KOMINIKE 15: ISKUŠENJE

Novi srpski film spokojno dočekuje rezultate ovogodišnjih konkursa. Šta god da se desi, 2008. godina je već uspela da se pretvori u uspešnu sezonu. Do današnjeg dana, Srbija je dobila svog Bekmambetova u Urošu Stojanoviću i ČARLSTONU ZA OGNJENKU i svog Balabanova u Nebojši Radosavljeviću i MILOŠU BRANKOVIĆU. Gotovi su, i premijeru čekaju ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mladena Đorđevića i BEOGRADSKI FANTOM Jovana Todorovića. U ovom trenutku se ZONA MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića približava polovini snimanja.
Najzad, Srbija ima naslednike velikana kao što su Žika Mitrović, Kokan Rakonjac, Vojislav Nanović ili Želimir Žilnik, i ima prave reprezente u domenu bioskopskog spektakla, urbanog, art i političkog filma. Plus, dobija i svoj prvi čist zombi film i time znatno obogaćuje tradiciju žanra. Mnogi veliki autori su uložili ogroman trud i energiju da izgrade tradiciju srpskog filma i konačno se pojavila generacija koja je sposobna da je očuva i produži.
To su sve značajni događaji koji poboljšavaju klimu u srpskom filmu. Odavno srpski film nije bio ovako uzbudljiv. Čini se da su ove godine nekako čak i loši filmovi bolji (ČITULJA ZA ESKOBARA) ili barem bizarniji nego inače (NA LEPOM PLAVOM DUNAVU). Količina zanimljivih projekata u poodmaklim fazama rada na scenariju je izvanredna i Novi srpski film što se toga tiče u svom sledećem nastupu može da bude krativno još napredniji i ubedljiviji.
Od vitalnog je značaja ukoliko bi i 2009. godine mogli da ostvarimo ovakav kontinuitet. Sve kreativne predispozicije su tu, međutim moraju da se sklope još neki uslovi kako bi se ti projekti realizovali. U tom smislu, ovogodišnji konkursi dobijaju na značaju, i iako možemo da budemo spokojni jer imamo već neke rezultate, treba da se brinemo i za kontinuitet.
Iako su već ova četiri filma koja će sigurno privući pažnju 2008. godine dovoljna da etabliraju Novi srpski film i da ga učine značajnim delom u ukupnoj slici, ne smemo dozvoliti da se ovaj pozitivan talas svede na incident. Jedan od najvećih faktora koji su doveli do okoštavanja ovako nepovoljnog stanja u našem filmu bio je kontinuitet koji su ostvarivale pogrešne tendencije i svođenje konstruktivnih na incident.
Ne zaboravite da mi još uvek živimo u kinematografiji u kojoj imena poput Darka Bajića ili Miroslava Lekića nešto znače u krugovima koji kontrolišu novac. Oni jesu vic među profesionalcima, ali kada odete na RTS ili neko slično mesto otkrivate da ne dele svi naše mišljenje. Isto tako, znatan deo filmske javnosti smatra da je ČITULJA ZA ESKOBARA kvalitetniji film od OGNJENKE. Očigledno je dakle da rezultati, pozitivni u našem slučaju i negativni u njihovom slučaju, nisu dovoljni da promene sliku. Našu kinematografiju u poslovnom smislu kontrolišu ljudi koji ne znaju ništa o filmu a u kreativnom oni koji ne umeju da ih prave. Međutim, isto tako sada se pojavljuju i finansijeri koji žele da razmišljaju izvan dokazano pogrešnih formula i u tome je naša šansa.
U slučaju da se konkursi ove godine ogluše o potrebe srpskog filma, treba zbiti redove i kolektivnim naporom svih učesnika Novog srpskog filma, od onih koji su se ove godine etablirali do onih koji tek pripremaju svoj debi, proizvesti neki naslov koji bi i 2009. reprezentovao Novi srpski film.
Do tog cilja ćemo stići tako što će se sve kreativne snage Novog srpskog filma fokusirati na to da osmisle projekte koji se mogu snimiti van sistema i tako što će oni koji imaju ugled kod finansijera učiniti sve da prikupe neka sredstva koja bi omogućila da se ti filmovi snime.
Naravno, uzdamo se i u to da oligarsi neće baaš sve uzeti sebi na konkursimaa. Međutim, čak i ako se to desi, treba da se potrudimo da ih dočekamo spremni i da se i 2009. godine svojim delima opiremo njihovom uništavanju naše kinematografije. To možemo postići samo ako budemo ujedinjeni i pametni.
2009. godina će biti veliki ispit za Novi srpski film i njegovu snagu da se izbori za svoje mesto u istoriji.