KOMINIKE 17: DRUGI ZLOČINI

Posle dva uvodna, i najvažnija, festivala, možemo konstatovati da ČETVRTI ČOVEK dominira u ovoj sezoni. NA LEPOM PLAVOM DUNAVU je sticajem mutnih, opskurnih, perverznih, okolnosti osvojio nagrade u Novom Sadu, potpuno nezasluženo i osramtio je ovaj festival koji već drugu godinu za redom obeležen skandalima. LJUBAV I DRUGI ZLOČINI Stefana Arsenijevića nije ispunio očekivanja i lokalne srpske nagrade osvaja zahvaljujući pukoj inerciji i autoritetu establišmenta koji ga je proizveo, slično HADERSFILDU prošle godine. MILOŠ BRANKOVIĆ je kao film bez pedigrea i zaleđine u establišmentu uspeo da osvoji dve nagrade i da na oba festivala ostavi trag o svom prisustvu što je u nepotističkim tokovima naše kinematografije odličan rezultat.

Ovakav ishod uvodnih festivala je odličan pošto pokazuje nekoliko važnih tendencija.

Prvo, dominacija ČETVRTOG ČOVEKA ima vrlo korisne efekte na srpsku produkciju pošto najzad jedan žanrovski film uspeva da dobije festivalsku legitimaciju. U sezoni kada su na državnim konkursima pobedili isključivo art-house projekti i kada se postavilo ozbiljno pitanje ko će finansirati repertoarski i žanrovski film, ČETVRTI ČOVEK je i formalno pokazao kako srpska kinematografija ima dobro iskustvo sa žanrovskim filmom. U tom smislu, i mi sa Doba možemo biti zadovoljni pošto se ispostavilo da je podrška koju smo dali ČETVRTOM ČOVEKU još u vreme izlaska imala smisla i da su se naša predviđanja o dugoročnom značaju ovog filma ispunila.

Drugo, kad je reč o LJUBAVI I DRUGIM ZLOČINIMA, generalna atmosfera neuspeha oko ovog filma (koji nije prikrivena čak ni u kritici Dubravke Lakić) sigurno će dovesti do toga da se uspori ili smanji forsiranje ove pogubne i izveštačene poetike koja bez ikakve svrhe getoizira srpski film, udaljavajući ga od publike a ne uspevajući da ga približi festivalima. Ukoliko nam je uopšte ovaj eksperiment bio potreban, a hajde da se pravimo da jeste, sada je vreme da se zapišu rezultati i obustave dalja ispitivanja.

Treće, sama pomisao da neko da filmu NA LEPOM PLAVOM DUNAVU nagradu za bilo šta podgreva gnev među filmskim radnicima i nastavlja sa destabilizovanjem stanja u našoj kinematografiji što je od ključnog značaja za nastavak naše borbe. U ovom trenutku, najvažnije je da oni nastave da ispadaju što veće budale i da nas pune energijom svojim pogrešnim potezima. Prava je šteta što niko od novosadskih pobednika nije imao hrabrosti da vrati nagradu kada je video da je NA LEPOM PLAVOM DUNAVU među dobitnicima. To bi svakako bio upečatljiv gest.

Četvrto, MILOŠ BRANKOVIĆ kao veliki povratak političkog i provokativnog filma uspeva da bude prihvaćen u filmskoj javnosti i radi na proširivanju područja izražavanja koje je u srpskom filmu suženo upravo zbog forsiranja jalove istočnoevropske poetike. Sada mladi autori neće biti tretirani kao potpuni ekscentrici ako nekom ponude projekat u kome ima seksa, nasilja i politike.

Konačno, sve je manji kredibilitet oligarha. TURNEJA Gorana Markovića će biti prikazana u Motovunu što znači da od ozbiljnih festivala verovatno nema ništa. Motovun je super festival za mlade filmmejkere, što bi novinari rekli to je veliki praznik filma i sve što uz to ide, ali svakako nije mesto za početak festivalske sudbine ovog skupog državnog projekta. Nadamo se da će i srpski mediji to konstatovati.

Naravno, sve ovo ne znači da će već sutra u Srbiji početi da se snimaju trileri i edgy filmovi, i da Goran Marković neće ni o čemu odlučivati. Naravno da ne. Oni su podelivši pare među sobom ove godine omogućili da mi iduće godine imamo prilično tmurnu filmsku sezonu. Ipak, njihova moć je manja nego proletos jer se polako pokazuje šta znaju i umeju. Ukoliko bude adekvatnog pritiska kroz medije, njihova nemoć i neznanje će biti javno razobličeni.

Prava je šteta što gledaoci ne mogu da uživaju u ovoj unutaresnafskoj borbi već moraju da gledaju njihove filmove. Ipak, nadamo se da će 2010. srpska kinematografija biti zanimljivija za publiku nego za insajdere.