KOMINIKE 11: UROTA
U istoriji srpskog dramskog programa, 17. novembar 2007. biće upamćen kao i 6. april 1941. u istoriji srpskog vazduhoplovstva. Tog dana emitovana je prva epizoda serije UROTA koja je jednim potezom obesmislila sve srpske serije zajedno.
Extiction level event izazvan UROTOM može se definisati vrlo jednostavno. U subotu uveče prikazana je solidno realizovana hrvatska kopija serije 24 koja u suštini tematizuje ubistvo Zorana Đinđića, a u nedelju će se naše glavne televizijske kuće klati tako što će RTS pustiti prvu epizodu serije Siniše Pavića po Stevanu Sremcu ONO NAŠE ŠTO NEKAD BEJAŠE i TV film Janka Baljka TEGLA PUNA VAZDUHA dok će Pink odgovoriti KAFANICOM PORED SISa i PREMIJEROM.
Kada se uporede ova dva produkciona i autorska pristupa, vrlo lako je konstatovati da je UROTA proizvod jedne televizijske produkcije koja je zaista civilizacijski korak ispred naše.
Da bi paradoks bio veći, značajno učešće u ovoj seriji uzeli su naši filmski radnici. Direktor fotografije je Igor Vuković sa čijim ste se radom mogli upoznati na Beokonu, montažer je naš vršnjak Srđan Topalo a zvuk i muziku je radio Ognjan Milošević.
Dakle, za razliku od američkih serija koje nas godinama frustriraju pokazujući šta sve može da se radi u televizijskim formama, ali nekako barem znamo da to rade prosefionalci koji su daleko iznad našeg nivoa, ovo je serija koja frustrira ali su je pri tom realizovali ljudi iz naše okoline što sve čini još bolnijim.
Pre nego što se obrušimo na sve scenarističke, rediteljske i glumačke probleme UROTE, pokušajmo da pokažemo na neki bolji primer serije ovog tipa snimljene u regionu. Nema ga. Samim tim je ova serija otporna na diskvalifikacije.
Nažalost, sigurno je da će nova serija Siniše Pavića biti gledanija od UROTE pošto je um našeg gledališta već dobrano zdrobljen srpskim seriama. Isto tako ne bi me začudilo da medijska mašinerija koja inače smatra da su naše serije dobre počne da napada UROTU, otkrivajući strah oligarha. Međutim, šta god da se desi, sa UROTOM samo dobili model serije koja će kao referenca pomoći da se nešto slično ponudi producentima.
Zaista je potresno videti da hrvatska televizija ima već tri policijske serije, da čak i bosanska ima jednu a da srpski producenti još uvek nisu uspeli da snime nijednu, osim abortirane PLAVE STRANE MESECA koja je početa prošle godine i obustavljena tokom snimanja.
U tom smislu, ČETVRTI ČOVEK i UROTA zaista mogu pomoći da stvari barem malo preokrenu u pravcu stvaranja televizijskog programa koji ima barem nekog temelja u razumu i uzor u dosadašnjoj filmskoj i televizijskoj praksi. Mi nismo protivnici originalnosti, ali ako već hoće da snimaju nešto što do sada nije viđeno onda treba da streme da snime najbolju seriju kakva do sada nije snimljena a ne najgoru seriju kakva do sada nije snimljena, što je uglavnom slučaj kod nas.
Extiction level event izazvan UROTOM može se definisati vrlo jednostavno. U subotu uveče prikazana je solidno realizovana hrvatska kopija serije 24 koja u suštini tematizuje ubistvo Zorana Đinđića, a u nedelju će se naše glavne televizijske kuće klati tako što će RTS pustiti prvu epizodu serije Siniše Pavića po Stevanu Sremcu ONO NAŠE ŠTO NEKAD BEJAŠE i TV film Janka Baljka TEGLA PUNA VAZDUHA dok će Pink odgovoriti KAFANICOM PORED SISa i PREMIJEROM.
