SAŠA vs ŠEJTAN!
WEB EXCLUSIVE!
Najveći srpski filmski mislilac Saša Radojević je za DOBA NEVINOSTI ekskluzivno napisao komentar ŠEJTANOVOG RATNIKA! Ovom prilikom mu se još jednom zahvaljujemo. Uživajte u tekstu!
"Šejtanov ratnik"
Oslobađanje istorije
Pojava fascinantnog filma Stevana Filipovića "Šejtanov ratnik" otvara brojna pitanja u srpskoj kinematografiji. Ta pitanja ne odnose se na naklonost na prvi (tinejdžerski) pogled zasnovan na generacijskom iskustvu sa konzumacijom anglosaksonskih pop proizvoda, srodnom žargonu i visokom stepenu identifikacije sa urbanom publikom odgajanom na matrici srpskog omladinskog filma. Ne bih da posebno pominjem ni visoke standarde u kreiranju akcionog toboganskog drajva o kojima su maštale desetine ovdašnjih autora, niti Filipovićevu filmofilsku osvešćenost superiornu u odnosu na veći deo evropske scene. O odsustvu roditelja (izuzev Stanislavljevih koji brzo stradaju) i supstituciji fundamentalne figure Oca specijalnim efektima neka pišu drugi.
U ovom tekstu usredsrediću se na aspekt koji od "Šejtanovog ratnika" čini delo preloma, srpski turning point, odnosno osvetu istorije nad nasilnim procesima kojima je bila izložena. Suština žanra je u mitovima, a budući da su stari srpski mitovi bili proterani iz stvarnog silom istorije, oni su ostali zakopani duboko u prošlosti. Mitska struktura na kojoj je zasnivano naše društvo u drugoj polovini prošlog veka oslanjalo se na tekovine NOB, kao državotvornog mita iz kojeg je i proizašla autentična filmska vrsta - žanr partizanskog filma. Ostvarenja koja su se bavila ratnim zbivanjima tokom devedesetih godina samo su reciklirala ove mitove u skladu sa gnjecavim političkom smesom proizašlom iz ideološke kakofonije.
Ta istorija koju je proteralo jedno društvo vršeći njeno sporo ili brutalno zamrzavanje u filmu "Šejtanov ratnik" slavi svoje snažno vaskrsavanje na ekranu. Istorija prikazana u "Šejtanovom ratniku", kombinovana sa mitovima savremenog holivudskog akcionog filma, naša je pronađena referentna tačka.
Budući da je u Srbiji nesvesno bilo više integrisano u praksu nego što je imalo svojstvo mita, jedino nam je preostao drugi snažan mit - istorija. Na istoriji se zasnivala mogućnost "objektivnog" redosleda događaja i uzroka. Doba istorije je, moglo bi se reći, bilo i doba priče. Upravo to svojstvo, ta mitska energija jednog događaja ili jedne priče kao da je bila izgubljena usled opsesije istorijskom vernošću. Kada je taj zid uslovljen verodostojnošću konačno probijen u filmu "Šejtanov ratnik", kroz naraciju Petra Božovića predočena je Velika Priča koja se neometano kreće po istorijskoj vertikali i horizontali, konačno oslobođena ideologije, političke korektnosti i Dokse (tog surovog "pravilnika" ponašanja i vrednovanja u određenoj kulturnoj sredini).
Stevan Filipović je udario u Doksu (nadamo se da će i ona osetiti taj bol) i oslobodio istoriju u srpskom filmu, što je poduhvat koji bismo mogli nazvati, kako drugačije nego - istorijskim.
Oslobađanje istorije
Pojava fascinantnog filma Stevana Filipovića "Šejtanov ratnik" otvara brojna pitanja u srpskoj kinematografiji. Ta pitanja ne odnose se na naklonost na prvi (tinejdžerski) pogled zasnovan na generacijskom iskustvu sa konzumacijom anglosaksonskih pop proizvoda, srodnom žargonu i visokom stepenu identifikacije sa urbanom publikom odgajanom na matrici srpskog omladinskog filma. Ne bih da posebno pominjem ni visoke standarde u kreiranju akcionog toboganskog drajva o kojima su maštale desetine ovdašnjih autora, niti Filipovićevu filmofilsku osvešćenost superiornu u odnosu na veći deo evropske scene. O odsustvu roditelja (izuzev Stanislavljevih koji brzo stradaju) i supstituciji fundamentalne figure Oca specijalnim efektima neka pišu drugi.
