KOMINIKE 13: IZAŠAO JE ČARLSTON

Sinoćnja premijera ČARLSTONA ZA OGNJENKU bila je jedan od ključnih momenata za afirmaciju Novog srpskog filma. Ljudi koji su bliski ovoj ideji imali su priliku da sinoć pokažu Beogradu film u njegovom punom sjaju, ne samo kao bioskopsku formu već i kao događaj, atrakciju, glamur, kolektivni doživljaj. Odavno nije bilo premijere koja je na ovaj način privukla pažnju srpske javnosti, odavno se nije danima po gradu tražila karta za film, i konačno, odavno nije bilo doživljaja koji je opravdao toliko interesovanje.
U ovom trenutku, Novi srpski film više nije igračka grupe geekova, nije DIY eksperiment, nije nekomunikativna žanrovska egzibicija, nije domen alternative kome oligarsi eventualno mogu da dozvole da postoji a da svoj opstanak pravdaju time što oni drže kičmu kinematografije. Ne, od sinoć, Novi srpski film je pokazao da srpskom filmu i srpskoj javnosti oni uopšte nisu potrebni.
Ne samo da je ČARLSTON ZA OGNJENKU na vrlo ubedljiv način pokazao da je Novi srpski film spreman da dostigne vrhunske domete filmskog mejnstrima u svakom smislu, već je i trejler za ŠIŠANJE prebačen na filmsku traku, kojim je otvorena ova svetkovina u Sava Centru, privukao pažnju i pokazao znatno viši profesionalni nivo od serije reklama oligarsima bliskih finansijera koje su išle potom i emitovane su sa DVDa. Grupa mladih ljudi predvođena Stevanom Filipovićem, uz minimalnu pomoć države i velikih finasijera je uspela da svoj trejler dovede na visok bioskopski nivo dok su ogromne korporacije prikazivale svoje preskupe i mahom besmislene reklame sa DVDa koji se nije ni lepo video ni lepo čuo, pokazujući da imaju šta da nauče, ne samo od ekipe OGNJENKE već i od ekipe ŠIŠANJA.
Sam film je bio suočavanje srpske publike s nečim što do sada nikada nije videla u srpskom filmu i retko je mogla da vidi u svetskim okvirima. Ne sreću se često ljubavni filmovi koji u ovakvoj meri u sebi integrišu istorijske okolnosti, emocije, estetiku bajke i tehničku usavršenost rezervisanu za vrhunske blokbastere, i u tom smislu OGNJENKA je zaista film koji je relevantan u svetskim razmerama. Samo retke svetske kinematografije, i samo su one najbolje, poput klasičnog Holivuda iz vremena studio-sistema ili Južne Koreje danas, spremne da im najskuplje ostvarenje u istoriji bude par excellence autorski film i priča koja prevazilazi uske žanrovske i demografske okvire.
Na partiju posle premijere, prisustvo mafije i oligarha bilo je svedeno na minimum, i predstavnici Novog srpskog filma su bili najradosniji i vodili glavnu reč. Lep je osećaj otići na premijeru posle koje ne podozrevaš da kažeš šta misliš o filmu, ne samo zato što možeš da kažeš nešto lepo, nego i zato što si okružen prijateljima, ljudima koji se bave filmom zbog filma samog, od kojih ima šta pametno da se čuje.
Nadamo se da će Novi srpski film na najbolji mogući način iskoristiti kapital koji mu je pružio ovakav utisak i odjek ČARLSTONA ZA OGNJENKU i da ova premijera predstavlja novi početak. Naravno, OGNJENKA jeste projekat koji se dešava jednom i pred nama je dug put borbe u niskobudžetnim uslovima i srpskim okolnostima u svakom smislu te reči, međutim, energija i kredibilitet koji nam daje OGNJENKIN rezultat je veliki. Posle dugogodišnje krize našeg filma, tokom koje smo svi mi, a sa nama i ostatak javnosti, pomalo počeli da gubimo veru u smisao bavljenja filmom, pošto jako dugo nije bilo modela filma koji može da mobiliše veliku energiju i mase, sada se najzad pojavilo takvo
ostvarenje.
Sa OGNJENKOM sada, a ČETVRTIM ČOVEKOM i ŠEJTANOVIM RATNIKOM pre nje, srpski film odjednom počinje da dobija zdravu kičmu, i modele rada, kako u kreativnom tako i u produkcionom smislu, na koje Novi srpski film može da se osloni.