NAZI FEST - DAY ONE & ONLY
Počeo je Nacionalni festival i evo utisaka posle prvog dana, koje nam donosi Dimitrije koji posetio festival radi predstavljanja filma A3:
Mediji će već sutra imati detaljnije, i verovatno senzacionalističke zapise na ovu temu, tako da osećam obavezu da i sam podelim sa vama barem deo onoga što smo preživeli u protekla dva dana.
Po dolasku u Novi Sad čeka nas prvo neprijatno iznenađenje. Konferencija za štampu se održava u prilično ruiniranom prostoru Kulturnog centra Novog Sada i novinari kasne na konferenciju pola sata.
Na plakatu festiovala su frejmovi iz raznih srpskih filmova, među njima je i IVKOVA SLAVA, uz rame sa Žikom Mitrovićem, Dušanom Makavejevom, Sašom Petrovićem, ... Lepo. Bilo je jasno da je malo deplasirano dolaziti sa filmom o rokenrolu na ovaj festival.
Na konferenciji sam u jednom trenutku napomenuo kako ove godine imamo festival a kako ćemo iduće nadam se, imati kinematografiju. Nisam ni slutio koliko sam u pravu.
Uzimanje akreditacija se pretvara u prilično konfuznu akciju, u početku se ne zna zapravo gde se koja uzima, da li svako može da uzme za sebe ili cela ekipa mora da uzme odmah, i tom prilikom gubimo jako puno vremena.
Potom, shvatamo da smo smešteni u kazamatima hotela „Vojvodina“, postapokaliptičnom ambijentu nekog nesnimljenog filma o SFRJ u koju je pala neutronska bomba, u vrelim neprovetrenim sobama, u kojima ni posle celodnevnog provetravanja nije moglo da se spava.
Ono što smo zapazili tokom razgovora pred film je da će A3 biti prikazan pre otvaranja Festivala i kako je to prilično neumesno, pošto je to ipak najgledaniji srpski film u 2006. godini. Međutim, očigledno je u sadašnjem rasporedu snaga u srpskom filmskom establišmentu, a koji se kao što znamo, ubrzo može promeniti, pošto je lojalnost najpotrošnija od svih roba kojim ovaj svet trguje, A3 film sa kojim može tako da se postupa. Lično, voleo bih da vidim da li bi kreatori ovakvog rasporeda, recimo KLOPKU, podjednako reprizni film, samo sa duplo manje gledalaca, i još eksploatisaniji na Festivalima, tako besramno stavili pre otvaranja Festivala.
Uopšte, krajnje je dubiozan raspored filmova na Festivalu tako da recimo iste večeri idu HADERSFILD i KLOPKA, filmovi sa sličnim žanrovskim profilom i istim glavnim glumcem, što je nesmotreno čak i za srpske standarde. No, neprijatnosti nas tek čekaju.
Oko sedam, odlazimo na svoj film i nailazimo na zgradu SNP, opkoljenu metalnim ogradama, i jedva uz svoje VIP pozivnice uopšte uspevamo da uđemo u SNP. Zatim na vratima SNP bivamo pregledani uprkos svom VIP statusu i prolazimo kroz rendgene u najboljem duhu „policijske države“.
Projekcija filma kasnila je čitavih četvrt sata pošto su u terminu našeg filma, ljudi iz organizacije, navodno nešto „probali“ za otvaranje!
Ono što međutim, nije u duhu „policijske države“ jeste da sala nije bila popunjena o čemu ipak čak i diktatori vode računa. Štaviše, moglo bi se reći da je nas koji smo došli da se poklonimo posle filma A3 bilo više nego publike, i da je negde više logike imalo da se ta publika predstavila nama a ne mi njima.
Projekcija je bila katastrofalna, sa nekim zujanjem za vreme filma, i nesmotrenim promenama rolni. Tokom projekcije smo se SMS porukama dogovorili da se ne klanjamo posle filma.