U ovom tekstu usredsrediću se na aspekt koji od "Šejtanovog ratnika" čini delo preloma, srpski turning point, odnosno osvetu istorije nad nasilnim procesima kojima je bila izložena. Suština žanra je u mitovima, a budući da su stari srpski mitovi bili proterani iz stvarnog silom istorije, oni su ostali zakopani duboko u prošlosti. Mitska struktura na kojoj je zasnivano naše društvo u drugoj polovini prošlog veka oslanjalo se na tekovine NOB, kao državotvornog mita iz kojeg je i proizašla autentična filmska vrsta - žanr partizanskog filma. Ostvarenja koja su se bavila ratnim zbivanjima tokom devedesetih godina samo su reciklirala ove mitove u skladu sa gnjecavim političkom smesom proizašlom iz ideološke kakofonije.
Ta istorija koju je proteralo jedno društvo vršeći njeno sporo ili brutalno zamrzavanje u filmu "Šejtanov ratnik" slavi svoje snažno vaskrsavanje na ekranu. Istorija prikazana u "Šejtanovom ratniku", kombinovana sa mitovima savremenog holivudskog akcionog filma, naša je pronađena referentna tačka.
Budući da je u Srbiji nesvesno bilo više integrisano u praksu nego što je imalo svojstvo mita, jedino nam je preostao drugi snažan mit - istorija. Na istoriji se zasnivala mogućnost "objektivnog" redosleda događaja i uzroka. Doba istorije je, moglo bi se reći, bilo i doba priče. Upravo to svojstvo, ta mitska energija jednog događaja ili jedne priče kao da je bila izgubljena usled opsesije istorijskom vernošću. Kada je taj zid uslovljen verodostojnošću konačno probijen u filmu "Šejtanov ratnik", kroz naraciju Petra Božovića predočena je Velika Priča koja se neometano kreće po istorijskoj vertikali i horizontali, konačno oslobođena ideologije, političke korektnosti i Dokse (tog surovog "pravilnika" ponašanja i vrednovanja u određenoj kulturnoj sredini).
Stevan Filipović je udario u Doksu (nadamo se da će i ona osetiti taj bol) i oslobodio istoriju u srpskom filmu, što je poduhvat koji bismo mogli nazvati, kako drugačije nego - istorijskim.
Saša Radojević
posted by doba_nevinosti at 11:54 AM
8 Comments:
Predivno...
Jesam li ja jedini kome sve ove kritike za "Hari Poter i chasni Kuran" deluju kao kvaziverski fanatizam?
Neshto nizhe, Dimitrije, kao mironosnica koja je doshla na grob srpskog filma svedochi njegovo vaskrsenje, a ovde Sasha udara na 'Doksu'. (Tetka Dudinu (i tetka Jeleninu ) kritiku nisam ni chitao, niti nameravam ;) )
Da li je moguce da je ovaj film zaista TOLIKO revolucionaran?
Priznajem, obe ove kritike (i Sashina i Dimitrijeva) su fenomenalne, ali da bih ja odgledao ovaj film (i okusio chari ovog Shejtanovog raja) potrebno je josh neshto.
A to su, pogadjate, 72 statiskinje iz filma Doba nevinosti. :)
Srecno sa filmom!!!
ima nekih tumacenja Kurana po kojima samoubica ne dobije 72 device vec 72 case vina. if you`re game, we`re game. vodimo te na SEJTANA pa posle na opijanje, OK?
Ha, ha. :)
Shteta shto nisam u fazonu alkoholisanja inache ne bih propustio ovakvu priliku. Svoj deo vinca prepushtam tetka Dudi (a josh malo i tetka Jeci -> vino je odlichan antioksidans ;) ), a ja cu ipak sachekati zavrshetak kastinga za Doba nevinosti. ;)
Elem, gde god je kvaziverski fanatizam sigurno ima i politike.
Ni u jednoj kritici nisam prochitao da postoji politichka pozadina filma.
