Sunday, March 06, 2011

NEPRIJATELJ na vratima


Posle premijere NEPRIJATELJA Dejana Zečevića jedno je sigurno - ohrabrenje proisteklo iz ČETVRTOG ČOVEKA nije bilo uzaludno i srpski film je napravio korak napred u razvoju ozbiljnog repertoarskog filma oslonjenog na žanrovske tradicije. Posle LEPIH SELA našem filmu je trebalo dugo vremena da proizvede ovako ozbiljan ratni film koji ima integritet i u rediteljskom i u ideološkom smislu.
Kao ni ČETVRTI ČOVEK ni NEPRIJATELJ nije u osnovi film koji govori o genezi sukoba, političkim okolnostima u kojima se on dešavao, već o psihološkoj dimenziji takvih događaja. Međutim, iz psihološke dimenzije može se prepoznati i ideološka tako da u slučaju ovog filma ona na kraju priče biva i konkretizovana i zalazi u motivacije koje su bile prikrivane dosadašnjim balkanizacijama naših istorijskih procesa.
Otud, NEPRIJATELJ može biti i svojevrsni naslednik LEPIH SELA jer od početka u svoju priču uračunava Drekavca koji ovde dobija i svoj ljudski oblik u liku Dabe, lutalice koji je utekao iz ludnice kada je nastao haos u Bosni.
Ipak, pomenuti haos u ovom filmu predstavlja jednu civilizacijsku nultu tačku kojoj se prilazi bez istočnoevropske sklonosti ka zloupotrebi teme, sažaljenju ali i bez mediteranske lakomislenosti i identifikacije sa raznim vrstama preterivanja po kojima su naši filmovi poznati.
Za razliku od LEPIH SELA, NEPRIJATELJ međutim ostaje u domenu priče o grupi izolovanih ljudi bez traumatične predistorije, u skladu sa tradicijom ratnog filma koji ne pretenduje da u rat donosi privatne probleme već da vrši obrnut proces, da rat stvara promene na ličnosti.
Otud je ključna ironija ovog ratnog filma u tome što se dešava posle kraja rata, nedelju dana posle potpisivanja mira, ali je još važnije to što se dešava u svetu post-WE WERE SOLDIERS filma, odnosno posle filma Randalla Wallacea koji je bio jedinstven po tome što je u domen ideologizovanog ratnog filma uneo prikaz vojnika preko čijih leđa autor ne pokušava da naplati svoje ideološke račune.
U rediteljskom smislu, Dejan Zečević donosi ono što je našem filmu zbilja nedostajalo a to je ozbiljan, ubedljiv pripovedački pristup, sa likovima koji pretenduju na to da budu uverljivi, ambijentima koji istovremeno doprinose i realizmu i estetizaciji događaja. U periodu kada su u našoj kinematografiji cenjeniji filmovi koji nisu bazirani na dramaturškim i glumačkim rešenjima već na nekim drugim adutima, Zečević uspeva da izbori mesto klasičnom filmmakingu na našoj sceni. Uprkos tome što se legitimisanjem nekih drugih rediteljskih pristupa proširio asortiman autorskih praksi, klasični pristup ipak nije izgubio svoj značaj i prestao da bude okosnica kinematografije, osim kod nas, gde su naslovi poput PORNO BANDE ili TILVA ROŠA u priličnoj meri, i sasvim zasluženo, zasenili ostatak produkcije. NEPRIJATELJ u tom smislu vraća ovaj klasični pristup u igru što je važno za opstanak naše kinematografije jer takvi filmovi ostaju okosnica gledanosti i mnogih filmskih zanata.
NEPRIJATELJ je najzreliji film Dejana Zečevića u opusu koji se odlikuje pre svega stalnim napredovanjem i nezadržavanjem na uspelim formama koje ipak imaju ograničeni rok trajanja (setimo se uspeha DEČAKA IZ JUNKOVCA). U ovom filmu su međutim značajno pomogli i direktor fotografije Dušan Joksimović koji se vraća na svoje mesto zločina iz LEPIH SELA, Nemanja Mosurović sa efektnom i nenametljivom muzikom, kao i majstori za specijalne efekte iz Hrvatske i Srbije koji su ratna dejstva učinili ubedljivim.
Ono što je najvažnije jeste da NEPRIJATELJ i stanje našeg filma u celini sada već ohrabruju i sa pravom možemo očekivati još bolje filmove kako se budemo udaljavali od prelomne 2006. godine. Novi filmovi donose nove izazove ali iako je prehrabro obećavati da će Srbija biti nova Južna Koreja svakako više nije kao Severna na koju je kinematografski donedavno ličila.
NEPRIJATELJ nije film koji bi se dopao Kim Jong Ilu ali Mel Gibsonu verovatno bi. Između ostalog i zato što se Zečević istinski oslanja na glumce iz Republike Srpske i tamošnje lokacije snimajući film koji reprezentuje njihovu situaciju na jedan dostojanstven i pošten način, bez pokušaja da je zloupotrebi u bilo kom smislu.

31 Comments:

Anonymous Anonymous said...

film je apsolutno fenomenalan. nemam reci. bravoooo!!!!

5:51 PM  
Anonymous Anonymous said...

maestralna atmosfera. zeka je ozbiljan majstor. zadao je ozbiljan domaci svim srpskim rediteljima.

6:20 PM  
Anonymous Anonymous said...