Međutim, zaplet se zaoštrava kada smo saznali da su neki ljudi iz ekipe tražili da kupe karte za A3 i da im je rečeno da je projekcija u SNP rasprodata. Naravno, verovatno će organizatori festivala pokušati da ospore ovu otpužbu time što će reći da to nije istina, ili da ih neko nije dobro razumeo. Konačno, potonja projekcija na otvorenom je bila solidno popunjena, po rečima Dragana Jeličića, jednog od čelnih ljudi festivala, što opovrgava činjenicu da interesovanja za film nije bilo.
Razlozi za ovakvu posećenost A3 i informisanje ljudi da je projekcija rasprodata a da ona posle bude prazna su možda samo javašluk, a možda i smišljena akcija. Ne mislim da je reč o zaveri već da je možda organizatorima bilo zgodnije da ne puštaju narod masovno na projekciju pre otvaranja, kako ne bi morali da se muče sa izlaskom publike. Čini mi se da je reč o nekom trivijalnom razlogu ovog tipa.
Majka mi kaže da je „crveni tepih“ sa konferanskom Gordana Kičića i Marije Karan bio šokantan, iako se organizatori najviše ponose ovim segmentom tog festivala. Ja taj televizijski prenos nisam gledao ali sam uveren da mi majka kaže istinu. Ono što ipak sigurno znam je da smo mi, poštujući „dress code“ ostali da se kuvamo dok su se mnoge zvanice pojavile u ritama, a da ih niko nije sprečio da se takvi nađu na čuvenom tepihu.
Ipak, ekipa filma A3 nije izašla na „crveni tepih“ pošto nije reč o premijernom filmu a rekli su nam da samo ekipe premijernih filmova izlaze na tepih, tako da nemam šta da vam kažem kako je to izgledalo iz prve ruke. Ipak, da smo izašli, sigurno bi bilo zanimljivo ono što bi mi kao sagovornici rekli veselim Gordanu i Mariji kada bi nas upitali, „Kako nam se čini?“
Meni je bilo zabavno šokirano lice TV novinarke koja me je anketirala pre ulaska na ZAVET, očekujući neki kurtoazan odgovor na pitanje šta mislim o Festivalu, a dobila je nešto sasvim drugo. Štaviše, zabavan je bio njen pokušaj da brani festival. Ne znam da li je ta izjava negde emitovana, niti za koju televiziju je data.
U Sali SNP je za vreme Kusturičinog ZAVETA bila apsolutna panika. Zahvaljujući jednom prijatelju sam na licu mesta, improvizovano, dobio dosta solidno mesto u petom redu, praktično gde je bio epicentar svih tokova.
Ulazak u salu je bio histerija, panika, jako daleko od nekog bezbednog ulaska u salu u kojoj se nalaze Premijer i ostatak državnog vrha i drugih elita.
Najlepši detalj večeri svakako je bio dolazak Velimira Bate Živojinovića koji je otvorio festival.
Pre filma su emitovane reklame za sponzore festivala, kao na najobičnijoj bioskopskoj predstavi, a zatim i montaža atrakcija sa istorijatom srpskog filma, koja je imala svoj vrhunac u tom što je i ŠEJTANOV RATNIK ubrojan među klasike ali i dno pošto su neke od najvulgarnijih replika našeg filma izdvojene kao simpatični momenti, odnosno zato što se na vovom reprezentativnom showreelu vide u kadrovi iz IVKOVE SLAVE, koja je još jedino na plakatu Festivala značajan film.
Projekcija ZAVETA je bila ispod svake kritike, sa dugim pekidima, tamom u Sali, i podsmehom ljudi koji su sedeli oko mene, a ljudi koji su bili na balkonu su rekli da ništa nisu čuli pošto je ton bio katastrofalan. Danas sam saznao da je deo tona bio neadekvatan pošto SNP nije imao neki uređaj koji je potreban za projekciju.
Otud su se filmske ekipe dosetile pa će članovi samih ekipa sedeti za vreme projekcije i sugerisati mikseru kako da reguliše ton, koliko čujem. Ljudima je ipak stalo da ime se film ipak dostojanstveno prikaže, pa će to pok7ušati da učine uprkos Festivalu.
