KOMINIKE 8: SUPERBAD FILMS FOR SUPERBAD PEOPLE
Sinoć nas je distributerska kuća Tuck počastila pozivom na projekciju filma SUPERBAD koji će kod nas ići pod naslovom KUL MOMCI. Sigurno ste čuli za taj film. To je teen komedija koja je letos razvalila američke blagajne i postala samostalan kulturni fenomen, nešto što se ovom žanru nije desilo još od izlaska filma AMERICAN PIE.
Pisaćemo detaljnije o ovom filmu ovih dana. Super je i preporučujemo ga ali ćemo u elaboraciju toga ući u nekom drugom postu, taman da vas podsetimo na njega u vreme izlaska u naše bioskope.
Ono što nas je inspirisalo za večerašnji post jeste činjenica da SUPERBAD po nekim scenama, po celokupnom konceptu i stavu liči na DOBA NEVINOSTI. Ne, nećemo sada početi da se ponašamo kao Jovan Jovanović i početi da vam prodajemo teorije kako nas je neko pokrao i snimio svetski hit. Ali, da, svakako hoćemo da kažemo da je DOBA NEVINOSTI nešto što je sinhrono sa svetom, sa aktuelnim stanjem teen komedije, i drago nam je zbog toga. I to je na neki način i potpuno prirodno, mi pratimo filmove, slične ideje nam padaju kao i onima koji se takođe u današnje vreme bave filmom, i to nas čini filmskim profesionalcima.
Međutim, onda smo pomislili da li bi ikome išta značila takva konstatacija? Kome u Srbiji uopšte znači to što su neki momci ovde osmislili film koji bi, da je snimljen, bio sasvim u skladu sa svetskim tokovima, a opet toliko kvintesencijalno srpski?
Da smo u Americi, i da je neki studio executive odbio DOBA NEVINOSTI a onda se pojavio SUPERBAD, verovatno bi mu to bilo zabeleženo kao velika mrlja. Ne bi izgubio posao zbog toga ali bi po takvoj omaški postao čuven. Na IMDbu bi mu pisalo u biografiji kao kuriozitet. Verovatno bi se nešto slično desilo i u nekoj ozbiljnoj evropskoj kinematografiji.
Ali, ne, u Srbiji ne bi. U Srbiji niko neće pitati ljude koji odlučuju o tome kome će dati stotine hiljada evra naših para da li uopšte znaju šta je SUPERBAD? Zato što ljudi koji se bave odlučivanjem o filmu u Srbiji neće ni gledati SUPERBAD, osim ako ne dobiju komplet karata za Cinemaniju. A i kada bi ga pogledali, ne bi znali šta je to, ne bi znali da je to hit i jedan od filmova koji su obeležili 2007. godinu. A i kada bi shvatili sinhronitet između DOBA NEVINOSTI i SUPERBAD ne bi bilo nikoga da im išta kaže što DOBA nisu prepoznali.
U suštini nema sumnje da će nam se par ljudi koje znamo i koji su u nekom trenutku mogli da nam pomognu javiti i reći, „hej, pa SUPERBAD liči na DOBA, to je baš odlično“, ali oni su kada su bili u toj prilici odlučili da je Koljević ipak pravi put, i ta informacija će na kraju ostati u domenu neke simpatične gradske priče. Mi ne želimo da budemo gradska priča. Mi ne želimo da se bavimo usmenom kinematografijom i intelektualno se nadimamo nad svojim super idejama, pošto to nema svrhe. Mi želimo da svoje ideje ostvarimo.
Zato što je film u Srbiji danas uglavnom prevashodno forma privrednog kriminala, i što naše producente verovatno više zanimaju odluke Privrednih sudova nego rezultati sa svetskih i naših blagajni, više ih zanimaju tokovi u sferama sive ekonominije nego tokovi u sferama u svetske kinematografije.
Pisaćemo detaljnije o ovom filmu ovih dana. Super je i preporučujemo ga ali ćemo u elaboraciju toga ući u nekom drugom postu, taman da vas podsetimo na njega u vreme izlaska u naše bioskope.
