intervju za ljude koji vole loše vesti

U današnjem Blicu izašao je vrlo zanimljiv intervju sa Dinkom Tucakovićem o stanju u našoj tzv. kinematografiji. Obratite pažnju!

Intervju Dinko Tucaković: Život u Srbiji je postao brutalan
Aleksandar Nikolić | 21. 11. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

Dinko Tucaković, reditelj i umetnički direktor Jugoslovenske kinoteke, kaže da se donošenje zakona o kinematografiji u Srbiji pretvorilo u zidanje Skadra na Bojani, jer se protivno modernim civilizacijskim okvirima političke elite nepotrebno mešaju u polje delovanja nezavisnih i u profesionalno dokazanih umetnika. On tvrdi da mnogi uticajni ljudi koji odlučuju o filmskoj produkciji u Srbiji još uvek nisu razumeli da je film umetnost čija se vrednost između ostalog meri rezultatom na bioskopskim blagajnama.

- Film “Šišanje” nije dobio novac iz fonda za stimulaciju filmske produkcije Skupštine grada Beograda, ali su autori i cela ekipa godinama istrajavali na realizaciji tog projekta. Kada je film počeo da obara bioskopske rekorde i postao tema društvenih polemika, onda su članovi iste komisije Skupštine grada licemerno pisali hvalospeve o njemu po novinama. Dok god se delegirani članovi partije budu bavili umetničkim konkursima, ponavljaće se “proviđenja” kao u slučaju filma “Šišanje”. Političari moraju da obezbede smeštaj i osnovne potrebe za ljude iz Kraljeva čije je kuće razrušio zemljotres, a ne da procenjuju radove na Oktobarskom salonu i dele sredstva za filmsku produkciju - kaže za “Blic” Dinko Tucaković.

U novom talasu srpskog filma našla su se ostvarenja koja vrlo eksplicitno komuniciraju sa publikom. Šta je uslovilo potrebu autora za tako brutalnom estetikom?

Život u Srbiji je postao brutalan. Šta je brutalnije od ideje da majka ubije sina ili da žena ubije muža i njegovu ćerku. Novi talentovani reditelji neće da okreću glavu od nasilja, agresije, netolerancije u društvu u kojem žive. Oni hrabro, naizgled dokumentaristički, u svojim filmovima rendgenom slikaju anomalije srpskog društva. Energija i likovna silovitost novog filmskog talasa u Srbiji podseća na kinematografski opus autora iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je u istoriji kinematografije kod nas poznat kao crni talas. Klinci kojima je uzor Živojin Pavlović, nažalost, nemaju prohodnost po fondovima za stimulaciju produkcije filmske umetnosti kod nas. Umesto njih, novac dobijaju autori čiji filmovi slikaju simpatične kriminalce na Novom Beogradu kako čačkaju nos. Dok god Ministarstvo kulture u Srbiji bude najznačajniji filmski producent, naša kinematografija će imati oznaku državna. Filmovi će se snimati u komesarskim okolnostima.

Šta je uslovilo premoć posedovanja partijske knjižice u odnosu na stručnu kvalifikaciju u našem društvu?

Sistematsko stvaranje društvenog ambijenta u kojem je bolje biti član neke političke partije nego nijedne. Živimo simulakrum Saveza komunista Jugoslavije koji je razuđen u nekoliko stranaka. Naše društvo ne prepoznaje eksperte, ljude koji se bave svojim poslom bez stranačkog određenja. Tako nema nijednog subjekta kulture koji usput nema i partijsku knjižicu. Partija očekuje lojalnost, što ukida kritičko i slobodno mišljenje njenih nameštenika. Kakva god se vlast konstituiše u Srbiji, ona će po ustanovama kulture razmestiti svoje ljude u zavisnosti od koalicionog procenta i tu se začarani krug politikanstva i neznanja u kulturi završava. Tako na značajna mesta nikada neće doći najsposobniji i najkompetentniji već samo članovi partija. Naše društvo regrutuje intelektualne kapacitete pojedinca samo u njegovom odabiru partijske pripadnosti i podobnosti. Niko ne obraća pažnju na mlade talentovane ljude koje politika ne zanima.

Ministar kulture Nebojša Bradić javno je obećao da se filmsko blago Jugoslovenske kinoteke sledeće godine seli u moderno opremljenu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu. Jeste li bili tamo i da li tom prostoru nešto nedostaje?

Sledeće godine navršava se sto godina od kada je u Srbiji snimljen prvi igrani film “Karađorđe” i to je pravi trenutak da Jugoslovenska kinoteka dobije prostor koji zaslužuje zbirka filmova koju imamo. Jugoslovenska kinoteka kao kulturna institucija ima odličan tretman od države jer je svima jasno koliko je važna naša misija sakupljanja, obrade, skladištenja i prikazivanja filmova za generacije koje će nas naslediti. U Srbiji su trenutno van funkcije Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, tako da mi nemamo prostora za bilo kakvo gunđanje. Buduća zgrada Jugoslovenske kinoteke biće generator pozitivnih dešavanja u srpskoj kulturi jer će se u njoj održavati svi filmski festivali. Biće to zgrada filma u kojoj će se odigravati i pozorišne predstave, performansi, programi Bitefa.