DOBA IZGNANSTVA

Za razliku od kučki iz PEŠČANIKA, ekipa DOBA NEVINOSTI je uspela da se dokopa Grčke i od 24. jula se nalazi na Kritu.

Sprovodimo temeljne pripreme za povratak u Srbiju i nastavak borbe u užasu srpske kinematografije. Čim se vratimo u Srbiju, borba se mora nastaviti. Videćemo šta će biti na Konkursu za razvoj scenarija, da li će mladi pisci ponovo biti izigrani i gurnuti u rad na raznom šundu kako bi preživeli. Ako bude tako, onda moramo naći neke poslove koji će nam omogućiti egzistenciju dok se borimo da uzmemo ono što nam pripada. Isto tako, čekaju nas i rezultati Konkursa za kratkometražni film, koji će nam pokazati da li će Novi srpski film moći da snimi neke dodatne pokretne slike u međuvremenu.

Isto tako, nastavlja se snimanje ŠIŠANJA, mukotrpnije i gerilskije nego što je zaslužio čovek koji je snimio jedini zapamćen srpski flm iz 2006. godine. Zlostavljanje Steve Filipovića 2008. godine ostaće zabeleženo kao jedan od najbestidnijih gestova filmske mafije, naročito jer će on uprkos svemu snimiti film, i taj film će opet biti bolji od njihovih. U bioskope dolazi MILOŠ BRANKOVIĆ, film koji će dobiti našu punu podršku, a nadamo se da ćemo do kraja godine svoju energiju uložiti i u promociju ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE i BEOGRADSKOG FANTOMA. Konačno, vreme i energiju ćemo morati da uložimo i u osmišljavanje koncepta za film koji je moguće snimiti apsolutno van korumpiranog sistema.

Pred nama su jesen i zima 2008. godine. U njima će nas grejati iščekivanje ZONE MRTVIH koja će se pojaviti početkom 2009. godine. Ne smemo klonuti duhom. Ljudi koji su snimili zombi film u Srbiji su pravi primer da je moguće izgurati čak i najbeskompromisniju ideju.

Ono što nam daje za pravo i što nas ispunjava posebnom energijom jeste činjenica da iako i mi još moramo puno da učimo, oligarsi i njihovi lakeji sigurno nisu u pravu. Posle KLOPKE i HADERSFILDA to nam je pokazao i LJUBAV I DRUGI ZLOČINI.

Ne treba da nas baca u depresiju to što čovek koji je snimio SEDAM I PO misli da naši projekti ne valjaju. Štaviše, dobro je da tako misli. U suprotnom bi trebalo da se brinemo. Svakako da ostavlja gorčinu podatak da taj čovek koji nije snimio dobar kadar u životu dobija novac za svoj drugi film, ali uostalom zar loši filmovi ne čine posebnu draž srpskog filma, zar u njima ne uživamo na posebno perverzan način? Mi želimo loš film, i da, Miroslave, ti ćeš nam ga priuštiti...

Ne treba da nas brine to što naši projekti nisu dovoljno dobri Goranu Šušljiku, minornom filmskom glumcu, producentu očajnog filma HADERSFILD, jer ne bi bilo dobro da mu se dopadaju. Jedino što treba da nas brine vezano za njega jeste to što nismo snimili razgovor kada nas je zvao da nam preti zbog Zoranove kritike HADERSFILDa, pa da sa snimkom odemo u policiju, pa da onda sa papirom iz policije odemo u Gradski sekretarijat za kulturu i da na osnovu tog papira tražimo njegovo izuzeće.

Međutim, ubuduće snimaćemo takve razgovore. Ko nam bude pretio treba da zna da će mu se to osvetiti.

A na našoj strani imaćemo i sve one koji su oportuno verovali da ovakvi ljudi mogu doneti ikakvu poštenu odluku da bi se potom uverili da nje nema. Jednog dana će sigurno žaliti zbog toga što su se prema nama ponašali kao svinje. Potrudimo se da taj dan dođe što pre.

Pripremimo se za jesen 2008. godine.