Na partiju u penthausu Tržnog centra „Bazaar“ je sva deplasiranost našeg prisustva na tom Festivalu postala evidentna. Pošto su to bili i predstavnici Novog srpskog filma, ljudi koji su radili ŠEJTANOVOG RATNIKA, ČARLSTON ZA OGNJENKU i ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, apsolutno se videlo kako nam zaista nije mesto na toj terasi, i kako mi puno veze sa njima zapravo nemamo.
Tokom partija saznajemo da je projekcija dokumentarnog filma Mladena Matičevića KAKO POSTATI HEROJ otkazana, pošto kako čujem nije bilo dovoljno publike, i to svodi ovaj prvi dan na dve neuspele projekcije u Glavnom programu festivala, od kojih jedna nije uspela pošto se nisu stvorili uslovi za pravi festivalski tretman filma a druga nije ni započeta.
Posle neprospavane noći u grotlu hotela „Vojvodina“, danas je krenula agonija oko konačnog bekstva iz uzavrelog Novog Sada. Naime, odjednom se ispostavilo da „autobus koji polazi u 15h sa mesta na koje smo bili dovedeni“ naprosto neće poći. Prvo nismo mogli da konstatujemo koje je to „mesto“, pošto smo došli kolima, nije nas Festival dovezao, ne znamo o kom je to „mestu“ reč. Zovemo Beograd u nadi da će ljudi iz producentske kuće to razjasniti, međutim ljudi iz same Direkcije, ne umeju da im objasne kako ćemo se mi vratiti kući.
Zatim nam je ponuđeno da se tek uveče vratimo autobusom sa novinarima što je bilo neprihvatljivo pošto ipak nije lako provesti više sati u drugom gradu, bez smeštaja, praktično na ulici. Ipak, na kraju smo uspeli da saznamo da će u 16h biti autobus za ekipe filmova ZAVET i A3 koji poolazi ispred Bioskopa „Arena“.
Uroš Đurić, Zlatko Rakonjac i ja smo na kraju uspeli da se nekako dokopamo autobusa i da budemo jedina tri putnika u velikom „Lastinom“ putničkom autobusu (toliko o rentabilnosti i umerenom ponašanju organizatora) koji se vratio u Beograd.
Najtužnije od svega je što se organizatori festivala ponašaju kao da su oni organizovali nešto izuzetno. Svoje neznanje pokušavaju da prikriju spojem drskosti i besramnih poziva na „sabornost“, a da će sve biti fijasko se videlo u bojažljivim intervjuima u kojima su hteli da preduprede kritike, i sad se svaka kritika smatra „zlonamernom“. Međutim, budimo realni, njihov posao je bio da za više od milion evra (kako sam čuo) organizuju određeni broj bioskopskih predstava, dovedu neke ljude, smeste ih, i to je to. To inače profesionalci u svetu rade svaki dan. Naš Nacionalni festival nije neka delatnost potpuno nepoznata čovečanstvu, već jedna rutinska manifestacija koju neko ko ume može da organizuje.
U našem filmskom ambijentu, nažalost, Nacionalni festival je samo još jedna manifestacija koju filmski radnici, to jest povlašćeni deo filmskih radnika, organizuje sam za sebe, ne mareći za publiku. Pošto već odavno ne snimaju filmove da bi narod imao šta da gleda nego da bi oni imali šta da rade, sada su našli zanimaciju, da imaju šta da rade kad ne snimaju filmove, međutim, i tu je publika izostavljena.
Gledaoci su najveće žrtve srpske kinematografije.
Mediji će već sutra imati detaljnije, i verovatno senzacionalističke zapise na ovu temu, tako da osećam obavezu da i sam podelim sa vama barem deo onoga što smo preživeli u protekla dva dana.
Po dolasku u Novi Sad čeka nas prvo neprijatno iznenađenje. Konferencija za štampu se održava u prilično ruiniranom prostoru Kulturnog centra Novog Sada i novinari kasne na konferenciju pola sata.
Na plakatu festiovala su frejmovi iz raznih srpskih filmova, među njima je i IVKOVA SLAVA, uz rame sa Žikom Mitrovićem, Dušanom Makavejevom, Sašom Petrovićem, ... Lepo. Bilo je jasno da je malo deplasirano dolaziti sa filmom o rokenrolu na ovaj festival.
