MOJ ROĐAK SA TRIBUNALA

Posle ingenioznog medijskog blickriga koji su prošle sedmice u cilju promocije MOG ROĐAKA SA SELA napravili haški tribunal, antisrpski mediji i tabloidi koji su uživali u prenošenju ove intrige, sedma epizoda ove serije dostigla je neslućenu gledanost. RTS ne može da prestane da se ponosi svojim rezultatom od nedelje uveče, a ima i razlog za to.

U uslovima sveukupne zapuštenosti srpskog medijskog prostora, izbegavanja provokativnih tema u igranom programu (setimo se prilično opskurne sudbine izuzetno zanimljive hrvatske serije UROTA), na kraju je ispalo da senilni RTS proizvodi najintrigantniji program.

U milje jedne tipične porodične serije smeštene na selu, iskusni scenarista Radoslav Pavlović koji je širem narodu pioznat kao pisac ŠOVINISTIČKE FARSE, ali ljubitelji i poznavaoci ga znaju i kao pisca BALKANSKIH PRAVILA, uneo je i elemente uslovnog rimejka svog scenarija za Bajićev film. Kao i Prašnjavi iz PRAVILA tako je i pukovnik Vranić iz ROĐAKA obaveštajac oženjen operskom pevačicom. Kao što BALKANSKA PRAVILA pokušavaju da nas ubede da srpska sekcija Službe državne bezbednosti zna šta radi i da ona predstavlja tajni temelj srpske državnosti i duhovnosti koje je uspostavljala kroz niz događaja koji se nisu desili, tako je i Vranić heroj špijunskog trijumfa u Briselu koji je odložio NATO agresiju 1999. godine (setimo se onog Francuza koji je radio za nas), zatim neke čuvene zasede na Košarama (gde su poznatije zasede izvodili OVK) iz faze kada je verovatno shvatio da je od filma GOLDENEYE i sam James Bond više postao komandos nego špijun u smokingu pa sve do izdaje unutar naše službe.

Pošto RTS verovatno nikada ne bi bio spreman da finansira špijunsku seriju o srpskim oficirima, ratu na Kosovu ili haškom tribunalu, Pavlović se sjajno setio da to integriše u ono što RTS rado finansira a to su serije o selu. Iako smo ceo život slušali o termitskoj dramaturgiji u holivudskom filmu, na kraju je RTS uspeo da nam pokaže kako se termitski radi u praksi. Umesto Samuela Fullera u lekciji o termitskoj dramaturgiji, barem u srpskim udžbenicima dramaturgije, ubuduće treba da stoji Radoslav Pavlović.

Na svu sreću, Pavlovićev termitski proces je uspeo da prođe pored inertnih i nestručnih RTSovih urednika. Oni bi sigurno sprečili ovu seriju da bude zanimljiva, samo da su je pročitali. Međutim, pošto nisu, dobili smo ovo prijatno iznenađenje, i nadu da će televizije shvatiti kako tajna velike gledanosti ove serije ne leži u rustikalnom ambijentu.