DIMITRIJE O GARNERU
Dimitrije se u Novinama novosadskim oprašta od Jamesa Garnera >
ODLAZAK PIONIRA
Džejms Garner (1928-2014) bio je jedan od onih velikih glumaca poput Kerija Granta, koji su činili da gluma deluje jednostavno i lagano, kao i da ne iziskuje neku naročitu tehniku i trud. Međutim, za razliku od Granta, Garner nije uspeo da institucionalizuje svoj lepršavi a opet vrlo ubedljivi stil glume, niti su se kritičari trudili da proniknu u osobenosti njegove poetike. Umesto toga, tretiran je kao pouzdani profesionalac i jedna od prvih filmskih zvezda koja je zakoračila na televiziju, a da nije na nju "spala".
Ipak. kada se podvuče crta ispod Garnerovog opusa možemo prepoznati glumca koji možda jeste većinom igrao šarmantne kauboje i cinične detektive, temeljne figure tih formi, ali je isto tako doprineo znatnoj reformi tih žanrova.
Garner je ušao u kinematografiju u vreme studio-sistema, kada su glumci još uvek bili pod ugovorima sa studijima. Među prvima se pobunio protiv ograničenja koja su nametali takvi odnosi i moglo bi se reći da je to ograničilo njegov rad dok je bio pod ugovorom sa Vornerom.
Ipak, Garner je vrlo brzo uspeo da se etablira u tri najkomunikativnija žanra - ratnom filmu, krimiću i vesternu sa povremenim izletima na teritoriju Kerija Granta u domenu romantične komedije.
U svakom od ovih žanrova prošao je tri faze - klasičnu, modernu i dekonstruktivističku.
U ratnom filmu - Garnerovu klasičnu fazu čine "Darbijevi rendžeri" Vilijema Velmana i često reprizirani klasik "Veliko bekstvo" Džona Stardžisa. Modernu dostiže u filmu "36 sati" Džordža Sitona a dekonstruktivističku u "Emilinoj amerikanizaciji" Artura Hilera, po scenariju starog subverzivca Pedija Čajefskog. "36 sati" spada u red najsofisticiranijih trilera na temu Drugog svetskog rata a "Emilina amerikanizacija" je priča - aktuelnija nego ikad - o oficiru zaduženom za propagandu koji mora da se okuša u borbi umesto da uživa u bezbednosti ratnog Londona. Odjek ovog filma je veliki - uostalom ovogodišnji blokbaster Toma Kruza "Na rubu vremena" preuzima dosta iz tog Hilerovog rada i Garnerovog humora u postavci glavnog lika.
U domenu krimića - Garner je igrao klasiku, kao što je recimo Čendlerov "Marlou" Pola Bogarta a dekonstrukciju vrši u svom završnom krimiću "Sumrak" sa Polom Njumenom u kome je ovaj zaokružio priču svog junaka Lua Harpera (nastalog po Mekdonaldovom liku Lua Arčera) a Garner sve svoje cinične detektive od Marloua do Džima Rokforda. ključna intervencija je to što se na kraju "Sumraka" njegov detektiv ispostavi kao glavni krivac.
U vesternu - Garner je prošao klasiku sa Stardžisom u "Danu revolveraša", zatim komičnu dekonstrukciju sa Bartom Kenedijem u "Podržite svoga lokalnog šerifa" a dotakao se vrlo uspešno i špageti vesterna u "Čoveku zvanom Sledž" Vika Moroua.
Ipak, ako treba izdvojiti samo jedan Garnerov vestern kao trajnu vrednost to je "Skin Game", superiorna i politički nekorektna preteča Tarantinove "Đangove osvete" u kojoj Garner igra belog prevaranta koji ide po Jugu i prodaje svog slobodnog crnog prijatelja kao roba. u vreme premijere, ovaj film je izazvao nelagodu i tek treba da u potpunosti bude rehabilitovan.
Garner je od najranijih dana radio i na televiziji gde je u najbukvalnijem smislu svedočio njenom razvoju. Od kraja pedesetih bio je zvezda vestern serija, pre svih "Maverika", u vreme kada su mreže štancovale program u fabričkom tempu.