Na konferenciji sam u jednom trenutku napomenuo kako ove godine imamo festival a kako ćemo iduće nadam se, imati kinematografiju. Nisam ni slutio koliko sam u pravu.
Uzimanje akreditacija se pretvara u prilično konfuznu akciju, u početku se ne zna zapravo gde se koja uzima, da li svako može da uzme za sebe ili cela ekipa mora da uzme odmah, i tom prilikom gubimo jako puno vremena.
Potom, shvatamo da smo smešteni u kazamatima hotela „Vojvodina“, postapokaliptičnom ambijentu nekog nesnimljenog filma o SFRJ u koju je pala neutronska bomba, u vrelim neprovetrenim sobama, u kojima ni posle celodnevnog provetravanja nije moglo da se spava.
Ono što smo zapazili tokom razgovora pred film je da će A3 biti prikazan pre otvaranja Festivala i kako je to prilično neumesno, pošto je to ipak najgledaniji srpski film u 2006. godini. Međutim, očigledno je u sadašnjem rasporedu snaga u srpskom filmskom establišmentu, a koji se kao što znamo, ubrzo može promeniti, pošto je lojalnost najpotrošnija od svih roba kojim ovaj svet trguje, A3 film sa kojim može tako da se postupa. Lično, voleo bih da vidim da li bi kreatori ovakvog rasporeda, recimo KLOPKU, podjednako reprizni film, samo sa duplo manje gledalaca, i još eksploatisaniji na Festivalima, tako besramno stavili pre otvaranja Festivala.
Uopšte, krajnje je dubiozan raspored filmova na Festivalu tako da recimo iste večeri idu HADERSFILD i KLOPKA, filmovi sa sličnim žanrovskim profilom i istim glavnim glumcem, što je nesmotreno čak i za srpske standarde. No, neprijatnosti nas tek čekaju.
Oko sedam, odlazimo na svoj film i nailazimo na zgradu SNP, opkoljenu metalnim ogradama, i jedva uz svoje VIP pozivnice uopšte uspevamo da uđemo u SNP. Zatim na vratima SNP bivamo pregledani uprkos svom VIP statusu i prolazimo kroz rendgene u najboljem duhu „policijske države“.
Projekcija filma kasnila je čitavih četvrt sata pošto su u terminu našeg filma, ljudi iz organizacije, navodno nešto „probali“ za otvaranje!
Ono što međutim, nije u duhu „policijske države“ jeste da sala nije bila popunjena o čemu ipak čak i diktatori vode računa. Štaviše, moglo bi se reći da je nas koji smo došli da se poklonimo posle filma A3 bilo više nego publike, i da je negde više logike imalo da se ta publika predstavila nama a ne mi njima.
Projekcija je bila katastrofalna, sa nekim zujanjem za vreme filma, i nesmotrenim promenama rolni. Tokom projekcije smo se SMS porukama dogovorili da se ne klanjamo posle filma.
Međutim, zaplet se zaoštrava kada smo saznali da su neki ljudi iz ekipe tražili da kupe karte za A3 i da im je rečeno da je projekcija u SNP rasprodata. Naravno, verovatno će organizatori festivala pokušati da ospore ovu otpužbu time što će reći da to nije istina, ili da ih neko nije dobro razumeo. Konačno, potonja projekcija na otvorenom je bila solidno popunjena, po rečima Dragana Jeličića, jednog od čelnih ljudi festivala, što opovrgava činjenicu da interesovanja za film nije bilo.
Razlozi za ovakvu posećenost A3 i informisanje ljudi da je projekcija rasprodata a da ona posle bude prazna su možda samo javašluk, a možda i smišljena akcija. Ne mislim da je reč o zaveri već da je možda organizatorima bilo zgodnije da ne puštaju narod masovno na projekciju pre otvaranja, kako ne bi morali da se muče sa izlaskom publike. Čini mi se da je reč o nekom trivijalnom razlogu ovog tipa.
