SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE

Dimitrije je pogledao SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE. Evo utisaka:

Najpre, da odagnam sve nedoumice i strepnje oko filma, SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE je ubedljiv film koji dostiže i održava nivo Parkovog opusa.

SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE nominalno pripada Chan Wook Parkovoj VENGEANCE trilogiji sa naslovima SYMPATHY FOR MR. VENGEANCE i OLD BOY. Međutim, ovaj film zapravo predstavlja sublimaciju tri dosadašnja Parkova projekta i na neki način podvlači stileme kojima se do sada služio, istovremeno pokazujući Parka u vrlo relaksiranoj formi.

Kada pominjem sublimaciju, pod njom mislim na preplitanje niza pripovedačkih tehnika kojima se Park do sada služio. Film poseduje izlomljenu nelinarnu dramaturgiju J.S.A. u kojoj se nekoliko aktivnih radnji izlaže paralelno; poput SYMPATHY FOR MR. VENGANCE ima izgrađeni klasicistički zaplet o osveti i apsurdni humor proistekao iz radikalnih situacija; i konačno u skladu sa OLD BOYem sve to uzdiže na jedan vrhunski kinematografski nivo. Svaka od ovih tendencija je podvučena pa bi se moglo reći da je LADY za nijansu manje fokusiran od osvetničkih klasika pošto operiše na više nivoa a ni za jedan se ne opredeljuje.

Međutim, u času kada se dođe do emotivnih naplata, vrlo hladnokrvni Park uspeva da ih postigne sa cronenbergovskom preciznošću i tada se sve pripovedačke niti ujedinjuju u zajedničkoj funkciji.

Ono po čemu je Park relaksiran u ovom filmu jeste odnos prema pripovedanju. Po prvi put on ovde sebi dozvoljava izvesne barokne detalje koji do sada nisu postojali u njegovim filmovima. U 112 minuta trajanja, moglo bi se reći da film ima višak, nekih petnaestak minuta. Pored suvišnih scna koje bi se cele mogle odstraniti ima i izvesnih usporavanja u tempu unutar scena koja su se mogla korigovati u montaži. Međutim, upravo zato što ovo nije Parkov debitantski film, niti delo sa kojim treba da se nametne nestrpljivoj publici, LADY VENGEANCE to sebi može dozvoliti. Park je sada dostigao autorski integritet u kome se svaki minut Chan Wook Parka naprosto ceni i doživljava kao dragocenost.

Upravo ta digresivnost nam omogućuje da dublje sagledamo Parkove bazične opsesije jer se u tim narativno nedisciplinovanim detaljima odaje njegov iracionalni autorski momenat.

U nizu kratkih zaokruženih vinjeta, naslonjenih na snažan glavni zaplet, Chan Wook Park pokriva teritoriju od slepstika, preko političkog komentara i blic vizuelne ekspresivnosti koja nalazi korene u advertajzingu, do apsurdno mračnog odnosa dominacije, na čijoj se racionalističkoj osnovi uostalom i grade njegovi zapleti. Taj odnos dominacije i ucene je karakterističan za Parkov opus i do sada je primenjivan kao mehanizam protegnut na ceo film. U svom kratkom ostvarenju za THREE EXTREMES takvo rešenje mu nije uspelo jer je previše otišlo u Parkovu svakako najmanje zanimljivu krajnost, a to je perfektna tehnomanska egzekucija.

Osnovni estetski nedostatak filma nesumnjivo je rasparčana naracija usled koje gledalac ne može da se do kraja prepusti priči. Postoji prevelik broj scena koje prepričavaju događaje umesto da se oni dese kroz radnju, i povremeno takve scene prelaze iz Parkovih digresija i u glavni zaplet čineći junake prilično pasivnim. Dok je u mnogim filmovima takvo rešenje ponekad efikasnije i upečatljivije od prikazivanja priče kroz radnju, u nizu scena u LADY VENGEANCE pretpostavljena akcija deluje atraktivnije.

Drugi kapitalni problem je činjenica da je negativac, oko koga se cela Osveta dešava neodbranjivi psihopata čija su dela motivisana duševnom bolešću. Za razliku od ranijih Parkovih filmova koji traže mrak u običnim, normalnim, ljudima, čini se da je zaplet LADY VENGEANCE najslabiji zato što ne nudi takvu transformaciju. Uvođenjem patologije u karakter, LADY gubi priličan deo snage koju su imali MISTER i OLD BOY, i samim tim smanjuje kontemplativnost dela. Bavljenje konkretnim psihopatom s druge strane smanjuje i širinu potencijalnih čitanja filma, koja je bila izuzetna u prethodna dva.

Treći nedostatak je Parkovo izbegavanje da u nekim od ključnih osvetničkih scena pokaže nasilje. Ne bi se moglo reći da se on u ovom filmu stidi krvoprolića, naprotiv, ali postoje neke scene u kojima princip da je bolje zamisliti nego videti scenu nasilja osporen. Naime, u par situacija junaci treba da se osvete za neke toliko strašne stvari da je sam njihov postupak u konkretnom susretu sa zločincem deo izgradnje junakovog karaktera a ne nekakvo parče žanrovskog repertoara ostavljeno da zabavi krvožednu publiku. Tu je Park nedopustivo izneverio i oseća se praznina u tim scenama.

Slično KILL BILLu VOL.2 sa uvođenjem motiva materinstva, Park pokušava da istraži i iracionalne melodramske puteve. Uostalom čini se da racionalni, utemeljeni osvetnički motiv toliko i ismeva zato što oseća da ga je prevazišao i ovaj film je istovremeno i raskid sa koncepcijama koje su ga proslavile. Na neki način LADY VENGEANCE ruši mostove sa osvetničkom fazom i posle ovog filma joj se teško može vratiti.

Konačno, ovo je film u kome Park uvodi Osvetu u društveni kontekst. Njegovi junaci su u dosadašnjim osvetničkim filmovima bili usamljeni i potpuno posvećeni svojoj osveti. U LADY VENGEANCE, junakinja promišlja Osvetu i u kontekstu sveta koji je okružuje i spremna da je plati cenu.

Štaviše, Park uspeva da dobaci do autentično ženskih psiholoških aspekata u formulisanju osvete u ovom filmu. Naime, dok su u njegovim ranijim filmovima, muškarci prosto srljali u Osvetu, ovo je prvi put da je Osveta, tipično ženski, sagledana iz svih aspekata od glavne junakinje, pa se može postaviti pitanje da li bi bilo bolje da je osvetnik i u OLD BOY zapravo bio žensko? Ili on to implicitno već i jeste pošto žena jeste žrtva i sveti se kroz muškarca?

Materinstvo iz LADY VENGEANCE je verovatno uvod u iracionalni, ponovo ženski univerzum devojčice ubeđene da je kiborg-ubica koja će biti glavni junak njegovog sledećeg filma. Otud i velika radoznalost, da li će Park sa prelaskom u sledeću fazu ostati podjednako zanimljiv kao što je u ovoj?

Međutim, videvši da mu je srce na pravom mestu a pokazavši sada i eksplicitno da ga ima, ova strepnja može biti samo slatka, nikako tmurna, i učiniće ga još zanimljivijim autorom, jer, setimo se, nestrpljivo smo čekali novog Parka u fazi kad smo znali šta će nam isporučiti, bićemo još nestrpljiviji kada ne budemo znali.

SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE jeste kanonski Chan Wook Park. Nije remek-delo koje može da pokrsti neupućene, a možda i jeste, samo ja to ne vidim jer sam odavno dotaknut filmom Parkovim.

Dimitrije