Potom se Garner, kao etablirana filmska zvezda vraća na televiziju se serijom o detektivu Džimu Rokfordu, u periodu kada je televizija pokušala da se okrene skupljim i ambicioznijim "programskim događajima" sa velikim zvezdama. Verovatno je prelazak iz bioskopskog filma na televiziju uticao na "pad Garnerovih akcija" u filmskom svetu.
Konačno, Garner je među prvima igrao u ekskluzivnim HBO produkcijama krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Moglo bi se reći da je Garner u domenu televizijskog dramskog programa bio prisutan u svakoj etapi njegovog razvoja.
Međutim, nije Garner bio samo pionir televizijskog dramskog programa i dekonstrukcije žanra. On je uveo glumački model šarmantnog, duhovitog, akcionog heroja koji su kasnije globalizovali Mel Gibson i Brus Vilis. Ne čudi da je Mel Gibson odigrao baš Maverika u bioskopskom rimejku, ili produžetku Ričarda Donera, uz rame sa Garnerom.
Ako bismo Garnerovu karijeru sumirali u jednom filmu, to bi bilo "Ubistvo u Holivudu" Blejka Edvardsa. Reč je o divnom, potcenjenom filmu u kome je Garner igrao Vajata Erpa (kao i kod Stardžisa u "Danu revolveraša") a Brus Vilis čuvenog vestern glumca Toma Miksa. U ovoj fikcionalnoj priči sa istorijskim ličnostima u glavnoj ulozi, Vajat Erp i Tom Miks se udružuju kako bi rešili ubistvo iza koga stoji zavera dekadentnih osnivača Holivuda. U ovom filmu su na jednom mestu skupljeni vestern, detektivski krimić, dekonstrukcija žanra i inicijacija naslednika koji je pekao zanat na televiziji pred prelazak na film.
Ako poželite da obeležite ovaj tužni povod nekim Garnerovim filmom neka to bude "Ubistvo u Holivudu". Njegovi drugi klasici će ionako još dugo biti prikazivani u preostalim terminima.
ODLAZAK PIONIRA
Džejms Garner (1928-2014) bio je jedan od onih velikih glumaca poput Kerija Granta, koji su činili da gluma deluje jednostavno i lagano, kao i da ne iziskuje neku naročitu tehniku i trud. Međutim, za razliku od Granta, Garner nije uspeo da institucionalizuje svoj lepršavi a opet vrlo ubedljivi stil glume, niti su se kritičari trudili da proniknu u osobenosti njegove poetike. Umesto toga, tretiran je kao pouzdani profesionalac i jedna od prvih filmskih zvezda koja je zakoračila na televiziju, a da nije na nju "spala".
Ipak. kada se podvuče crta ispod Garnerovog opusa možemo prepoznati glumca koji možda jeste većinom igrao šarmantne kauboje i cinične detektive, temeljne figure tih formi, ali je isto tako doprineo znatnoj reformi tih žanrova.
Garner je ušao u kinematografiju u vreme studio-sistema, kada su glumci još uvek bili pod ugovorima sa studijima. Među prvima se pobunio protiv ograničenja koja su nametali takvi odnosi i moglo bi se reći da je to ograničilo njegov rad dok je bio pod ugovorom sa Vornerom.
Ipak, Garner je vrlo brzo uspeo da se etablira u tri najkomunikativnija žanra - ratnom filmu, krimiću i vesternu sa povremenim izletima na teritoriju Kerija Granta u domenu romantične komedije.
U svakom od ovih žanrova prošao je tri faze - klasičnu, modernu i dekonstruktivističku.
U ratnom filmu - Garnerovu klasičnu fazu čine "Darbijevi rendžeri" Vilijema Velmana i često reprizirani klasik "Veliko bekstvo" Džona Stardžisa. Modernu dostiže u filmu "36 sati" Džordža Sitona a dekonstruktivističku u "Emilinoj amerikanizaciji" Artura Hilera, po scenariju starog subverzivca Pedija Čajefskog. "36 sati" spada u red najsofisticiranijih trilera na temu Drugog svetskog rata a "Emilina amerikanizacija" je priča - aktuelnija nego ikad - o oficiru zaduženom za propagandu koji mora da se okuša u borbi umesto da uživa u bezbednosti ratnog Londona. Odjek ovog filma je veliki - uostalom ovogodišnji blokbaster Toma Kruza "Na rubu vremena" preuzima dosta iz tog Hilerovog rada i Garnerovog humora u postavci glavnog lika.