Film dobro pocinje ali brzo postaje konfuzan... Lik Vuka kostica se ponasa od scene do scene drugacije, cas je filozof, cas nervozan, cas nasilan, a kad pocne da prica o demijurgu & djavolu & sejtanu sve postane, iskreno, malo parodicno. Kraj mi je ponovo ok. Sve u svemu, mogao je da bude kraci pola sata...

2:33 AM  
Anonymous Anonymous said...

bolje od cetvrtog coveka!

2:38 AM  
Anonymous Anonymous said...

meni se jako svidja. Tera na razmisljanje. upravo ta neuhvatljivost ga cini posebnim i uzbudljivim. Ne volim rtne filmove al ovo je stvarno dobro. Preporucujem!

2:40 AM  
Anonymous Anonymous said...

Vuk je odlican! njegov lik je najkompleksniji! ovo mu je najbolja uloga!

2:42 AM  
Anonymous Anonymous said...

film je sjajan! top 5 poslednjih 10 godina. pogledala sam ga sinoc i jos razmisljam o njemu...

3:34 AM  
Anonymous Anonymous said...

bogami uzbudljivo. atmosfera vrh, glumci odlicni, montaza isto fotografija meni najbolja ikad u srpskom filmu. Bravo!

3:39 AM  
Anonymous Anonymous said...

Nažalost, moram da vam rapršim iluzije: Vuk Kostić je mediokritetski glumac i sve lošiji kako biva stariji...

Nekada, dok je bio klinac, to je moglo proći kao mladalačka izveštačenost...

2:40 PM  
Anonymous Anonymous said...

odlican film! dimitrije kritika ti je tacna.

2:06 AM  
Anonymous Anonymous said...

ovi novi glumci su totalno otkrovenje. film je bas uzbudljiv. gledacu ga jos jednom.

2:07 AM  
Anonymous Anonymous said...

vrlo dobro! bolje od vecine u poslednje vreme. bravo!

2:12 AM  
Anonymous Anonymous said...

upravo gledah. nikad nista slicno negledah u domacem filmu. ovo je nesto najblize ozbiljnom filmu sto sam gledao kod nas jos od lepih sela.zecevic je ozbiljan reziser. Cestitamo!

12:54 PM  
Anonymous Anonymous said...

odlican film! bolji od cetvrtog coveka koji inace takodje volim.

10:25 AM  
Anonymous Anonymous said...

vrlo dobro. nije remek delo al je bolji od svih domacih u poslednje vreme...

11:25 AM  
Anonymous Anonymous said...

film odlican, kritika tacna.

12:29 PM  
Anonymous Max said...

Kim Jong Il on directing:

http://www.korea-dpr.com/lib/209.pdf

3:00 PM  
Anonymous Anonymous said...

dobar je. preporucujem.

3:12 AM  
Anonymous Anonymous said...

sto vise vremena prolazi od gledanja filma deluje mi sve bolji.

7:29 AM  
Anonymous Anonymous said...

što o filmu više mislim, sve mi je bolji...

12:50 PM  
Anonymous Anonymous said...

ovaj film ima dubinu. to nismo navikli u domacim filmovima. a pritom je i uzbudljiv. sta vise od bioskopa ocekivati? kad odete u bioskop samo malo ukljucite mozak i bice vam super!

6:53 AM  
Anonymous Anonymous said...

Odlican film. zajeban al dobar!!

8:23 AM  
Anonymous Anonymous said...

Odlican film. zajeban al dobar!!

8:23 AM  
Anonymous Anonymous said...

dopada mi se. jak je! preporucujem!

1:33 AM  
Anonymous Anonymous said...

najbolje snimljen srpski film ikada !

2:34 AM  
Anonymous Anonymous said...

fenomenalan film! bravo za Zeku i ekipu.

11:02 AM  
Anonymous Anonymous said...

dobar je film. Gledajte!

12:18 PM  
Anonymous Anonymous said...

film je sjajan steta sto ga nasa glupa publika zaobilazi. za razliku od montevidea koji je mediokritetska limunadica.

12:55 PM  
Anonymous Anonymous said...

Film nije ni najmanje "dubok" i kada to kažem mislim to u najpozitivnijem smislu. Kada ljudi razgovaraju o ovom filmu svi se vrte oko nebitnih stvari koje po mom shvatanju nemaju nikakve veze sa veoma jasnom i direktnom porukom koju ovaj film nosi. Nema nikakvog đavola, satane i sličnih mitskih stvorenja. Ono o čemu ovaj film govori je strah. Strah koji je ukorenjen u svakom od nas i koji čini da radimo loše stvari koje inače nikada ne bi uradili. Svako od nas mora da spozna svoje strahove i da ih se oslobodi kako bi postao bolji i srećniji čovek. Od njih se ne može pobeći, ne možete ih zazidati jer ćete nastaviti da strahujete kada će se ponovo osloboditi, sigurno da nije lako ali svoje strahove možemo zauvek pobediti.

3:37 AM  
Anonymous Anonymous said...

Značajno kompleksniji film u odnosu na neka ranija ostvarenja srpske kinematografije kao npr. "Hajde da se volimo" drugi deo.

2:22 PM  
Blogger Posmatrač said...

Ma daj, briši neke od ovih bezveznih komentara. (ostavi sa Hajde da se volimo, samo reci tipu da se potpiše)

Dobra kritika, žao mi je što se nisi osvrnuo malo detaljnije na elemente filma.
Pozdrav

4:05 AM  

Post a Comment

<< Home