MUZIČKA NEVINOST

Gubljenje nevinosti je čest motiv u umetnosti. Međutim, možda i najzanimljiviji, a svakako najzabavniji diskurs na tu temu možemo naći u pop muzici mladih koja po svom kontrakulturnom potencijalu može biti prepoznata kako u u a priori kontrakulturnim i progresivnim formama tako i u oblicima koji spadaju u mejnstrim mada po svom društvenom statusu ipak nisu kultura konsenzusa.

Tu pre svega mislimo na turbo folk koji uprkos svojoj masovnoj popularnosti ipak nije odobren kulturni model u našem društvu već se eventualno toleriše i konzumira uz dozu stida.

Za potrebe ove male analize zadržaćemo se na jugoslovenskoj diskografiji.

U samom hronološkom smeštanju gubljenja nevinosti verovatno je najdalje otišla Zana u pesmi 13 je moj srećan broj gde protagonistkinja pesme eksplicitno kaže da je izgubila nevinost u trinaestoj godini, iliti u ovirima jugoslovenskog školskog sistema, u sedmom razredu osnovne škole. Stihovi, Bilo mi je godina 13, ti si bio moje najsladje iskustvo, mada sam mogla da biram, tebi sam dala preimucstvo. Secam se s pomalo bola, sta smo sve ucinili u mraku, po usamljenom parku, u hodniku, sumarku. 13 - moj je srecan broj, 13 - sad kad nisi moj, 13 - verujem u to, 13 - to je moj srecan broj. To je bio samo trenutak, ispred nas nije bilo perspektive, dao si mi nove vidike, i pruzio najlepse motive. Secam se s izvesnim bolom, sta smo sve pricali u tami, uz muziku s ploca, kad smo bili sami, to neposredno pokazuju. U njima se oseća i izvesni socijalni problem jer su ovo dvoje osnovnoškolaca (mada dečkove godine nisu naglašene) opštili po mračnim parkovima, dakle nisu imali ni smeštaj niti razumevanje roditelja.

Po krivičnom zakonu Republike Srbije inače, maloletnici mogu da stupaju u seksualne odnose posle 16. godine. Na ivici legalnosti je pesma sadašnjih savetnika predsednika Borisa Tadića, Šapera i Krstića 16 godina gde junaci uveliko upražnjavaju telesna zadovoljstva. Propisa se pak striktno držao Hari Mata Hari u svom duetu sa Tajči 17 ti je godina.

Da se nevinost tako mladim devojkama ne oduzima bez griže savesti svedoči turbofolk zvezda Nino u stihu Šta ću mala s tobom/ Kunem ti se bogom/ Još uvek si mlada/ Da te ljubim sada. Izvesne psihopatološke nivoe svesti kod ljudi koji deflorišu male devojčice nagoveštava Dino Merlin u stihovima Ti dovoljno mlada/ Ja dovoljno lud što će se ubrzo rimovati sa Prvi je put. Posle ovoga, nije čudo što Dino, nakon što ju je prvi put ljubio, insistira na tome da to ostane njihova mala tajna: al' to znamo samo mi. Sasvim suprotan primer uzdržanosti nalazimo kod Đorđa Balaševića koji se, iako ga privlači njen čuperak, ne bi petljao sa decom, već se strpljivo skrio u neki manastir i čekao da ona odraste.

Gubljenje nevinosti se kao opsesija može naći u radu tekstopisca Marine Tucaković i otud se ova tema često javlja u pesmama njenih klijenata među kojima je najeksponiranija Ceca Ražnatović koja se javlja sa tematski opredeljenim pesmama kao što je Trula višnja pa sve do sporednih stihova poput Bolelo je kao da si prvi u Zabranjenom gradu. Trula višnja koja ekspilicitno govori o gubljenju nevinosti, očito je nastala kao delo ljudi sa jakim konzervativnim nasleđem i stavovima. Junakinja je razdevičena ne zato što je to htela, već zato što više nije izdržala, što je dovodi u takvo stanje očajanja da mora da zavapi: sad neka mi iz knjige rođenih/ ime brišu. Celokupan utisak, koji je na tragu Bore Stankovića i njegovih tragičnih junakinja koje ne mogu da izbegnu prokletstvo svoje puti (a Ceca nije bez iskustva sa ovim domaćim klasikom), u velikoj meri kvari vulgaran fiziološki opis mrlje male na kraju strofe.

