TREĆI DAN

Evo izveštaja i sa trećeg dana Festvala filmskog scenarija.

Danas je konačno proradio lift i počela su prva uzbuđenja.

Saznao sam za jednu veliku potencijalnu neregularnost a to je da će originalni scenariji biti isto vrednovani kao adaptacije dela iz drugih medija. Očigledno se stvari pakuju kako bi favorizovamne ekranizacije kao što su HADERSFILD (po drami Uglješe Šejtinca), KLOPKA (po romanu Nenada Teofilovića), HAMLET (po poznatoj drami) ili AGI I EMA (po romanu Igora Kolarova) mogle da konkurišu za glavne nagrade, dočim su ranje mogle da konkurišu samo za specijalne nagrade. Ovo je naravno vrlo kompleksno pitanje i uveren sam da je sada jasno koliko se dugo nije razmišljalo o uspostavljanju istema nagrada na ovom vrlo pecifičnom festivalu. No, svi zajedno ovde očekujemo rasplet. Hoćemo da porganizujemo kladionicu ali niko ne računa da zaista moze da pobedi. Kada govorim o favorizaciji, nisam baš uveren da će ziri biti jako predvidljiv, ali je činjenica da je sve učinjeno kako bi usual suspects mogli da budu što duze u igri.

Danas je počeo i simpozijum na kome radim kao moderator. U sakupljanju učesnika Simpozijuma sam imao dosta problema i otkaza u poslednjem trenutku tako da sam se našao u poziciji Moke Slavnića pred Evropsko prvenstvo u Španiji. Ipak, uspeo sam da skupim deset momčina koji su spremni da poginu za Simpozijum a ulogu Čiče Gurovića preuzeo je Saša Radojević, koji je bio zvezda prvog dana Simpoyijuma. Koliko shvatam, i Dinko Tiucaković, od koga sam preuzeo vođenje Simpozijuma, bio je zadovoljan kako sam danas debitovao i sva je prilika da ću voditi Simpozijum i iduće godine. Nadam se da ću iduće godine, ako mi povere ovaj zadatak, uspeti da dovedem još jači sastav i da uvedem još novih ljudi u posao. Ove godine je debitant Ivan Velisavljević i videćemo sutra kako će izloziti svoj odliučan tekst.

Konferencija za štampu povodom A3 bila je oštra. Ali, uzivao sam u gruboj igri i bio prilično ofanzivan. Milo mi je što se najzad pojavio film kome naši novinari smeju apsolutno sve da kazu šta misle i nadam se da će i u predstojećem periodu još neki film pobuditi takvu hrabrost. Uspeli su da ovom nesrećnom debitantskom filmu spočitaju sve, od Seke Aleksić, preko novca Zeljka Mitrovića, do nekih bizarnih teorija zavere Milana Vlajčića. Međutim, čini mi se da sam uspeo da se odbranim i da će A3, barem što se press konferencija tiče, dostojno okončati svoj festivalski zivot. Poseban motiv mi je bilo to što sam pogledao i ostale filmove koji su u konkurencii i mogu da kazem da u poređenju sa njima, ne zalim što sam poptisan na A3. Zao mi je što u ekipi A3 na festivalu nije bio Uroš Đurić, pošto bi on sigurno uzivao u klizećim startovima sa obe strane. U svakom slučaju, A3 je platio cenu Srđanovog potpisa na špici i nadam se da će za koju godinu biti najzad shvaćen kao debitantski film Petra Pašića..

U popodnevnim satima samo gledali program studentskih filmova „Mladi Lavovi“ i apsolutna zvezda ovog dana bio je Vlada Mančić, prvo zato što su RAKETE pobrale sve pohvale i bila favorit publike pa čak i nekih članova zirija koji su navratili na pojekciju, a zatim i zato što je ostvario tri upečatljive uloge.

DING DONG, Aleksandar Janković

Najupečatljiviju ulogu Vlada Mančić je ostvario u atraktivnom i duhovitom kratkom ostvarenju, na ničijoj zemlji između spota i mjuzila, koje satirizuje slučaj Vladike Pahomija.

U ovom diskontinuiranom atraktivnom kodmadu smenjuju se duhoviti dijalozi, lucidno i nvešto realizovane muzičke numere i Sanja Popović kao preslatki predmet čeznje.

BOKSER IDE U RAD, Nikola Lezajić

Nešto manju ulogu, Vlada je ostvario u mjuzikl-zanrovskoj vezbi na istu temu na koju je i Mića Stamatov snimio svoj noir vestern..

Lezajićev mjuzikl je baziran na seriji kadar sekvenci u kojima likovi izvode numere i dosta se oslanja na estetiku britanskih gimmick spotova rađenih iz jednog kadra koji su bili aktuelni sredinom devedesetih.

Ponovo sadrzaj Hemngwayove priče nije dorastao odličnoj egzekuciji a čini mi se da je i glumačka podela mogla biti efektnija.

TOKOM NOĆI, Maša Nešković

TOKOM NOĆI Maše Nešković je kadar sekvenca neupterećena smislom koja i sebi noi većinu zabluda studentskog FDU filma, čime devalvira ogroman trud da se snimi film na Terazijama, kao jako kompleksnoj i ekskluzivnoj lokaciji.

KOD NAS JEDU PSE, Boštjan Jerše

Kao i Torbičine STILSKE VEZBE i Jeršeov film nosi u sebi dah priličnog napredovanja BK Akadaemije i njihovih stiudenata čiji filmovi mogu da konokurišu radovima sa FDU iz ranijeg perioda. Sticajem okolnosti, u današnjoj konkurenciji FDU filmovi su bili superiorniji od Jeršeovog, delom i zbog tehničkog senzacionalizma u koncipiranju mizan kadrova, kao prilično veštog paovanja koncepata koji nguraju film put estetik spota. U tom smilu, Jeršeov film je old school narativni film sa tipičnim BK opsesijama - psihologijom, unutrašnjim hororom i sl. Mislim da bi i ovaj film mogao imati svoje mesto u selekciji Frestivala fantastike na Beokonu.