U domenu krimića - Garner je igrao klasiku, kao što je recimo Čendlerov "Marlou" Pola Bogarta a dekonstrukciju vrši u svom završnom krimiću "Sumrak" sa Polom Njumenom u kome je ovaj zaokružio priču svog junaka Lua Harpera (nastalog po Mekdonaldovom liku Lua Arčera) a Garner sve svoje cinične detektive od Marloua do Džima Rokforda. ključna intervencija je to što se na kraju "Sumraka" njegov detektiv ispostavi kao glavni krivac.
U vesternu - Garner je prošao klasiku sa Stardžisom u "Danu revolveraša", zatim komičnu dekonstrukciju sa Bartom Kenedijem u "Podržite svoga lokalnog šerifa" a dotakao se vrlo uspešno i špageti vesterna u "Čoveku zvanom Sledž" Vika Moroua.
Ipak, ako treba izdvojiti samo jedan Garnerov vestern kao trajnu vrednost to je "Skin Game", superiorna i politički nekorektna preteča Tarantinove "Đangove osvete" u kojoj Garner igra belog prevaranta koji ide po Jugu i prodaje svog slobodnog crnog prijatelja kao roba. u vreme premijere, ovaj film je izazvao nelagodu i tek treba da u potpunosti bude rehabilitovan.
Garner je od najranijih dana radio i na televiziji gde je u najbukvalnijem smislu svedočio njenom razvoju. Od kraja pedesetih bio je zvezda vestern serija, pre svih "Maverika", u vreme kada su mreže štancovale program u fabričkom tempu.
Potom se Garner, kao etablirana filmska zvezda vraća na televiziju se serijom o detektivu Džimu Rokfordu, u periodu kada je televizija pokušala da se okrene skupljim i ambicioznijim "programskim događajima" sa velikim zvezdama. Verovatno je prelazak iz bioskopskog filma na televiziju uticao na "pad Garnerovih akcija" u filmskom svetu.
Konačno, Garner je među prvima igrao u ekskluzivnim HBO produkcijama krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Moglo bi se reći da je Garner u domenu televizijskog dramskog programa bio prisutan u svakoj etapi njegovog razvoja.
Međutim, nije Garner bio samo pionir televizijskog dramskog programa i dekonstrukcije žanra. On je uveo glumački model šarmantnog, duhovitog, akcionog heroja koji su kasnije globalizovali Mel Gibson i Brus Vilis. Ne čudi da je Mel Gibson odigrao baš Maverika u bioskopskom rimejku, ili produžetku Ričarda Donera, uz rame sa Garnerom.
Ako bismo Garnerovu karijeru sumirali u jednom filmu, to bi bilo "Ubistvo u Holivudu" Blejka Edvardsa. Reč je o divnom, potcenjenom filmu u kome je Garner igrao Vajata Erpa (kao i kod Stardžisa u "Danu revolveraša") a Brus Vilis čuvenog vestern glumca Toma Miksa. U ovoj fikcionalnoj priči sa istorijskim ličnostima u glavnoj ulozi, Vajat Erp i Tom Miks se udružuju kako bi rešili ubistvo iza koga stoji zavera dekadentnih osnivača Holivuda. U ovom filmu su na jednom mestu skupljeni vestern, detektivski krimić, dekonstrukcija žanra i inicijacija naslednika koji je pekao zanat na televiziji pred prelazak na film.
Ako poželite da obeležite ovaj tužni povod nekim Garnerovim filmom neka to bude "Ubistvo u Holivudu". Njegovi drugi klasici će ionako još dugo biti prikazivani u preostalim terminima.
posted by doba_nevinosti at 9:42 AM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home