Majka mi kaže da je „crveni tepih“ sa konferanskom Gordana Kičića i Marije Karan bio šokantan, iako se organizatori najviše ponose ovim segmentom tog festivala. Ja taj televizijski prenos nisam gledao ali sam uveren da mi majka kaže istinu. Ono što ipak sigurno znam je da smo mi, poštujući „dress code“ ostali da se kuvamo dok su se mnoge zvanice pojavile u ritama, a da ih niko nije sprečio da se takvi nađu na čuvenom tepihu.
Ipak, ekipa filma A3 nije izašla na „crveni tepih“ pošto nije reč o premijernom filmu a rekli su nam da samo ekipe premijernih filmova izlaze na tepih, tako da nemam šta da vam kažem kako je to izgledalo iz prve ruke. Ipak, da smo izašli, sigurno bi bilo zanimljivo ono što bi mi kao sagovornici rekli veselim Gordanu i Mariji kada bi nas upitali, „Kako nam se čini?“
Meni je bilo zabavno šokirano lice TV novinarke koja me je anketirala pre ulaska na ZAVET, očekujući neki kurtoazan odgovor na pitanje šta mislim o Festivalu, a dobila je nešto sasvim drugo. Štaviše, zabavan je bio njen pokušaj da brani festival. Ne znam da li je ta izjava negde emitovana, niti za koju televiziju je data.
U Sali SNP je za vreme Kusturičinog ZAVETA bila apsolutna panika. Zahvaljujući jednom prijatelju sam na licu mesta, improvizovano, dobio dosta solidno mesto u petom redu, praktično gde je bio epicentar svih tokova.
Ulazak u salu je bio histerija, panika, jako daleko od nekog bezbednog ulaska u salu u kojoj se nalaze Premijer i ostatak državnog vrha i drugih elita.
Najlepši detalj večeri svakako je bio dolazak Velimira Bate Živojinovića koji je otvorio festival.
Pre filma su emitovane reklame za sponzore festivala, kao na najobičnijoj bioskopskoj predstavi, a zatim i montaža atrakcija sa istorijatom srpskog filma, koja je imala svoj vrhunac u tom što je i ŠEJTANOV RATNIK ubrojan među klasike ali i dno pošto su neke od najvulgarnijih replika našeg filma izdvojene kao simpatični momenti, odnosno zato što se na vovom reprezentativnom showreelu vide u kadrovi iz IVKOVE SLAVE, koja je još jedino na plakatu Festivala značajan film.
Projekcija ZAVETA je bila ispod svake kritike, sa dugim pekidima, tamom u Sali, i podsmehom ljudi koji su sedeli oko mene, a ljudi koji su bili na balkonu su rekli da ništa nisu čuli pošto je ton bio katastrofalan. Danas sam saznao da je deo tona bio neadekvatan pošto SNP nije imao neki uređaj koji je potreban za projekciju.
Otud su se filmske ekipe dosetile pa će članovi samih ekipa sedeti za vreme projekcije i sugerisati mikseru kako da reguliše ton, koliko čujem. Ljudima je ipak stalo da ime se film ipak dostojanstveno prikaže, pa će to pok7ušati da učine uprkos Festivalu.
Na partiju u penthausu Tržnog centra „Bazaar“ je sva deplasiranost našeg prisustva na tom Festivalu postala evidentna. Pošto su to bili i predstavnici Novog srpskog filma, ljudi koji su radili ŠEJTANOVOG RATNIKA, ČARLSTON ZA OGNJENKU i ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, apsolutno se videlo kako nam zaista nije mesto na toj terasi, i kako mi puno veze sa njima zapravo nemamo.
Tokom partija saznajemo da je projekcija dokumentarnog filma Mladena Matičevića KAKO POSTATI HEROJ otkazana, pošto kako čujem nije bilo dovoljno publike, i to svodi ovaj prvi dan na dve neuspele projekcije u Glavnom programu festivala, od kojih jedna nije uspela pošto se nisu stvorili uslovi za pravi festivalski tretman filma a druga nije ni započeta.
