ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE set report I

Evo Dimitrijevog osvrta na sinoćnje snimanje ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE Mladena Đorđevića:

Na snimanje ispred bioskopa Partizan došli smo oko pola dva. Iako se bioskop Partizan nalazi u blizini Železničke stanice, na jednom od najprometnijih mesta u gradu, ekipa PORNO BANDE nimalo nije remetila život u ovom delu grada.

I uopšte, reč je o jednoj od najpreciznijih, i najmarljivijih filmskih ekipa u kojima sam bio. Iako je sinoć snimana scena sa velikim brojem statista, sve je išlo jako efikasno, i na setu smo proveli oko tri sata od kojih smo zaista oko dva sata istinski bili uključeni u rad, što obično na filmu nije tako, i čekanja su znatno duža. U tom smislu, ovo snimanje mi je svakako jedno od najprijatnijih u životu. Doduše, Vanja Čanković, Danilo i ja smo imali protekciju pošto je pomoćnik režije naša drugarica Maja Miloš koja je zaista brinula da se ne smorimo i da budemo tu samo onoliko koliko je potrebno.

Statisti su se naravno negde oko tri ujutru malo žalili, međutim, mi smo ih gledali sa smeškom pošto ti ljudi očito ne znaju koliko snimanje može da bude naporno i iznurujuće. Među statistima je bilo i nekih iskusnijih, pa su se neki recimo raspitivali kad će izaći ČARLSTON ZA OGNJENKU pošto su očigledno i tu statirali.

Sinoć je snimana scena porno predstave u bioskopu Partizan i ona će biti snimana nekoliko dana pošto se moraju zabeležiti i događaji na sceni i dešavanja u publici.

Vanja, Danilo i ja smo bili u publici, i tu je zahtev bio da budemo jedini u sali koji zapravo uživaju u predstavi i smeju se. To je bio težak glumački zadatak zato što smo morali da pogodimo tačnu intonaciju smeha i ponašanja koja će iskazivati uživanje a ne podsmevanje, no Mladen i Maja kažu da smo bili okej, no oni to možda kažu samo iz pijeteta.

Druga scena koju smo snimali je rađena ispred bioskopa. To je scena dolaska u bioskop. U toj sceni smo razgovarali ispod plakata za predstavu PORNO BANDA. Snimana su tri dubla. U tom kadru mi kao stojimo i razgovaramo. U prvom smo razgovarali o tome po čemu se razlikuju lilčjne legitimacije u Americi od ostalih zemalja. U drugom dublu smo razgovarali o Roccu Siffrediju a u trećem smo razgovarali o tome koje su bile teme razgovora u prethodna dva dubla. Pošto smo zaista diskutovali, mislim da će ovi kadrovi biti zaista spontani.

Sinoć smo na snimanju videli i Stevu Filipovića i Natašu Vranješ, iz ekipe ŠEJTANOVOG RATNIKA, koji su se pojavili kostimirani kao dizelaš i njegova pratilja i bili su totalni hit u sali.

Making Of o ŽIVOTU I SMRTI PORNO BANDE snima Maja Uzelac i to će verovatno biti totalni meta film pošto je reč o filmu o snimanju filma o snimanju filma.

E sad, ipak glavni junak naše sinoćnje epiziode na snimanju je sam biopskop Partizan. Ja sam u bioskopu Partizan bio samo jednom i tada sam gledao film MONEY TRAIN Josepha Rubena, tako da sam sa tim ambijentom upoznat. Iako sam u Partizanu gledao akcioni film, a ne pornić, nisam bio uskraćen n9i za iskustvo gledanja pornića u bioskopu, pošto sam na FESTu 2001. godine u Domu omladine gledao PINK PRISON, no ipak u publici nisu bili porno frikovi nego akreditovani novinari tako da je to umanjilo ugođaj.

Međutim, sinoć smo imali priliku da jako dugo boravimo u tom bioskopu, i vrlo je zanimljivo kako se odnos prema tom lokalitetu menjao.

Kada smo se pojavili, najpre smo se sa velikim podozrenjem ponašali prema doticanju bilo kog predmeta u bioskopu Partizan, iz nekog iracionalnog straha da se ne osidavimo, zbog pretpostavke ko i šta tu radi.

Isto tako smo podozrevali i od ekipe koja tu radi, a naročito od odlaska u bioskopski WC koji je mitsko mesto najrazvratnijih gradskih legendi, iz asortimana knjiga poput čuvenog STAKLENCA Uroša Filipovića, i sl.

Naročito je zanimljiv utisak što smo sve ljude koji su ulazili u Partizan doživljavali kao neke od protagonista beogradskog seksualnog podzemlja. Od svake devojke se činilo da je prostitutka, a od svakog momka da je makro.

Međutim, vremenom smo se opuštali, i polako ste nas mogli videti kako sedimo zavaljeni u bioskopske stolice koje su videle sve i svašta, glava prislonjenih na naslone koji su možda lakirani ejakulatima, itd.

Jedina situacija kada me je bilo malo strah jeste kada sam ušao u WC bioskopa, a za mnom jedan dosta oronuli čovek koji nije bio iz ekipe. Tu sam se ponajviše pribojao STAKLENCA, no izvukao sam se.

Inače, jedan od članova ekipe iz sektora scenografije mi je pričao da su zaposleni u Partizanu pijani već u osam sati ujutru, dakle čim dođu na posao. Bioskop više ne pušta filmove sa filmske trake, već sa nekih digitalnih formata, pošto se porno produkcija generalno preselila na digitalne formate i više se i ne prave bioskopske kopije. Međutim, ljudi iz ekipe mi kažu da kinooperateri čuvaju neke parčiće filmova na filmskoj traci i ne bi me čudilo da su to neki isečci koji su ih recimo naročito uzbuđivali kad su ih puštali.

Postoje legende o tim rolnama koje su konooperateri pravili isecajući omiljene scene ili skraćujući filmove kako bi stigli na noćni autobus. Kažu da te rolne kada se spoje izgledaju kao vrhunski video art, kao i da neki filmovi kada ih kinooperater skrati izgledaju bolje nego zvanična verzija filma.