KOMINIKE 12: STER CINEMAS

Povodom filma CLOVERFIELD zvanična delegacija Doba Nevinosti je zapušila nos i kročila u Delta City. Da bi se probili do Ster Cinemasa morali smo da pređemo tri nivoa potrošačkog pakla i da se u samom bioskopu uverimo koliko će brak najpromućurnijih srpskih monopolista, pardon, kapitalista i filma doneti dobra srpskoj kinematografiji u bilo kom smislu.

Nažalost, za sada, ovaj brak nije doneo rezultate. Ster Cinemas bi se mogao opisati kao uvećana varijanta Tuckwooda, to jest kao kad bi Tuckwood imao šest svojih velikih sala. To, u principu ne bi bilo ništa loše, i nije ništa loše. ali ostaje žal za nekim malo bioskopskijim oblikom sale, pošto je osnovni problem Tuckwoda i Rode oduvek bio u tome što nemaju taj oblik Odeona pošto su adaptirane sale. Očekivali smo da će Ster doneti tu neku bioskopskiju arhitekturu sale, ali manje više dobili smo Tuckwood sa većom kosinom. Zatim, Ster ne nudi IMAX salu tako da se o nekom tehničkom unapređenju ne može govoriti.

Sama projekcija je u redu za srpske uslove, mada se ljudi žale na neoštrinu. Pa ipak, posle nekoliko decenija gledanja filmova u Srbiji, odavno je poznato da se naši prikazivači vode Pasolinijevim principom da je bolje zamišljati film nego ga stvarno gledati.

U tom smislu, neko bez kola, strpljenja da ide preko reke, i sl. nema ništa novo da doživi u Steru što već nema u Tuckwoodu i Rodi. Štaviše, Steru treba još vremena da dostigne tu neku simpatičnu atmosferu koja postoji u Tuckwoodu i Rodi. Takođe, koliko smo u brzini uspeli da vidimo izbor grickalica je jači u Tuckwoodu i Rodi, i koliko smo videli, mada možda grešimo, u Steru nema alkohola. A ukoliko Ster planira da prikazuje srpske filmove, treba da pod hitno uvede alkohol.

Međutim, ono što jeste trenutna prednost Stera jeste u tome što je za sada ekskluzivan po nekim naslovima koji se prikazuju samo u njemu, u ovom slučaju to je CLOVERFIELD, no, s druge strane, čini se da u srpskim okolnostima sam naslov filma ne može biti dovoljan mamac za publiku, što ne znači da možda nekada neće biti.

Pa ipak, Ster je sasvim pristojan bioskop za srpske uslove i nema razloga da ne bude posećen. No, pusta sala za vreme CLOVERFIELDa pokazuje da ipak Srbi izgleda nisu dovoljno pristojni za bioskop. CLOVERFIELD je nov film koji ima limited run u Steru. O ovom filmu se govori, svež je, netaknut piratskom kopijom relevantnog kvaliteta. Pa opet nema publike.

Ali, hajde da kažemo, možda je COVERFIELD previše nov i nepoznat za našu publiku. Možda je to koncepcija koja je našoj publici zbog raznih diskontinuiteta nerazumljiva. Možda su to autori koji nam nisu dovoljno poznati. Ali, onda se postavlja pitanje kako RAMBO IV ima samo 1135 gledalaca za prvi vikend, kad je reč o kultnom junaku koji je opšte poznat, koji donosi 75% zarade van Amerike? O čemu se tu radi?

Da li je razlog možda u tome što je srpska stvarnost ipak veći eskapizam i uzbuđenje od samog filma? Sasvim je moguće da je tako. Samo bi licemer mogao da kaže da postoji film na beogradskom repertoaru koji je zanimljiviji od nove sezone INSAJDERA koja govori o fudbalskoj mafiji. U stvari uskoro će biti takav film, to je ŠIŠANJE koji se pored problema mladih bavi i ovom temom. Međutim, dok srpski film ne uspe da dostigne srpsku stvarnost, potpuno je prirodno da će ljudi radije ostati napolju nego ući u bioskop.

U prvom trenutku, mislilo se da će veliki protok ljudi kroz Delta City dovesti do posete Ster bioskopu. Izgleda da to za sada nije slučaj. I u ovom kontekstu treba videti kako će se Ster pokazati prilikom verovatno ambiciozne distribucije ČARLSTONA ZA OGNJENKU. Ukoliko ni tu ne bude velikih rezultata treba da se ozbiljno zamislimo nad srpskim filmom.

Naime, do sada su se u tranzicionim zemljama, multipleksi i uključivanje mafije i tajkuna u film pokazivali kao korisni za povećavanje bioskopske posete. Kod nas je mafija odavno prisutna na filmu, a sad su tu i tajkuni i multipleksi. Ukoliko oni ne podignu posetu bioskopima, čini se da je srpski film atipičan pacijent za kog će morati da se smuti neki poseban melem.