Thursday, November 25, 2010

NEDELJA PACOVA vuleta žurića


Novi roman Vuleta Žurića NEDELJA PACOVA predstavlja novomilenijumsku interpretaciju NOBa u popularnoj kulturi. Posle prvog talasa popularne kulture koja je obradila NOB u filmu, književnosti i stripu i drugog talasa koji se mahom bavio parodijom tih artefakata, Žurić pripada trećem talasu koji s jedne strane politički revidira taj period, i tu reviziju formuliše kao novi, samosvojni pop kulturni artefat.

Zahvaljujući tome, NEDELJA PACOVA funkcioniše na više nivoa – kao pitak klasičan krimić smešten u partizanski milje; kao (uslovno rečeno) nova ideološka interpretacija jednog perioda; i kao komentar popularne kulture bazirane na NOBu. U Žurićevom romanu, naime, istorijskim ličnostima poput Tita, Đilasa i Koče Popovića pridružuju se fikcionalni junaci poput Nikoletine Bursaća i junaka SALAŠA U MALOM RITU kao i likovi umetnika koji su opisali i opevali NOB poput Branka Ćopića, Skendera Kulenovića i Vladimira Nazora.

Bursać je u centru pažnje kao žrtva čiji se slučaj istražuje. Roman govori o istrazi Bursaćeve misteriozne smrti u Jajcu, nekoliko dana pred istorijsko zasedanje AVNOJa 1943. godine. Ćopićev junak tretiran je kao paradigmatična i jedina čista figura NOBa, i u Žurićevom romanu jedino su junaci fikcije onakvi kakvim ih javnost zna, svi ostali su drugačiji, mračniji, tajnovitiji, i izuzev ponekog naivnog umetnika nalaze se u sivoj zoni za koju nismo znali da je postojala u Drugom svetskom ratu, sukobu čiji prikazi u književnosti i na filmu mahom nude vrlo jasno razgraničenje i minimum kompromisa između sukobljenih strana.

Ako bi se moglo reći da je piščeva emocija u bilo kom segmentu bila entimentalna, to je onda u opisivanju lika Branka Ćopića, velikog i slavnog, a opet nekako potcenjenog pisca čiji je prikaz NOBa uprkos subjektivnosti njega kao učesnika uspeo da dosegne visok umetnički domet.

NEDELJA PACOVA bi mogla poslužiti kao materijal za odličan film, onda kada kinematografije u regionu budu sazrele da snime jednu novu vrstu partizanskog filma, kakva i treba da nastane po novom partizanskom romanu. Uostalom, i sam Ćopić, i kao ličnost i kao pisac, tek čeka pravi film. Iako je Ćopić više puta adaptiran, a Nikoletina Bursać je imao više inkarnacija - od Radeta Markovića do Ljubiše Samardžića - izuzev GLUVOG BARUTA Bahrudina Čengića ovaj pisac nije imao dovoljno studioznu ekranizaciju.

NEDELJU PACOVA izdala je Laguna. Promocija će biti održana na Dan Republike 29. novembra u knjižari Delfi u SKCu a pored pisca govoriće i Nele Karajlić i Dimitrije.

4 Comments:

Anonymous ADL said...

da se citira jedan mislilac sa drugog mesta:

'proklet bio kime njumene!
prokleta bila, ligo izuzetnih džentlimena!
proklet da si nile gejmene i dexo pantalonski!

sad nam predstoje igrarije na temu:
U SVETU U KOME je srbija centar sveta, sreću se laza kostić, brem stoker, šerlok holms, pera blagojević (povampireni), bela lugoši, branko kockica i korto malteze...

U SVETU U KOME nema istorije, sreću se car konstantin, sveti sava, vlad cepeš, žil de rec, ričard lavlje srce, paracelzus, dilan dog, džon di, leskovačka pljeskavica i abdul alhazred!

U SVETU U KOME ANYTHING GOES, sreću se elvis prisli, mitar mirić, tozovac i cune, hauard lavkraft (kao privatni detektiv), brus kempbel (as himself), boban i skalop, ante pavelić i teleća glava u saftu!

itd. itd.

sky is the limit.'

8:39 AM  
Blogger doba_nevinosti said...

This comment has been removed by the author.

1:41 PM  
Anonymous Anonymous said...

ne zanimaju nas oni sa drugog mesta, samo oni sa prvog.

1:42 PM  
Anonymous Anonymous said...

supreme clothing
hermes outlet online
nike off white
hermes outlet
jordan shoes
cheap golden goose
a bathing ape
westbrook shoes
kyrie 9
off white hoodie

11:35 AM  

Post a Comment

<< Home