VIDEO ART NA RTSu

UVOĐENJE U POSAO

RTS je sinoć obeležio svoj povratak u proizvodnju ambicioznog dramskog programa po kome je njegov prethodnik, RTB, bio poznat. Nesporno je zaostavština RTB jedan izuzetno zahtevan uzor, i sigurno postavlja ogromna očekivanja pred autore novih RTSovih programa, međutim, to nije opravdanje da se RTS ovako sruši pod pritiskom vlastite tradicije.

UVOĐENJE U POSAO je televizijski film snimljen po drami koju je pre 35 godina napisao Dragoslav Mihailović, po narudžbi za RTS. Međutim, ta drama je u sebi nosila izvesne političke kontroverze, i nije mogla da se snima u piščevoj verziji a on nije želeo da je menja. RTS je čitavih 35 godina kasnije smogao hrabrosti da se vrati Mihailovićevom tekstu.

Ovakva sudbina Mihailovićeve drame naravno postavlja pitanje kako bi RTS danas reagovao kada bi neki savremeni pisac doneo neki tekst koji je sada provokativan. Nažalost, čini se da ne samo da bi se RTS poneo isto kao RTB. No, postavlja se još potresnije pitanje - koliko je savremena srpska dramaturgija uopšte sposobna da iznedri nešto ovog formata? Plašimo se da je odgovor na ovo pitanje krajnje nepovoljan pošto je pogrešna produkcija oblikovala srpsku dramaturgiju u potpuno pogrešnom smeru i udaljila je od sposobnosti da iznedri umetnički i društveno relevantno delo.

Osnovno pitanje koje se zatim postavlja jeste da li je Mihailovićev tekst zaslužio da mu se vratimo posle 35 godina? S jedne strane, reč je o solidnom tekstu koji ima jasno postavljene karaktere, priču i poentu, i po mnogim svojim osobinama nadmašuje nivo nakucanog materijala koji se inače snima po našim televizijama. Međutim, ova Mihailovićeva drama u sebi nema istorijsku težinu koja bi je učinila relevantnim dokumentom, niti ima neku naročito vanvremensku značenjsku ravan. U nekom smislu ovu Mihailovićevu dramu o akviziterima knjiga možemo nazvati srpskim GLENGARRY GLEN ROSSom ili je uporediti sa TV filmom VACUUMING COMLETELY NUDE IN PARADISE, koji je pre neku godinu snimio Danny Boyle za BBC, ali UVOĐENJE U POSAO je previše vezano za danas već zaboravljena pitanja samoupravljanja i birokratije koja ga čine potpuno zastarelim. Dakle, Mihailovićev tekst nije loš, ali je potpuno nepriličan za realizaciju 2007. godine.

Kada je reč o egzekuciji, UVOĐENJE U POSAO otprilike postiže domete RTSovog TV filma od pre 35 godina, i u stilskom i u tehničkom smislu, pa bi se moglo reći da ovo i nije savremeni TV film već rekonstrukcija nesnimljenog ostvarenja.

Kako rekonstrukcija umetničkog dela više spada u domen savremene umetnosti nego televizijske produkcije, postavljamo pitanje ima li Javni servis pravo da se u snažnoj oskudici programskog repertoara bavi ovako dekadentnim zahvatima.

Rimejk POZORIŠTA U KUĆI, u kome je korišćen originalni scenario Novaka Novaka bio je prvi korak u pravcu konceptualne umetnosti, a evo sad i drugog koraka.

Ovakva serija neodmerenih programskih poteza zaista nečće pomoći podizanju nivoa televizijskog programa za koji upravo Javni servis treba da bude zadužen.

Iako smatramo da neki visokorazvijeni Javni servis treba da ima i ovaj profil dramske produkcije, i rekonstrukcija arhaičnih televizijskih formi treba da bude nadgradnja osmišljene produkcije u kojoj postoje i mejnstrim i istorijski komadi i klasici. Međutim, Javni servis tako razvijenu produkciju nema i neće je ni imati ukoliko nastavi da na ovaj način koncipira svoj dramski program.

Paradoksalno, gledaoci su se u nedostatku premijera žalili da je TREZOR najvitalniji deo programa, a sada kad nam je konačno pružena premijera izleda kao da je iskopana u nekoj arhivi.