PRIČE ZA MALU DECU

Naš drug Vladan Petković uradio je intervju sa Markom Kostićem, članom ovogodišnje kontroverzne komisije za sufinansiranje celovečernjih filmova čiji je rad na kraju ozbiljno doveden u pitanje što se poslednji put dogodilo davne 2005. godine. U istoriji naše kinematografije poznat je slučaj Pantelije Topalovića iz MARATONACA koji je svu imovinu ostavio samome sebi, a ovde je sličnim putem pošao i član komisije. Međutim, kao što je Pantelija imao svoje razloge za to, ima ih i Kostić.

O svojoj krajnje kontroverznoj ulozi, Kostić kaže:

Razlozi za odluke različiti su od projekta do projekta. Bila mi je čast što mi je FCS dodelio mogućnost odlučivanja i odgovornost člana komisije, ali onda sam shvatio da komisija ima samo odgovornost, a da je moć odlučivanja na Upravnom odboru i na uticajnim kanditatima Konkursa. Neprijatno sam iznenađen reakcijama određenih autora kao što su Srđan Dragojević ili Dinko Tucaković. Oni su uticali na pojedine članove Upravnog odbora FCS-a, a uz političku podršku pojedinih struktura DS-a, i uslovili da im Upravni odbor odobri sredstva, mimo odluka komisije, što im je konačno i pošlo za rukom. Kako su finansijska sredstva za kinematografiju ograničena, da bi se ovim autorima izašlo u susret, sa liste odabranih morali su da se izbace neki od legitimnih projekata koje je komisija odabrala. To se pre svega odnosi na projekat Maje Miloš Klip, po svoj prilici zato što je autorka najmlađa i politički najbezopasnija, a takođe i projekat Drugi krug Vladislave Vojnović zbog toga što sam ja, navodno, prekršio etički kodeks, kada sam njoj, kao njen povremeni saradnik, dao svoj glas. Vladislava i ja jesmo sarađivali i istina je da je trebalo da ja režiram Drugi krug, pre godinu i po dana, da je projekat tada dobio sredstva na Konkursu FCS-a ili Gradskog sekretarijata za kulturu. Pošto nije, ja sam se odrekao svog učešća u projektu i ne mogu da kažem da to nisam shvatio kao svojevrsno žrtvovanje. Tako sam dao glas Vladislavinom Drugom krugu, jednom od najboljih scenarija, a inače nastavku nagrađivanog Princa od papira. Nisam bio jedini član komisije koji je dao glas tom projektu, a mislim da bi bilo malo sumanuto da se suzdržim od glasanja, samo zbog toga što poznajem autorku i već dugo smatram da je scenario sjajan. Uz to, Drugi krug je svojevremeno dobio simboličnu podršku FCS - a za razvoj scenarija, a naglašeno je da na projekte koji su dobili takvu podršku obratimo posebnu pažnju i damo im malu prednost.
Onda je, pod istim, pomenutim pritiscima, poslata tužba vladinoj pravnoj Komisiji za sukob interesa, da pronađe neregularnost u mojoj odluci. Vladina Komisija je, naravno, procenila da nema sukoba interesa, ali su i pored toga odluke Komisije promenjene. Sve se to događalo bez mog znanja i bilo kakvog konsultovanja, kao što je i ceo pravni spor pokrenut mimo mog znanja. Sve pomenuto, saznao sam retrogardno, nezvaničnim putevima. Ukratko, reklo bi se da su konačne odluke Upravnog odbora FSC-a donesene pod pritiscima pojedinih nezadovoljnih kandidata u odnosu na koje Upravni odbor nema potreban autoritet.

Ceo intervju možete pročitati na ovoj adresi.

Kostićev postupak na Konkursu je naravno nepošten, ali pre svega bi se moglo reći naivan. Međutim, od svih manipulacija i prljavština sa recentnih Konkursa, reklo bi se da je njegov gest verovatno najčistiji u emotivnom smislu. Da je nešto lukaviji, mogao je dati novac nekom drugom autoru, računajući da će mu ovaj na sledećem konkursu uzvratiti uslugu, kako inače rade ostali eminentni filmski radnici kod nas (pogledajte konkurse od 2007. do 2009. u kojima se igra ping-pong sa našim novcem između par ljudi, a o festivalima da i ne govorimo). Međutim, suočen sa sveopštom otimačinom i haosom na Konkursu FCS, Kostić je impulsivno reagovao i svojim postupkom nesvesno otvorio Pandorinu Kutiju koja je osporila ceo konkurs i u punom smislu iskazala duboku neregularnost ovogodišnjeg izvlačenja.