Posle neprospavane noći u grotlu hotela „Vojvodina“, danas je krenula agonija oko konačnog bekstva iz uzavrelog Novog Sada. Naime, odjednom se ispostavilo da „autobus koji polazi u 15h sa mesta na koje smo bili dovedeni“ naprosto neće poći. Prvo nismo mogli da konstatujemo koje je to „mesto“, pošto smo došli kolima, nije nas Festival dovezao, ne znamo o kom je to „mestu“ reč. Zovemo Beograd u nadi da će ljudi iz producentske kuće to razjasniti, međutim ljudi iz same Direkcije, ne umeju da im objasne kako ćemo se mi vratiti kući.
Zatim nam je ponuđeno da se tek uveče vratimo autobusom sa novinarima što je bilo neprihvatljivo pošto ipak nije lako provesti više sati u drugom gradu, bez smeštaja, praktično na ulici. Ipak, na kraju smo uspeli da saznamo da će u 16h biti autobus za ekipe filmova ZAVET i A3 koji poolazi ispred Bioskopa „Arena“.
Uroš Đurić, Zlatko Rakonjac i ja smo na kraju uspeli da se nekako dokopamo autobusa i da budemo jedina tri putnika u velikom „Lastinom“ putničkom autobusu (toliko o rentabilnosti i umerenom ponašanju organizatora) koji se vratio u Beograd.
Najtužnije od svega je što se organizatori festivala ponašaju kao da su oni organizovali nešto izuzetno. Svoje neznanje pokušavaju da prikriju spojem drskosti i besramnih poziva na „sabornost“, a da će sve biti fijasko se videlo u bojažljivim intervjuima u kojima su hteli da preduprede kritike, i sad se svaka kritika smatra „zlonamernom“. Međutim, budimo realni, njihov posao je bio da za više od milion evra (kako sam čuo) organizuju određeni broj bioskopskih predstava, dovedu neke ljude, smeste ih, i to je to. To inače profesionalci u svetu rade svaki dan. Naš Nacionalni festival nije neka delatnost potpuno nepoznata čovečanstvu, već jedna rutinska manifestacija koju neko ko ume može da organizuje.
U našem filmskom ambijentu, nažalost, Nacionalni festival je samo još jedna manifestacija koju filmski radnici, to jest povlašćeni deo filmskih radnika, organizuje sam za sebe, ne mareći za publiku. Pošto već odavno ne snimaju filmove da bi narod imao šta da gleda nego da bi oni imali šta da rade, sada su našli zanimaciju, da imaju šta da rade kad ne snimaju filmove, međutim, i tu je publika izostavljena.
Gledaoci su najveće žrtve srpske kinematografije.
posted by doba_nevinosti at 11:19 AM
21 Comments:
A3 je bio tako posecen zato sto je takav kakav je, a autorska ekipa takvog filma ni ne zasluzuje bolji tretman. Ostaje pitanje zasto su ga uopste i stavljali u program.
odličan sinopsis za horor film.
tim pre treba glasati za "Zlatnu šljivu" da nam se ovakve stvari ne ponavljaju kao u "Danu mrmota" :-)
Uh kakva jeza...
Po tvom pisanju ispalo je totalno anti.
PS - Hvala za dolazak u Niš na promociju knjige "U brdima horori". Nadam se da će biti još razloga za druženje :)
Da li su Andjeli 3 sraman film je tema za drugu priliku. Buduci da je film selektiran za I srpski....., on mora da ima tretman kao i ostali filmovi,tj. kao da je remek delo. Na tretman selektiranog filma ne mogu da uticu friski odnosi u srpskom filmskom establismentu ili nesposobnost/improvizacija organizatora.Sto se tice crvenog tepiha, svako ko je bar jedanput bio u Kanu zna da SVAKO ko ima ulaznicu za projekciju u Palais-u, ide istom crvenom stazom kao Skorceze,Tarantino.....,makar bio i lazni srpski producent,distributer,reditelj...Bas me interesuje na osnovu kog kriterijuma je sastavljana lista pozeljnih/podobnih zvanica koji ce crvenim tepihom,ili sto bi se na TV Bastilji reklo-red carpet, proneti slavu "neunistivog" srpskog filma.
