svakom koraku, u dugim sekvencama, ljudi se zaljubljuju zbog dobrog razgovora i ti razgovori su beskrajni, sve je Cameron Crowe samo nepotrebno uvećano, pa samim tim i podložnije analizi.

Kao što u Kusturičinom filmu ljudi ne mogu mirno da stoje tako ni Croweovi likovi ne žele da ispuste priliku da u svakoj sceni odrade neko Crowe obeležje. Iako je takva autosrska doslednost hvale vredna na Cinemaniji gde najveći geniji poput Cronenberga ili Polanskog odustaju od svojih autorskih dodira radi bezličnog pripovedanja, ona je drugačija od rada narečenih autora. Crowe naime pledira da se bavi emocijama, a u ovom filmu ih nemilice rqazbacuje kao da nisu prave. Možda i nisu.

O besramnom slavljenju američkog duha u post-9/11 klimi da i ne govorimo. Niko ne očekuje od Crowea da bude flag-waver ili angažovani levičar ali pomalo neukusno deluje mediokriteska uljuljkanost u američki način života kada su Dve Kule srušene upravo zbog ljudi koji pate da bi se ta iluzija stvarala. Crowe je pritom ne glorifikuje već je pokazuje u svom najdekadentnijem mediokritetskom obliku u kome je sve zapravo OK jer sve je deo ljubavi, detinjstva i pop kulture. Sve je zapravo u redu jer valjda ljudi svuga imaju sećanja, slušaju muziku i zaljubljuju se. Sjajno.

Angažman često može biti naivan. Ali je ponekad i takva opijenost lepotma života naivna.

Crowe nam je dao malo veću dozu sebe nego što možemo da podnesemo. Pitanje je samo da li je i retroaktivno problematizovanje njegovog opusa jedan od nus-efekata.

EXORCISM OF EMILY ROSE

Ovaj iznenađujući hit po istinitoj priči, za sada stoji kao drugi najbolji film ovogodsišnje Cinemanie posle DOOMa, ma koliko bizarno zvučala takva konstatacija.

Polaz ovog filma je suštinski pogrešan zato što sholastički prilazi problmu slučaja mlade Emily Rose koja je bila ili posednuta demonima ili psihotična epileptičarka, a umrla j u mukama, i za njenu smrt je optužen katolički svešenik koji je pokušao da izvrši egzorcizam.

Iako se pitanjima vere odavno ne prilazi sholastički, reč je o slučaju koji nije prestao da intrigira pravnike i naučnike. U ovom filmu je dobio prilično Hallmarkoidnu i bezličnu filmsku interpretaciju koja je ipak, uputivši nas na sam slučaj, ispunila svoj cilj iako neće biti zapamćena kao značajan, već tek solidan film.

Ono šo je mene lično zaintrigiralo jeste koliko sveštenstvo zapavo ima dodira sa ovim fenomenima i da li su izvesni, možda čak i empirijski momenti dodira sa onostranim, jedan od kohezivnih faktora održanja najviših svešteničkih krugova?