Ono što nas je inspirisalo za večerašnji post jeste činjenica da SUPERBAD po nekim scenama, po celokupnom konceptu i stavu liči na DOBA NEVINOSTI. Ne, nećemo sada početi da se ponašamo kao Jovan Jovanović i početi da vam prodajemo teorije kako nas je neko pokrao i snimio svetski hit. Ali, da, svakako hoćemo da kažemo da je DOBA NEVINOSTI nešto što je sinhrono sa svetom, sa aktuelnim stanjem teen komedije, i drago nam je zbog toga. I to je na neki način i potpuno prirodno, mi pratimo filmove, slične ideje nam padaju kao i onima koji se takođe u današnje vreme bave filmom, i to nas čini filmskim profesionalcima.
Međutim, onda smo pomislili da li bi ikome išta značila takva konstatacija? Kome u Srbiji uopšte znači to što su neki momci ovde osmislili film koji bi, da je snimljen, bio sasvim u skladu sa svetskim tokovima, a opet toliko kvintesencijalno srpski?
Da smo u Americi, i da je neki studio executive odbio DOBA NEVINOSTI a onda se pojavio SUPERBAD, verovatno bi mu to bilo zabeleženo kao velika mrlja. Ne bi izgubio posao zbog toga ali bi po takvoj omaški postao čuven. Na IMDbu bi mu pisalo u biografiji kao kuriozitet. Verovatno bi se nešto slično desilo i u nekoj ozbiljnoj evropskoj kinematografiji.
Ali, ne, u Srbiji ne bi. U Srbiji niko neće pitati ljude koji odlučuju o tome kome će dati stotine hiljada evra naših para da li uopšte znaju šta je SUPERBAD? Zato što ljudi koji se bave odlučivanjem o filmu u Srbiji neće ni gledati SUPERBAD, osim ako ne dobiju komplet karata za Cinemaniju. A i kada bi ga pogledali, ne bi znali šta je to, ne bi znali da je to hit i jedan od filmova koji su obeležili 2007. godinu. A i kada bi shvatili sinhronitet između DOBA NEVINOSTI i SUPERBAD ne bi bilo nikoga da im išta kaže što DOBA nisu prepoznali.
U suštini nema sumnje da će nam se par ljudi koje znamo i koji su u nekom trenutku mogli da nam pomognu javiti i reći, „hej, pa SUPERBAD liči na DOBA, to je baš odlično“, ali oni su kada su bili u toj prilici odlučili da je Koljević ipak pravi put, i ta informacija će na kraju ostati u domenu neke simpatične gradske priče. Mi ne želimo da budemo gradska priča. Mi ne želimo da se bavimo usmenom kinematografijom i intelektualno se nadimamo nad svojim super idejama, pošto to nema svrhe. Mi želimo da svoje ideje ostvarimo.
Zato što je film u Srbiji danas uglavnom prevashodno forma privrednog kriminala, i što naše producente verovatno više zanimaju odluke Privrednih sudova nego rezultati sa svetskih i naših blagajni, više ih zanimaju tokovi u sferama sive ekonominije nego tokovi u sferama u svetske kinematografije.
Mi smo zarobljeni u jednoj kinematografiji u kojoj ne postoje kriterijumi i vlada jedna ogromna praznina. Mi stalno kucamo na zatvorene šaltere iako iza njih treba da se nalaze ljudi koji su tu zbog nas, a ne obrnuto.
Sada imamo dva puta. Jedan put je da se u dvadesetpetoj godini pretvorimo u protagoniste dokumentarnog filma ZABRANJENI BEZ ZABRANE i da već sada počnemo da lamentiramo nad svojom zlehudom sudbinom, i institucijama koje nas nisu razumele ili da stegnemo zube i kao junaci svih najvećih američkih teen komdija pokažemo da su gubitnici u stvari pobednici čije vreme još nije došlo.
Možda su uspeli da ubiju DOBA NEVINOSTI. Ali nisu uspeli da ubiju ŠIŠANJE. Mladena nisu ubili na vreme i snimio je ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE. I mi ćemo spremiti novi projekat. I ako i njega ubiju spremićemo i posle njega neki. I još jedan. I koliko god treba. Nikada nas neće dotući.
Mislim, u krajnjoj liniji, mi imamo Mirku u filmu. Koga oni imaju, Glogovca koji glumi slinavog tranzicionog gubitnika? Gimme a break...
3 Comments:
SUPERBAD je duhovit, i samo zbog toga mu ne preti opasnost da ga iko poredi sa DOBA NEVINOSTI.
sta bese znaci KOMINIKE ?
Kada Mirka bude uspesna koliko i Glog,mozete se kurchiti...Do tada adios amigos
Post a Comment
<< Home