Kada se uporede ova dva produkciona i autorska pristupa, vrlo lako je konstatovati da je UROTA proizvod jedne televizijske produkcije koja je zaista civilizacijski korak ispred naše.
Da bi paradoks bio veći, značajno učešće u ovoj seriji uzeli su naši filmski radnici. Direktor fotografije je Igor Vuković sa čijim ste se radom mogli upoznati na Beokonu, montažer je naš vršnjak Srđan Topalo a zvuk i muziku je radio Ognjan Milošević.
Dakle, za razliku od američkih serija koje nas godinama frustriraju pokazujući šta sve može da se radi u televizijskim formama, ali nekako barem znamo da to rade prosefionalci koji su daleko iznad našeg nivoa, ovo je serija koja frustrira ali su je pri tom realizovali ljudi iz naše okoline što sve čini još bolnijim.
Pre nego što se obrušimo na sve scenarističke, rediteljske i glumačke probleme UROTE, pokušajmo da pokažemo na neki bolji primer serije ovog tipa snimljene u regionu. Nema ga. Samim tim je ova serija otporna na diskvalifikacije.
Nažalost, sigurno je da će nova serija Siniše Pavića biti gledanija od UROTE pošto je um našeg gledališta već dobrano zdrobljen srpskim seriama. Isto tako ne bi me začudilo da medijska mašinerija koja inače smatra da su naše serije dobre počne da napada UROTU, otkrivajući strah oligarha. Međutim, šta god da se desi, sa UROTOM samo dobili model serije koja će kao referenca pomoći da se nešto slično ponudi producentima.
Zaista je potresno videti da hrvatska televizija ima već tri policijske serije, da čak i bosanska ima jednu a da srpski producenti još uvek nisu uspeli da snime nijednu, osim abortirane PLAVE STRANE MESECA koja je početa prošle godine i obustavljena tokom snimanja.
U tom smislu, ČETVRTI ČOVEK i UROTA zaista mogu pomoći da stvari barem malo preokrenu u pravcu stvaranja televizijskog programa koji ima barem nekog temelja u razumu i uzor u dosadašnjoj filmskoj i televizijskoj praksi. Mi nismo protivnici originalnosti, ali ako već hoće da snimaju nešto što do sada nije viđeno onda treba da streme da snime najbolju seriju kakva do sada nije snimljena a ne najgoru seriju kakva do sada nije snimljena, što je uglavnom slučaj kod nas.
posted by doba_nevinosti at 1:54 PM
5 Comments:
Серија се већ давала у Македонији? Значи, успех у региону! Да ли ће се и наше серије ускоро вртети по 'комшијским' тв станицама?
Pa to je fenomenalno, beskrajno vam verujemo, kada ce film Doba nevinosti, taj srpski Gradjanin Kejn...
Kad dobiju pare za snimanje od onih koji pare, obicno, dodeljuju sami sebi.
Nije mi baš najjasnije kakve veze ima 6. april 1941 sa ovom serijom (niti ovo poređenje), ali za neupućene moram da kažem da se radi o danu kada su jugoslovenski piloti (Srbi i Slovenci, a bilo je i Hrvata) uzleteli da bi odbranili Beograd od MNOGO jačeg neprijatelja. Takođe treba pomenuti da su postigli i solidan uspeh jer su fašistima naneli više gubitaka (oboreni, oštećeni) nego fašisti njima. Naravno, posle se pojavio problem što je tadašnja Kraljevina ostala bez vazduhoplovstva, ali da to nisu pokušali da odbrane Beograd, šteta od bombardovanja bi bila veća, više bi ljudi izginulo, a posle toga svakako vazduhoplovstva ne bi bilo, jer je postepeno nestalo i vojske. Voleo bih da se pazi na ovakve stvari i da se ne sere po ljudima koji su poginuli da bi zaštitili druge.
Nisam ranije video ovu vest na blogu ali nije ni sada kasno da podržim ovaj osvrt kao i izvanrednog mladog stručnjaka Ognjana Miloševića koji je dao značajan doprinos Uroti.
Post a Comment
<< Home