Lirski momenat gubljenja nevinosti čuvaju Novi fosili u pesmi Bilo mi je prvi put koja očituje i izvesnu socijalnu sigurnost stare Jugoslavije. Naime, junaci ove pesme ne samo da imaju s kim nego imaju i gde da parafraziramo Block Out te im je lako da konstatuju Samo jednom prva zora sviće.

Najkomforniji seksovi među mladima su u svakom slučaju opisani u domaćoj evergrin (nevergreen?) obradi The Moody Bluesa Noći u belom satenu. Saten će posle kod Cece postati plav. Bolje nego boje trule višnje, zar ne?

Danas već gotovo potpuno zaboravljeni bend Vampiri može se čuti i videti samo zahvaljujući čestim reprizama kultnog Dragojevićevog filma Mi nismo anđeli gde protagonistu ove pesme, očito lišenog bilo kakovog seksualnog obrazovanja, njegova partnerka poduči tome kako se prave bebe. Ne zna se koliko protagonista ima godina, ali njegovo pominjanje kupusa i roda svedoči da se možda radi o numeri dinomerlinovske seksualne provenijencije. Ili bismo mi bar voleli tako da verujemo...

Međutim, pitanje premijere može izazvati i izvesne nesuglasice, o čemu svedoči pesma grupe Kerber Beli tragovi koji im je za album prigodno nazvan Seobe napisao Bora Đorđević. Tu se takođe cela vizura apsolutno prebacuje na muški šovinistički kraj, što ćemo imati i kod Zdravka Čolića gde našeg junaka koji se još nije ni brijao u najstereotipnijem etničkom maniru razdeviči Mađarica u istoimenoj pesmi.

Inače, to nije jedini put da se Bora problemom uvođenja u svet telesne ljubavi pozabavio iz ekstremno muško-šovinističkog ugla, o čemu nam svedoče stihovi to je cava boli glava/pocepaj je za badava i ja samo šesnest, ona ofucana/pala je, ali bila je tucana. Po tome se Bora jasno razlikuje od svog zagrebačkog druga Jure Stublića koji se rado sjeća prvog dodira, jer samo tada je drhtao. Način na koji ova dva pevača/pesnika doživljavaju gubljenje nevinosti zgodno korespondira sa načinom na koji njihovi narodi pristupaju jednom malo drugačijem prolivanju krvi.

Verovatno najozbiljnihi socijalni bend u celoj SFRJ bilo je Zabranjeno pušenje, pa su i ovoj temi prišli iz ekonomsko-političkog ugla. Mladu beskućnicu, koja je posle banjalučkog zemljotresa ostala bez adrese, sarajevski junoša Đulijano, opisan i kao otrov za klinke zavede u mraku, u velikom parku, da bi njena vrednost na tržištu već sutradan značajno devalvirala i spala na probušeni dolar. Dok su prva ženska seksualna iskustva tragična usled toga što nevinost spada u neobnovive resurse (u ono vreme), muška su nemoguća baš iz nedostatka finansijskih sredstava. Tako Pišonja i Žuga, najpopularniji junaci domaćeg rokenrola svih vremena, u dve pesme pokušavaju da se domognu prvih ženskih dodira, a da u to ne ulože ni dinara. Ali, ko ne plati na mostu plati na ćupriji, pa se oba pokušaja završavaju tragično: prvi saobraćajnom nesrećom, a drugi bliskim susretom sa organima reda i zakona.