ROBNA KUĆA
Dimitrije je juče bio na preview screeningu ROBNE KUĆE, nove dokumentarne serije Igora Stoimenova koja se bavi pop kulturom nastalom u SFRJ. Evo njegovih utisaka:
Juče sam bio na preview projekciji prve dve epizode serije ROBNA KUĆA koju je RTS organizovao u Bajićevom Drvengradu, poznatom i pod svetovnim imenom Bioskop Balkan. RTS je napravio lep gest što je odlučio da stručnu javnost upozna sa serijom pre njenog emitovanja. Na velikom ekranu prikazane su nam prve dve epizode serije ROBNA KUĆA posvećene partizanskom filmu.
Kada je voditeljka ovog okupljanja najavila kako je RTS pripremio ovaj projekat pošto je okrenut visokokvalitetnom programu, salom je odjeknuo smeh, međutim, nismo ni slutili koliko će nas ove dve epizode podsetiti na RTSovo srozavanje. Naime, prve dve epizode serije ROBNA KUĆA su odlične i stoje kao mali podsetnik kakve bi programe RTS trebalo da pravi i inače. I to ne samo po tome što je reč o nekoj vrsti zanimljivog, civilizovanog i poučnog programa, nego i zato što je sve realizovano sa svežinom i ambicijom koju donose mlađi reditelji, a oni se ne mogu porediti sa otaljavanjem posla lenjivaca inače zaposlenih na RTSu.
Međutim, pored podsetnika na to, kako izgleda ozbiljna televizija, ROBNA KUĆA nas je još bolnije podsetila na svu grandioznost jugoslovenske kinematografije oličene u partizanskom filmu. Ove dve epizode su fokusiraju na dva pola partizanskog filma, velike istorijske freske Veljka Bulajića i njihova snimanja koja su bila podjednako zanimljiva kao i sami filmovi, odnosno na nepretenciozne, žanrovski čiste akcione filmove Hajrudina Krvavca koji su ekonomisali istorijskom istinom radi punog repertoarskog ugođaja.
Iako se ROBNA KUĆA ne može posmatrati definitivnom istorijom bilo kog fenomena, to joj nije ni bio cilj. Ovo je više jedna zabavna forma koja se oslanja na dokumentarni materjal, dosta slično HBO serijama tipa PORNUCOPIA i sl. Međutim, ako imamo u vidu da su Bulajić i Krvavac danas manje-više marginalizovani reditelji, uprkos tome što njihov rad i dalje živi, nesumnjivo je da ova serija ima i istorijski značaj, upravo zbog odsustva studioznijih programa na ovu temu. No, ostaje nada da će posle uspeha ove serije, neko preduzeti korake da se snimi i neki dokumentarni film koji bi sveobuhvatnije tretirao partizanski film.
Uostalom, WW2 je u kinematografskom smislu ne samo reaktuelizovan nizom filmova iz raznih zemalja, nego ove godine i sam Quentin Tarantino snima svoju igranu studiju filmova o WW2 pod naslovom INGLOURIOUS BASTERDS. Stvarno je besmisleno da Jugoslavija koja je imala najbolje WW2 filmove nema ništa studioznije na tu temu, o čemu bi možda i sam Tarantino imao šta da kaže pošto je, znajući njegovu filmofiliju verovatno gledao neke od klasika partizanskog filma. ROBNA KUĆA to pokušava da promeni.
ROBNA KUĆA je serija vredna pažnje, a prve dve epizode su nesumnjivo obavezno štivo za one koji žele da se podrobnije upoznaju sa istorijom našeg filma i do sada najlepša posveta onima koji su istoriju činili lepšom.
Emitovaće se svake subote u 17h na RTS 1. Ove subote, 7. marta, kreće prva epizoda. Pogledajte obavezno!
4 Comments:
Jugoslavija koja je imala najbolje WW2 filmove??????? O cemu ti pricas Dimitrije?
pričam o filmovima kao što su MOST i DIVERZANTI, koji mogu stati uz najbolje guys on a mission flickove kao što su DIRTY DOZEN ili WHERE EAGLES DARE.
urbanim akcijašima OPERACIJA BEOGRAD, AKCIJA STADION, VALTER BRANI SARAJEVO ili serije OTPISANI koji mogu stati uz najbolje filmove o urbanom otporu iz tog vremena.
o filmovima koji preispituju Drugi svetski rat poput radova Žike Pavlovića, Saše Petrovića, Jovana Živanovića ili Puriše Đorđevića koji se mogu porediti sa studijama kakve su snimali Visconti i njemu slični.
o spektaklima BITKA NA NERETVI ili UŽIČKA REPUBLIKA koji su personalniji od sličnih stranih megaspektakala poput LONGEST DAY ili BATTLE OF THE BULGE.
govorim o filmovima koji su u svoje vreme imali svetski format i mogli bez problema da se prikažu u svetskim bioskopima.
dakle, da, Jugoslavija je snimila dosta filmova o WW2. neki od njih su bili najbolji na svetu.
Tako je, Dimitrije, mani ortake. Ovako piši. U subotu ćemo videti koliko ti je ova procena dobra.
sramota je sto se ime scenariste ovog serijala krije iza pseudonima, samo zbog ludila urednika rts-a, koji nedozvoljavaju da se na spici nadje ime coveka koji je angazovan na drugoj televiziji...
svaka cast autorima na prve dve epizode
Post a Comment
<< Home