OŠIŠANI INTERVJU

Saša Radojević je uradio intervju sa Stevom Filipovićem za BLIC. Uživajte!

Stevan Filipović završio prvi deo snimanja filma o navijačima
Nasilnici koji nude spasenje
Autor: Saša Radojević 25.11.2007 - 00:02



Nakon uspeha sa debitantskim filmom "Šejtanov ratnik" (zaista) mladi reditelj Stevan Filipović završio je ovih dana prvi deo snimanja filma "Šišanje". Glavni junak filma "Šišanje" je mladi matematički genije Novica (u tumačenju Nikole Rakočevića), koji biva uvučen u svet fudbalskih huligana i neonacističkih pokreta. To je priča o prijateljstvu, ljubavi i odrastanju u užasnim okolnostima, ali i o ličnoj odgovornosti u odlukama koje svakodnevno donosimo, a koje nam iz korena menjaju i redefinišu živote.

- Svi likovi i događaji u priči su autentični i bazirani na ljudima koje poznajemo ili smo poznavali. Retkost je da pripadnici neke generacije dobiju ovako dobru priliku da otvoreno i bez uvijanja pričaju o najznačajnijim i najbolnijim problemima svojih vršnjaka - kaže Stevan Filipović za "Blic nedelje".

Da li smatrate da je nasilje najbolji kohezioni faktor za generacijsku grupu koja nije vezana institucijom: školom, zatvorom ili vojskom?
- Nasilje svakako može biti faktor koji drži čopor mladih nezadovoljnih ljudi na okupu, ali mislim da je neuporedivo važnija upravo sama pripadnost bilo kakvoj grupaciji koja je na bilo kom nivou jasno definisana. Mislim da je akutni problem već nekoliko generacija mladih ljudi stanje potpune apatije u kome se nalaze, jedan ignorantski, ciničan odnos prema bilo čemu što liči na ljudsku emociju. Jedan od načina bežanja od te apatije je traženje utočišta u supkulturnim grupacijama koje propagiraju nasilje. Jer i mržnja, neraskidivo vezana za nasilje, neka je emocija koju mogu da osete, i to im je valjda opet bolje nego da ne osećaju ništa...

U vašem scenariju junaci vrlo lako mogu da skliznu iz jedne socijalne grupacije u drugu i da negiraju pripadnost određenom socijalnom miljeu. Da li smatrate da su identiteti mladih u današnjoj sredini zaista toliko krhki?
- Siguran sam u to. Klinci budu par godina najtvrđi "metalci", a onda preko noći skliznu u "narodnjake". Ne kažem da su prethodne generacije imale ne znam koliko više integriteta same po sebi, ali sa ovom količinom i dostupnošću informacija danas, odnosno ready-made modela identiteta koje možete da prisvojite, i koji će definisati vašu poziciju u društvu, klinci se uče poziranju još od osnovne škole. Imate razmaženu bogatašku decu koja izigravaju "opasne momke" s ulice, ili decu iz najsiromašnijih porodica koja daju sve pare svojih roditelja za garderobu koja će ih definisati kao pripadnike "fensi" ekipe.

Da li smatrate da je medijski prostor previše otvoren za ekstremističke ideološke ideje?
- To je problem apsolutne neodgovornosti društva i medija koji takvim ljudima daju glas. Doajen našeg filma i pozorišta Predrag Ejdus je prihvatio ulogu salonskog ideologa koji našim junacima približava ideje nacizma. Ovaj lik u filmu je u stvari amalgam raznih spodoba iz našeg okruženja koje okupiraju medijski prostor i biva im dozvoljeno da sasvim legitimno iznose svoje diletantske teorije i ideje - u oblastima od istorije do sociologije i arheologije - koje, nažalost, često bivaju tretirane s punim poštovanjem, maltene ravnopravno s ljudima koji su svoje živote posvetili ozbiljnom naučnom radu. Ali veliki problem društvenih nauka je to što su "ispričane" jezikom koji je svima razumljiv - za razliku od matematike, fizike ili hemije - pa valjda zbog toga svako misli da ima pravo da se njima bavi.

Da li se bojite mogućnosti da vaš film postane uzorni model za huligane?
- To je možda i najteži problem u pravljenju ovakvog filma, i vrlo ozbiljno smo se trudili da ga prevaziđemo. Kako da izbegnemo banalni i moralizatorski ton u filmu, koji predstavlja uvredu za inteligenciju, a da u pokušaju da budemo autentični ne završimo s tim da se klinci posle našeg filma šišaju na ćelavo i oblače fajerke i tuku manjine po ulicama? Recimo, iako je "Vidimo se u čitulji" Janka Baljka izvanredno uspešna kritička analiza jedne sasvim negativne i destruktivne pojave, kao što je kriminal u Srbiji, vi imate situaciju da pola klinaca u gradu zna napamet sve replike iz tog filma, a te ljude doživljava kao heroje. Beogradski kriminalni underworld je naj taj način dobio svoju prvu enciklopedijsku sistematizaciju, i neki ljudi koji bi zauvek ostali u mraku podzemlja sada su prave medijske zvezde, što sigurno nije bila namera autora.

Uvek su krivi drugi
Koliko je moguće proizvoditi "druge" kao neprijatelje koji nas ugrožavaju?
- To je najlakši put koji možemo da izaberemo, vrlo opasan u svojim ekstremnim varijantama, ali nemojmo ga vezivati samo za fanatike i neonaciste. U pitanju je gotovo instiktivni odbrambeni mehanizam, koji nikome od nas nije stran, i svako od nas ima odgovornost da kontroliše u kojoj meri će dopuštati da bilo koga iz svog bližeg ili daljeg okruženja proizvede u neprijatelja, krivog za sve probleme.