NEDELJA PACOVA vuleta žurića

Novi roman Vuleta Žurića NEDELJA PACOVA predstavlja novomilenijumsku interpretaciju NOBa u popularnoj kulturi. Posle prvog talasa popularne kulture koja je obradila NOB u filmu, književnosti i stripu i drugog talasa koji se mahom bavio parodijom tih artefakata, Žurić pripada trećem talasu koji s jedne strane politički revidira taj period, i tu reviziju formuliše kao novi, samosvojni pop kulturni artefat.

Zahvaljujući tome, NEDELJA PACOVA funkcioniše na više nivoa – kao pitak klasičan krimić smešten u partizanski milje; kao (uslovno rečeno) nova ideološka interpretacija jednog perioda; i kao komentar popularne kulture bazirane na NOBu. U Žurićevom romanu, naime, istorijskim ličnostima poput Tita, Đilasa i Koče Popovića pridružuju se fikcionalni junaci poput Nikoletine Bursaća i junaka SALAŠA U MALOM RITU kao i likovi umetnika koji su opisali i opevali NOB poput Branka Ćopića, Skendera Kulenovića i Vladimira Nazora.

Bursać je u centru pažnje kao žrtva čiji se slučaj istražuje. Roman govori o istrazi Bursaćeve misteriozne smrti u Jajcu, nekoliko dana pred istorijsko zasedanje AVNOJa 1943. godine. Ćopićev junak tretiran je kao paradigmatična i jedina čista figura NOBa, i u Žurićevom romanu jedino su junaci fikcije onakvi kakvim ih javnost zna, svi ostali su drugačiji, mračniji, tajnovitiji, i izuzev ponekog naivnog umetnika nalaze se u sivoj zoni za koju nismo znali da je postojala u Drugom svetskom ratu, sukobu čiji prikazi u književnosti i na filmu mahom nude vrlo jasno razgraničenje i minimum kompromisa između sukobljenih strana.

Ako bi se moglo reći da je piščeva emocija u bilo kom segmentu bila entimentalna, to je onda u opisivanju lika Branka Ćopića, velikog i slavnog, a opet nekako potcenjenog pisca čiji je prikaz NOBa uprkos subjektivnosti njega kao učesnika uspeo da dosegne visok umetnički domet.

NEDELJA PACOVA bi mogla poslužiti kao materijal za odličan film, onda kada kinematografije u regionu budu sazrele da snime jednu novu vrstu partizanskog filma, kakva i treba da nastane po novom partizanskom romanu. Uostalom, i sam Ćopić, i kao ličnost i kao pisac, tek čeka pravi film. Iako je Ćopić više puta adaptiran, a Nikoletina Bursać je imao više inkarnacija - od Radeta Markovića do Ljubiše Samardžića - izuzev GLUVOG BARUTA Bahrudina Čengića ovaj pisac nije imao dovoljno studioznu ekranizaciju.

NEDELJU PACOVA izdala je Laguna. Promocija će biti održana na Dan Republike 29. novembra u knjižari Delfi u SKCu a pored pisca govoriće i Nele Karajlić i Dimitrije.