PROMENI ME-CRITIC'S CUT

Danas je na Popboksu izašla kritika za film PROMENI ME Milana Karadžića. Međutim, na Dobu je objavljujemo u integralnoj varijanti sa sve duplo manjom ocenom kako ju je Zoran Janković izvorno napisao, pre nego što je prilagođena za objavljivanje na sajtu. Uživajte u odličnoj kritici!

PROMENI ME – Milan Karadžić

UZ NAJJAČU ANESTEZIJU, MOLIĆU LEPO!

Zoran Janković

Ocena: 1/10 (jedan od deset)

Scenario: Stevan Koprivica

Uloge: Milutin-Mima Karadžić, Neda Arnerić, Ivana Popović, Andrija Milošević, Dara Džokić, Dragan Nikolić, Viktor Savić, Mira Banjac, Mladen Nelević, Milorad Mandić, Katarina Marković, Vlasta Velisavljević, Dejan Lutkić

Žanr: komedija

Zemlja : Srbija, 2007

Trajanje: 90 minuta



Željko Mitrović ima potrebu da se etablira i kao filmski producent. Promeni me je njegov treći pokušaj u tom sasvim legitimnom naumu. Ako se pomerimo od namera i potreba ka planu realizacije, pred nama će se naći tužna istina da je i ovaj pokušaj zapravo udarac daleko od gola. Promeni me, pak, ima nešto zajedničko sa prethodnicima mu. I ovaj put čak i najbenevolentniji gledalac teško da će steći utisak da zbilja gleda film. Dok je Mi nismo anđeli 2 bio izmutirana product placement ekstravaganca, a Anđeli 3 nevešta, hipertrofirana studentska vežba promovisana u celovečernji film koji veruje da se larmom i obiljem vizuelnih provokacija da zabašuriti suštinska praznina, Promeni me, najslabiji i najneintrigantniji od njih, zapravo izgleda kao komprimovana loša TV serija. Sve i da se uzme u obzir gorepomenuta goruća težnja Željka Mitrovića, ostaje enigma kako je jedan ovako jalov, mršav i nesuvisao koncept prošao filtere čak i Pink produkcije.

Ne bi bio problem da je Promeni me, još jedna manufaktura plemena Karadžić i Koprivica, samo loš srpski film; kompletisti, mazohisti, zlosrećni recenzenti i sve malobrojniji posetioci bioskopa svačega su se nagledali samo u ovom milenijumu. Ipak, nesrećnim promašajima poput Žurke , Aporije, Krojačeve tajne... treba odati priznanje jer su hrabro poginuli u svom letu ka arthouse uzorima iz belog sveta dok Promeni me, ta nevešta i nikome i ničemu potrebna komedija naravi o zubaru koga u par dana prodrma kriza srednjih godina, predstavlja knjiški primer fuzije autorske nemoći i stvaralačkog kukavičluka najgore vrste. Ovaj film bi da bude dosta toga, ali, pri tom autori nemaju ideju kako da do željenog cilja, lokalne, manje-više gradske romantične komedije, dođu, te se obilato služe prečicama i (pogrešno svaćenim i odabranim) pozajmicama i referencima. Koprivica i Karadžić prvu mustru uzimaju od Predraga Perišića (Moj tata/ Brak/ Razvod na određeno vreme i, možda najuspeliji, Nije lako sa muškarcima) koji je istrajno pokušavao i povremeno uspevao da urbanizuje, pripitomi i preoblikuje soc-realistički jad i preovlađujuću zlovolju pokojne nam domovine. Druga stanica im je, baš kao što se i očekivalo, bio neizbežni Siniša Pavić, odnosno njegova potreba da sve likove obuhvati jedinstvenom mrežom. Na to su nadogradili ekstremno romantizovanje tranzicione srpske stvarnosti na način viđen u Jeleni BK televizije i/ili Lisicama Gorčina Stojanovića gde su ama baš svi junaci skućeni i ekonomski relaksirani, žive brzo i hrane se lako i samo im ostaje da se priključe austenovskoj ljubavnoj vrtešci i zarone u taj čarobni svet karnalnih avantura.

Milutin-Mima Karadžić, potrošeno, umorno i ne baš šarmantno lice svih Pink produkcija poslednjih godina, ovde tumači beogradskog zubara (crnogorskog porekla i kukavički kolebljive ijekavice) koji iniciran švalerskim i brakorazvodnim turbulencijama u životima svojih prijatelja započinje aferu sa mnogo mlađom pacijentkinjom. Prostorno-vremenski okviri nisu mnogo privlačili pažnju vodećeg autorskog tandema, tako da, čini se, u samo 3-4 dana, narečeni zubar uspeva da se zaljubi, preevari supruga, provede par ludih noći sa ljubavnicom, operiše uši... i ode na krstarenje sa suprugom (Neda Arnerić, čija se uloga ovde svodi na uzdisanje i insistiranje da se putuje preko „Jolly Toursa“ (uključena je i scena bukiranja aranžmana u baš toj agenciji, što je jedan od najjadnijih primera plasiranja proizvoda i usluga sponzora u ne baš diskretnoj konkurenciji srpskog filma i televizije)). Scenario je prepun opštih mesta, ziheraškog lobovanja (svi likovi su ispovezivani, i vazda spremni na vickasti odgovor i, recimo, domišljatu repliku), tekst vrca od prostačkih (pri tom i auto-cenzurisanih) kvazi-duhovitosti koje u gledaocu mogu da pobude samo stid ( npr.stomatologov asistent ubrizgava Miri Banjac, prekaljenoj komunistkinji, injekciju za smirenje upozorivše je da će ubrzo da „kulira“, na šta mu ponižena gospođa Banjac odgovora „ej- kuliram“ sa potisnutim ali čujnim „a“ između, u par scena dolazi do gay štimunga između inače pastuvno postavljenih muških likova). Da stvar bude gore sve te spore, izlišne, neduhovite, ekstremno dijaloške scene, koje bez ikakve uzročno-kauzalne kopče sustižu jedna drugu, su usnimljene kao da se radi o brzo proizvedenom TV skeču, viđenom za munjevitu konzumaciju i još brži zaborav. Sveopšti kukavičluk ovog uratka seže i do manje važnih segmenata, te u scenama u kojima bi publika iz SFRJ regiona trebalo da gvirne u ludi ritam beogradskih noći, autori nemaju petlju da udare po najcrnjim dubinama tu jedino odgovarajućeg Grand zvuka, neko se cupka, onako po osmanlijski, sa rukama iznad glave i drhturavim zadnjicama, uz zaboravljene hitove Čede Čvorka i Dijane Dapčević.

Za ovo nedelo, možda i najgore ostvarenju u jakoj konkurenciji novije srpske quicky produkcije, bio bi komliment reći da je tek minoran proizvod koji će se udomiti u novogodišnjem programu Televizije Pink i u ponudi DVD izdanja po kioscima, ali istina je da je ovo uvredljivo, poražavajuće, ponižavajuće i nepotrerbno gledalačko iskustvo, te najgori nus-proizvod dubokog ubeđenja da je ovdašnja publika u toj meri nazadovala da će lako progutati ostvarenje nastalo u nadi da se pukim pokušajima i udarničkim tempom proizvodnje može doći do iole prizornog, filmičnog cilja.