Ups, pominjuci remek dela ne aludiram da postoji ijedan srpski film koji se moze podvesti pod taj termin.
sve je tacno, a nesto od toga i umanjeno u odnosu na istinu. duh soc-realizma kumovsko-rodjacke provenijencije zivi, samo je lepa diktatorska organizacija nestala. u novom sadu mi bila najbolja pizza u pizzeriji, i poneki fini ljudi. ostalo sucks.
Zasto bi uopste iko placao da gleda govno poput A3?
Kanalizaciona kunkurencija u Srbiji je na visokom nivou.Ako uopste postoji kanalizacija. Mislim da pre treba da kupimo ulaznicu za septicku jamu.
ne znam zasto se A3 apostrofira? svi filmovi sa ovog festivala koje sam gledao bi se mogli podvestu pod tu odrednicu
cemu tacno sluzi taj wannabe-festival, osim pranju para?
Kakav je Sijanov film?
Ajde molim te jako popizdi pa vise nikada nemoj dolaziti na ovaj ili na bilo koji drugi festival!
Jednostavno se povuci u svoje hobitske odaje i ne dozvoli da te vise ikada vidimo!
Molim te!
izgleda da ima vise nagrada, nego filmova...
ok, recimo da a3 jeste govno, ali ako je to govno u kofi govana, onda zasto to isticati? I zasto bi bas jedno govno iz kofe trebalo da se drugacije tretira.... Ravnopravnost za govna ODMAH!!!!
Organizovati respektabilan filmski festival u srbiji je kao respektabilno organizovati takmicenje u surfingu na Adi Ciganliji....
Dimitrije ima svako pravo da se ljuti.....
Slažem se da je prvog dana dosta stvari bilo konfuzno, međutim, celokupna organizacija, svi propratni događaji i posećenost zaslužuju više nego prelaaznu ocenu. Novi Sad je u ovih 5 dana zaista bio filmski grad, i ako pitate bilo kog posetioca (odnosno publiku, a za njih se ovo i pravi, zar ne?),svi će biti oduševljeni festivalom. Kako je ovo prvi takav u nas, pustimo ga da preleži dečje boginje i nadajmo se još boljem sledeće godine.
U svakom slučaju, posle samo jednog doživljenog dana, ne može se tako pljuvati po celom događaju koji će se pamtiti, bar među nama Novosađanima, kao izuzetno uspešan.
za sve je kriva nesposobna svetlana jovicic, producent festivala, koja da zlo bude gore uci decu na drzavnoj akademiji kako se postaje producent.
Dragi Dimitrije,
Savetujem ti da se malo doterash i uredish. Pocheshljash, umackac i onda izadjes iz kuce i upoznash zivot izvan tvog prljavog uma. Oklevaj i zivot ce proci.
Danilo...tebi ne znam sta bih porucio. A i preporucio. Tebi nema pomoci i pomaka sa nule.
Momci, strashni ste.
kolega sa fakulteta
pa dobro... meni je i na nuli lepo. hvala na brizi. mogu li da znam ko se toliko brine?
sta te bre briga ko je neki isfrustrirani luzer sa faxa!?
to je neko ko je nosio kafu bjeli i mislio da radi vazan posao u NS...
pa normalno da je tako kad su sve organizovali ovi koji su i exit organizovali. izgleda da oni imaju u rukama ceo N. Sad. A ko im to dozvoljava nego mafija u gradu
svetlana jovicic je sramota za produkciju
ako je ona zaista imala vaznu ulogu u toj festivalskoj sprdnji, bolje nije ni moglo
a3 je kriminalan film, sramota da je iko ikada u njega investirao
to nije razlog za nehuman tretman ekipe, ali, predstavljati da je steta sto taj film nije videlo vise od 5 ljudi, je ponizavajuce
jadan film jadna mu publika
apsolutno se slazem da je svetlana jovicic predstavlja sprdnju za producentsku profesiju , a cinjnenica da je ona asistent na FDU na predemetu koji se zove menadzment u kulturi je jos zastrasujuca.
Cega se god dovati zakenja ga.
Proglasimo je za direktorku FCS-a pa da i to zgovna do kraja.
Post a Comment
<< Home