THE ARTIST - trejler
Jean Dujardin je za ovu ulogu nagrađen ove godine u Kanu.
Internacionalni uspeh SRPSKOG FILMA učinio je da Srđan Spasojević bude izabran među reditelje novog horor omnibusa u kome će se pored njega naći niz najperspektivnijih žanrovskih autora mlađe generacije.
Drafthouse Films, Timpson Films and Magnet Releasing are teaming to produce "The ABCs of Death", a twenty-six chapter anthology feature which "showcases death in all its vicious wonder and brutal beauty."
Twenty-five established and emerging new directors are participating, with the twenty-sixth to be chosen as part of a worldwide competition to find a new filmmaking talent. Each director will be assigned a letter that represents a word to act as a springboard for a short story of death. Each filmmaker then has to interpret the letter and word they are assigned to tell a deathly tale.
The current list of confirmed directors includes:
Banjong Pisanthanakun ("Shutter," "Alone")
Angela Bettis ("Roman")
Adrian Garcia Bogliano ("Cold Sweat")
Jason Eisener ("Hobo With A Shotgun")
Ernesto Diaz Espinoza ("Mirageman")
Bruno Forzani and Héléne Cattet ("Amer")
Gadi Harel ("DeadGirl")
Thomas Malling ("Norwegian Ninja")
Yoshihiro Nishimura ("Tokyo Gore Police; Frankenstein Girl Vs. Vampire Girl")
Simon Rumley ("The Living and the Dead; Red," "White and Blue")
Tak Sakaguchi and Yuji Shimomura ("Yakuza Weapon")
Marcel Sarmiento ("DeadGirl")
Srdjan Spasojevic ("A Serbian Film")
Timo Tjahjanto ("Macabre")
Andrew Traucki ("Black Water," "The Reef")
Nacho Vigalando ("TimeCrimes")
Jake West ("Doghouse," "Evil Aliens")
Ti West ("The House of the Devil," "The Innkeepers")
Ben Wheatley ("Down Terrace," "Kill List")
Adam Wingard ("Pop Skull," "A Horrible Way To Die")
Shooting kicks off in June for a release January next year.
Veliki uspeh ŠIŠANJA i naročito MONTEVIDEA na srpskim blagjanama krajem 2010. i početkom 2011. godine doveo je do izvesnog ohrabrenja pošto je pokazao da srpski film, čak i kada se dotiče polarizujućih tema, može da bude gledan ukoliko u sebi nosi dozu komunikativnosti, lakoće u izlaganju priče i karaktera. Ovi naslovi su uspeli da povrate srpskom filmu one rezultate koji su ranije bili redovni a danas su ili varedan uspeh (ŠIŠANJE) ili nezamislivi (MONTEVIDEO).
Nažalost, ključni test za srpsku publiku, film NEPRIJATELJ koji se po svojoj zanatskoj zrelosti izdvaja u proteklih par godina ali po dopadljivosti nije ni blizu ovih rekordera, nažalost nije uspeo da ostvari značajan uspeh kod publike i reklo bi se da je na dosta grub način pokazao kako kvalitet sam po sebi nije dovoljan da bi publika prevazišla niz faktora koji je eventualno odbijaju – od globalno prezrene teme rata (u Holivudu je već godinama opšti trend da filmovi o recentnim ratovima jako loše prolaze) do priče koja nije senzacionalistička i sentimentalna. Otud, moramo konstatovati da je recepcija ovog filma kod publike pokazala kako su zanatski kvaliteti danas nažalost postali samo unutaresnafski adut i to će nažalost morati da se ukalkuliše i za budućnost.
Ovakav ishod može samo da zabrine autore koji žele da se izražavaju u domenu vrhunski realizovanog mejnstrima pošto pokazuje da takva realizacija sama po sebi ne privlači publiku, ne garantuje festivalski plasman i ima sumnjiv efekat na internacionalnu prodaju samog filma ili reditelja. Otud, srpskom filmu preti mogućnost da i producenti izgube strpljenje za pokušaje vrhunski realizovanog mejnstrima bez izražene populističke dimenzije. Doduše, u nastanku takvog filma i jeste ključ ali plašimo se da će cena kvalitetne realizacije izgubiti bitku sa populističkim zahtevom.
No, publika se u solidnom i, da nije kolegijalnosti, reklo bi se nezasluženo velikom broju odazvala na tri po reklami populističkija filma MA NIJE ON TAKAV, ZDUHAČ ZNAČI AVANTURA i BELI LAVOVI. Ako se BELI LAVOVI ipak izuzmu iz ove grupe kao evidentni vanity project jednog popularnog glumca koji samo sticajemm okolnosti, po automatizmu, privlači publiku u bioskope, onda su MA NIJE ON TAKAV i ZDUHAČ najbolji primer toga kako je naš film propustio priliku da uzvrati na dobru volju publike.
Umesto korektne con man dramedije odnosno omladinskog filma, ovi naslovi su ponudili, inače prilično raspoloženim gledaocima, samo konfuziju i čemer srpskog kinematografskog javašluka koji su zbilja delovali kao da su iza nas u godini kada smo imali SRPSKI FILM, MONTEVIDEO, TILVU ROŠ i uopšte ceo jedan talas osveženja i porasta kriterijuma.
Kao što su se BEOGRADSKI FANTOM ili EDIT I JA pojavili u situaciji kada je poverenje publike u naš film bilo na dnu pa nisu ni mogli da se izbore za još veće rezultate koje su zaslužili, tako su ova tri naslova uspela da ponovo poljuljaju poverenje publike u naš film.
Sada se konačno vidi koliko je nespremnost institucija da ulože sredstva u kvalitetan repertoarski film bila pogubna za celokupnu scenu, i koliko uspeh dobrog komercijalnog filma može da pomogne boljoj gledanosti nekog delikatnijeg art-housea – primera radi znatno avangradnija TILVA ROŠ u vreme MONTEVIDEA ima približno gledalaca koliko i NEPRIJATELJ. Ruku na srce, enigmatični i meteorski uspeh projekta MA NIJE ON TAKAV na konkursima 2006. i 2007. godine jeste eventualno mogao da se protumači kao svojevrsni pokušaj da se tako nešto sprovede, ali mi svi ipak znamo kako stvari stoje i jasno je da taj projekat nije podržan da bi narod imao da gleda nešto zaista dobro.
U svakom slučaju, kao što smo u proteklih par godina imali filmove zahvaljujući kojima je neko ko se bavi filmom u Srbiji mogao da kaže, „Ja se bavim poslom iz koga su nastali TILVA ROŠ ili MONTEVIDEO“, sada posle ovih noviteta moraju da se vrate u ilegalu i čekaju neki novi film koji će vratiti dignitet našoj profesiji.