Da li je moguce da nema nikakve politichke poruke? (Ili je ona zanemariva.)
Kao neko ko je od celog filma (za sada ) video samo plakat i trailer, pada mi na pamet paralela izmedju shtrebera koji nosi nochare,ima karakteristichan osmeh - a na slici http://www.sejtanovratnik.com drzhi Kabalu (Talmud, Protokole ili shta vec) i jednog 'domaceg' politichara koji je takodje poznat kao 'genijalac', koji takodje nosi naochare i ima karakteristichan osmeh. Taj 'politichar' (koji je trenutno u Holandiji) inache nekada odlichan student Sarajevskog (sic!) univerziteta se u svojim skupshtinskim govorima chesto pozivao na Malleus Maleficarum.
Daljim politichkim tumachenjem plakata za ovaj film verovatno bi se udaljili od sushtine, ali nemoguce je ne primetiti ruku glavnog lika i tri prsta (palac, kazhiprst i srednjak) koja su za nijansu odvojena od preostala dva. Odvojena sasvim malo, taman toliko koliko je bilo ucheshce ministarstva za kulturu u finansiranju ovog projekta. (Pitamo (li) se iz koje li je stranke gos'n ministar? ;) )
Josh jednom, sve nabolje ljudima koji su radili ovaj film a koji su odlichan primer da nashi fakulteti ne proizvode samo kretene (navikle na "jaransko-burazerske" veze) vec se s'vremena na vreme nadju i chasni izuzeci.(Ako smem da dodam: izuzeci koji potvrdjuju pravilo.)
Hademo ljudi da budemo malo realni!!!!!!
Super je to što ste uradili, ali daleko je od fantastičnog. Malo nedostaje umerenosti a previše je ambicije.Film zaista jeste neobičan, ali daleko je od onog što pokušavate da mu pripišete.
To je jedan običan "nabudženi montažerski portfolio", gde je dotični pokušao da strpa sve što ume da uradi da bi neki baja sa zapada video to i uzeo ga za neki posao. Izgleda da je reditelj(montažer) pre bio spreman sebi da odseče ruku nego da se odrekne dela snimljenog materijala, pa je napravio papazjaniju.
Nemojte mnogo da pljujete po drugima, jer iako možda niste svesni toga, ali i vi ste neka vrsta "rodjačko-zemljačke" kinematografije ma koliko to poricali.
I na kraju....pojasnite mi malo ono: KO NE ODE NA ŠEJTANA DA MU UMRE KEVA....Je l' to znači da ko nema kevu, a pogleda film dobija novu kevu uz bioskopsku kartu?
Koliko sam ja shvatio, poenta je da je par klinaca napravilo bolji film nego stho ce mnoge "osvedochene" filmadzije ikada napraviti (ili su do sada napravili).
Lichno sumnjam da je film neshto posebno dobar, koliko je dobra ova prilika da se podsetimo na propast serbskoga filma i poverujemo u mogucnost njegovog voskresenija. :)
tuga i jad. Ocu svojih 250 din nazad. Dacu ih opet kad budete snimili pravi, dobar film, a ne dosadno ulagivanje publici glupim urbanim legendama i zajebavanjem hrvata. a kako vidim, samo jedna te ista grupa ljudi pici po forumima i prica na sav glas kako je film dobar i da ga svi pogledaju. Alo...dosadno, isfolirano, neprirodno.
a one bljuvotine po novinama i televiziji od kritika necu ni da spominjem...Vazno da je film iz napacene srbije pa da je najboji na svetu, nece ga ni pogledati a ni priznati koliko je dosadan.
A najjaci su mi i ovi sto ga hvale po IMDB pre premijere, pa riba iz engleske, ahahaha, reprezentativni uzorak...
gimme a break
Eh, da malo su svi ovi komentari preterani. Svaka cast njima sto su uopste snimili film, pitanje dali ce iko od nas koji zele da snime film ikada to uraditi u Srbiji.
Sam film doduse nije nista posebno, 2/3 dobre fore a sve ostalo je nabacano i glupo, pokradeno iz drugih filmova...
A tek o kradji muzike da ne pricamo. Nadam se samo da su barem otvorili put pametnijim ljudima koji ce da naprave nesto inteligentnije.
Post a Comment
<< Home