EROS I VALKIRE

Današnje dnevne novine donose zanimljivu vest o jednom kinematografskom pioniru sa naših prostora koji je imao značajnu ulogu u Drugom svetskom ratu:

Roko Zifredi u Vršcu!

Pre nekoliko dana u Beogradu počelo je snimanje novog filma Eros i Valkire provokativne francuske rediteljke Katrin Breja koja je našoj publici poznata po bezobraznim filmovima Romansa X i Anatomija pakla u kojima je sarađivala sa čuvenim porno glumcem Rokom Zifredijem. Zifredi ponovo glumi kod nje, na radost svih Beograđanki koje su do sada igrale sporednu ulogu u njegovom životu i radu.

U kratkoj izjavi koju je nam je dao, Zifredi je izrazio oduševljenje tradicionalnim srpskim gostoprimstvom i potvrdio je da su domaća kuhinja i Beograđanke naši istinski izvozni brendovi. "Sigurno ću se vratiti u Beograd, nisam ni slutio koliko lepih žena imate ovde", naglasio je Roko.

Eros i Valkire je istinita priča o rodonačelniku savremene pornografije Vrščaninu Budimiru Đuroviću koji je istoriju Drugog svetskog rata želeo da ispisuje svojim pištoljem ali je kada su ga Nemci zarobili 1941. godine u Beloj Crkvi počeo da je ispisuje nečim drugim. Đurović (1918) je bio predratni komunista koji se kao student u Beogradu izdržavao zabavljajući imućne dame, a po nekim izvorima i gospodu. Sa početkom rata uključio se u partizanski pokret i zarobljen je u borbama u okolini Bele Crkve u avgustu 1941. godine. Tokom isleđivanja, zavodi oficira Gestapoa majora Ludviga Vinklera i njih dvojica započinju svoju izopačenu vezu. Vinkler mu je isposlovao da robija kao njegov sluga i mnoge od svojih nestašluka sa Đurovićem i ostatkom posluge snima amaterskom kamerom. Vinkler je dosta raskalašno prikazivao svoje snimke i oni dolaze do Berlina gde u centrali Gestapoa dolaze na ideju da snime seriju kratkih filmova sa Đurovićem koje će prikazivati trupama na frontu.

Ubrzo snimci Đurovića u zagrljaju sa zanosnim Arijevkama postaju pravi hit među trupama kako SSa tako i Vermahta i služe im za podizanje morala. Američka tajna služba OSS krajem 1943. Zaplenjuje neke od tih filmova tokom borbi u Africi i odlučuje da otme Đurovića.

Uz pomoć ilegalne mreže Pukovnika Fon Štaufenberga, Amerikanci uspevaju da otmu Đurovića i dovedu ga u Veliku Britaniju gde prilično lako nalaze momke sa kojima on snima nekoliko porno filmova koje zatim ponovo preko nemačkih pučista distribuiraju jedinicama Vermahta. Prizor Đurovića, svojevrsnog erotskog superheroja običnog nemačkog vojnika, u zagrljaju drugog muškarca izaziva šok i demorališe trupe na frontu.

Slučaj Buduimira Đurovića se i dan-danas izučava na visokim vojnim školama širom sveta kao vrhunski primer specijalnog i propagandnog rata. Američka armija je čak usvojila i tzv "Đurovićevu doktrinu" i sličnim postupcima vodila je propagandnu borbu u Nikaragvi, Granadi i Panami.

Do kraja rata, Đurović je sporadično snimao i konvencionalne porno filmove za zabavu američkih trupa, tako je da na kraju uz pesmu Lili Marlen, i on postao značajan deo intime vojnika na obe strane fronta.

Posle rata, Đurović je kao komunista napustio Veliku Britaniju i nastanio se u SSSRu. Vrlo brzo ga je vrbovao NKVD ali ne da snima filmove već da obavlja prozaičnije zadatke za njih, pre svega u formi zavođenja stranih diplomata, njihovih supruga i razne ucene. Poslednji značajan Đurovićev istorijski angažman bio je kada je od strane sovjetskih službi kao ljubavnik dodeljen Gaju Bardžisu, pripadniku čuvene „kemdbridžke četvorke“.

Vinkler je navodno preživeo rat i pobegao u SAD gde je nastavio da radi za njihove obaveštajne agencije, a jedan od uslova mu je bio da Amerikanci ponovo urede susret sa Đurovićem. Kada od toga nije bilo ništa, Vinkler je izvršio samoubistvo pod misterioznim okolnostima 1948. godine.

Sredinom osamdesetih godina, slavni jugoslovenski sineasta Lordan Zafranović pripremao je film o Đuroviću, po scenariju Mirka Kovača, sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj ulozi. Do realizacije nije došlo zbog političkih pritisaka iako su nemački i italijanski producenti obezbedili sredstva i učešće takvih imena kao što su Silvija Kristel i Laura Antoneli a Vinklera je trebalo da igra Horst Buholc. Ugovori su bili potpisani ali je onda neko iz samog vrha sve obustavio i projekat se raspao. Dokumentacija o ovom nesnimljenom filmu danas je pohranjena u biblioteci Kinoteke.

Posle raspada SSSRa, Đurović se zbog ekonomske krize u Rusiji vratio u rodni Vršac i danas u svojoj 94. godini živi sam od skromne policijske penzije stečene u Sovjetskom Savezu. Komšije kažu da je vrlo omiljen te i dan-danas ume da se u prolazu vedro našali na neku lascivnu temu. Ipak, reklo bi se da komšije ne znaju baš sve detalje o tome kako je Đurović prelomio tok Drugog svetskog rata.

Zifredi i Breja su upoznali Đurovića a snimili su i nekoliko kadrova sa njim koji će biti ukomponovani na kraju ovog igranog filma. Snimanje će se posle Vršca i Beograda nastaviti u Budimpešti i Pragu.