LIVE IN THE PARK

Dimitrije je na Filmskom festivalu u Solunu. Jutros je prisustvovao Master Classu najopasnijeg svetskog reditelja Chan Wook Parka. Evo utisaka:

Pozdrav iz Soluna,

Pre svega moram da naglasim da sam za sve istomisljenike u Otadzbini uzeo autogram od Chan WEook Parka posvecen SERBIAN OLDBOYSIMA! U tome je pomogao moj dragi prijatelj i kolefga Ivan Jovanovic koji se probio do Parka i izborio za potpis. Tom prilikom se Park odusevio cinjenicom da mu prilaze Srbi i rekao da mu je jako drago sto se kod nas uopste zna za njega, i da poznaje srpski film kao i da nikako ne izrucujemo Ratka! Salim se, nije pominjao srpski film. Ili Ratka. Nesto od ta dva.

Kako god, Chan Wook je vrlo simpatican tip, srednje visine, vrlo elegantan, obucen u crno. Govorio je na korejskom premda razume engleski ali kaze da se radije sluzi maternjim jezikom kako bi se bolje izrazio. Ipak, i kada govori korejski koristi dosta engleskih izraza.

Kaze da je zeleo da bude likovni kriticar kada je upisao jezuitski koledz. Insistira da se na Jezuitski koledz NIJE upisao da bi imitirao Hitchcocka ali da ga je neprestano gledanje njegovog filma VERTIGO opredelilo da se bavi rezijom.

Stidi se svojih ranih filmova. Kaze da je jako kompromitantno kada na korejskoj televiziji stalno pustaju njegov prvi kratki igrani film MOON IS THE SUN`S DREAM, a pustaju ga cesto zato sto je to njegov debi a i glumac koji tu igra sada slovi za slavnog pevaca.

Stidi se i celovecernjeg filma SAMINJO zato sto smatra da je posao od ideje da napravi americki B-film ali da ga je suvise dugo pisao jer je dugo sakupljao sredstva i da se onda izgubila osnovna ideja.

Od svih segmenata filmskog izraza smatra da je gluma najvazniji i da reditelji treba da dobro upoznaju glumce cak i po cenu da pijance nocima sa njima. On naime smatra da je u ranoj fazi glumce previse dozivljavao kao robote pa se te faze najvise i stidi. Posle je shvatio da su glumci nesto sto je nejteze kontrolisati i da oni imaju odredjenu autoniju u odnosu na reditelja koji ipak moze da kontrolise sve ostalo.

Kad je rec o pisanju, Park kazse da uvek pise sa partnerom tako sto u isti racunar ukljuce dve tastature i par monitora i onda dopunjuju jesdan drugog. Kaze da je JSA i SYMPATHY FOR MR VENGEANCE pisao svojim najboljim prijateljem i da je sa njim zeleo zauvek da radi, ali je ovaj postao reditelj i sada je lADY pisao sa jednom zenom za koju se nada da se nece posvetiti reziji i napustiti ga.

JSA je pisao sest meseci a MR VENEGEANCE za 30 sati bez spavanja. Kaze da je on dodao motiv incesta u OLD BOY, da je manga bila konvencionalnija i da se iskljucivo bavila pitanjem `zasto su junaka zatocili`, a da je on onda dodao pitanje `zasto je pusten` i osmislio incest.

Kaze da je u LADY zeleo da unesenesto vise humora i delikatnosti u nasilje. On smatra da je nasilje jako privlacno kad se nepristrasno posmatra i hteo je da sa tim eksperimentise.

Insistira da ga tretiraju kao pripovedaca a ne kao stilistu i naveo je Bergmana koga tretiraju iskljucivo kao pripovedaca iako je ima zanimljiva stilska resenja.

ASledeci film snima na HDu, isto kao sto cemo i mi raditi DOBA NEVINOSTI. To je definitivno teen melodrama smestena u dusevnu bolnicu. Kaze da ce biti dosta specijalnih efekata i da ce probati da izmeni tipican prikaz dusevnih bolesti. Podseticu, vec je izvestavano da je to prica o dusevno oboleloj devojci koja je umislila da je kiborg ubica.