NEIZLEČIVA NEVINOST
Usamljenost nasledna?
Moguće je da je usamljenost nasledna, pokazuju prvi rezultati nekih istraživanja. Timovi naučnika sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu i sa Univerziteta u Čikagu proučavali su podatke o 8.000 jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. Oni su utvrdili da genetika ima značajan uticaj na usamljenost. Naučnici, čija je studija izašla u časopisu „Bihejvior dženetiks”, kažu da je istraživanje pomoglo da se shvati da pomoći usamljenima ne znači samo promenu njihovog okruženja. Usamljenost je povezana i sa srčanim bolestima, kao i sa emotivnim problemima, poput anksioznosti, loše socijalizacije i nedostatka samopoštovanja.
Naučnici su sugerisali da usamljenost možda potiče iz vremena praistorije, kada se deo ljudi, koji su tada bili lovci i sakupljači, možda namerno povlačio i osamljivao, ne želeći da deli hranu. To bi značilo da su bolje uhranjeni, a samim tim i sposobniji za opstanak i porod. Ta hipotetička strategija imala je lošu stranu – razvoj sklonosti ka anksioznosti, neprijateljstvu, negativnosti i asocijalnosti. Profesor Doret Bumsma, koji je vodio istraživanje, rekao je za Bi-Bi-Si da to pokazuje da nije tako lako rešiti emotivne probleme jednostavnom promenom okruženja. (Bi-Bi-Si)
Moguće je da je usamljenost nasledna, pokazuju prvi rezultati nekih istraživanja. Timovi naučnika sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu i sa Univerziteta u Čikagu proučavali su podatke o 8.000 jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. Oni su utvrdili da genetika ima značajan uticaj na usamljenost. Naučnici, čija je studija izašla u časopisu „Bihejvior dženetiks”, kažu da je istraživanje pomoglo da se shvati da pomoći usamljenima ne znači samo promenu njihovog okruženja. Usamljenost je povezana i sa srčanim bolestima, kao i sa emotivnim problemima, poput anksioznosti, loše socijalizacije i nedostatka samopoštovanja.
Naučnici su sugerisali da usamljenost možda potiče iz vremena praistorije, kada se deo ljudi, koji su tada bili lovci i sakupljači, možda namerno povlačio i osamljivao, ne želeći da deli hranu. To bi značilo da su bolje uhranjeni, a samim tim i sposobniji za opstanak i porod. Ta hipotetička strategija imala je lošu stranu – razvoj sklonosti ka anksioznosti, neprijateljstvu, negativnosti i asocijalnosti. Profesor Doret Bumsma, koji je vodio istraživanje, rekao je za Bi-Bi-Si da to pokazuje da nije tako lako rešiti emotivne probleme jednostavnom promenom okruženja. (Bi-Bi-Si)
0 Comments:
Post a Comment
<< Home