STANJE ŽANRA
U Srbiji su trenutno u fazi realizacije čak tri projekta koji se mogu u širem smislu povezati sa žanrom horora. ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE se nadovezuje na tradiciju jugoslovenskog Crnog talasa ali sa horor senzibilitetom, i sad je u post-produkciji; ZONA MRTVIH se bavi tradicionalnom formom zombi filma sa elementima akcionog trilera; a SRPSKI FILM je interpretacija horora sa art elementima koji prevazilaze konvencionalne okvire žanra.
Ako imamo u vidu da naša žanrovska tradicija nije previše bogata i da ne postoji kontinuitet ovakve produkcije niti potražnje za ovakvim filmovima, moglo bi se reći da su konačno s jedne strane entuzijazam ljubitelja žanra a sa druge strane socijalne okolnosti koje se ubedljivo mogu artikulisati kroz horor počele da daju rezultate. Isto tako dobro je što u ova tri filma naša kinematografija sada može da pokrije veliki procenat onoga što horor konotativno jeste, od socijalnog komentara preko umetničkog iskaza do žanrovske ortodoksije.
U produkcionom smislu takođe je važno to što ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE ima uticajnog lokalnog producenta, u SRPSKOM FILMU glume naše najveće glumačke zvezde a ZONA MRTVIH ima strane producente koji imaju ideju kako će film eksploatisati kasnije što znači da ovi naslovi neće biti u autsajderskoj poziciji.
Ako uzmemo u obzir da je apsolutni pobednik ovogodišnjih srpskih filmskih festivala ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića koji je po svom karakteru pre svega žanrovski film, više nego oslonjen na tradicionalne strane uticaje, moglo bi se reći da je u našoj kinematografiji ove sezone žanrovski i repertoarski film u širem smislu odneo prevagu nad pogubnom kvislinškom kinematografijom koja je poražena na blagajnama, bezmalo nije imala uspeha na stranim festivalima i jedva da je nešto uspela da zakulisno osvoji na domaćim.
Ove sedmice u bioskope ulazi MILOŠ BRANKOVIĆ, film sa radikalnim pristupom koji se znatno razlikuje od uobičajenih trendova koji su upropastili našu kinematografiju, i takođe se oslanja na mnoge žanrovske tradicije u svom plasmanu otvorene socijalne kritike. Dakle, imaćemo šta da gledamo i sada i iduće godine.
Međutim, i dalje je velika borba pred nama. Izbor našeg predstavnika za oskara pokazuje da još uvek nismo uspeli da konvertiramo kvalitet i svežinu svojih pokušaja u političku moć unutar naše kinematografije. Dakle, velika borba je pred nama ali na svu sreću imamo i filmove kroz koje ćemo moći da afirmišemo svoje ideje i da se oligarsima suprotstavimo na njihovom terenu. Međutim, u toj borbi imamo jednog dezorijentisanog protivnika koji ide iz nokdauna u nokdaun, iz prljavog udarca u prljavi udarac. A sa druge strane, mi imamo entuzijazam i snagu da uprkos svemu snimamo i da ne posustajemo.
Ove godine uspeli smo da postignemo nemoguće. Govorili su da nema smisla snimati srpske trilere da to niko neće hteti da gleda i da će film biti ismejan a na kraju je ČETVRTI ČOVEK imao i solidnu gledanost i uzeo je sve nagrade. Rekli su da u Srbiji ne mogu da se snimaju automobilske potere, pa su na kraju Jovan Todorović i ekipa snimili BEOGRADSKOG FANTOMA. Govorili su da nema šanse da se snimi film sa zombijima pa su Todorović & Konjević uspeli da i to urade. Uspeli smo da snimamo bez njihovih para, da nas ignorišu, potkradaju i da mi i dalje radimo. Dođavola, čak imamo i film u kome detektivski tandem glume Ken Foree i Miki Krstović. Ko je mogao očekivati tako nešto?
Iduće godine na srpskim festivalima imaćemo BEOGRADSKOG FANTOMA, ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, SRPSKI FILM, ZONU MRTVIH, ŠIŠANJE. To će u najmanju ruku biti filmovi koji će predstavljati nešto novo i do sada nesnimljeno u našim okvirima. Šta će imati oni? A o bioskopima da ne govorimo, oni su od toga odavno digli ruke.
To što smo uopšte uspeli da snimimo ove filmove je pravo čudo. Sada moramo da se potrudimo da ih što bolje plasiramo, da osvoje što više priznanja i imaju što veću gledanost kako bi naša vizija budućnosti srpskog filma postala još ubedljivija.
Ako imamo u vidu da naša žanrovska tradicija nije previše bogata i da ne postoji kontinuitet ovakve produkcije niti potražnje za ovakvim filmovima, moglo bi se reći da su konačno s jedne strane entuzijazam ljubitelja žanra a sa druge strane socijalne okolnosti koje se ubedljivo mogu artikulisati kroz horor počele da daju rezultate. Isto tako dobro je što u ova tri filma naša kinematografija sada može da pokrije veliki procenat onoga što horor konotativno jeste, od socijalnog komentara preko umetničkog iskaza do žanrovske ortodoksije.
U produkcionom smislu takođe je važno to što ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE ima uticajnog lokalnog producenta, u SRPSKOM FILMU glume naše najveće glumačke zvezde a ZONA MRTVIH ima strane producente koji imaju ideju kako će film eksploatisati kasnije što znači da ovi naslovi neće biti u autsajderskoj poziciji.
Ako uzmemo u obzir da je apsolutni pobednik ovogodišnjih srpskih filmskih festivala ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića koji je po svom karakteru pre svega žanrovski film, više nego oslonjen na tradicionalne strane uticaje, moglo bi se reći da je u našoj kinematografiji ove sezone žanrovski i repertoarski film u širem smislu odneo prevagu nad pogubnom kvislinškom kinematografijom koja je poražena na blagajnama, bezmalo nije imala uspeha na stranim festivalima i jedva da je nešto uspela da zakulisno osvoji na domaćim.
Ove sedmice u bioskope ulazi MILOŠ BRANKOVIĆ, film sa radikalnim pristupom koji se znatno razlikuje od uobičajenih trendova koji su upropastili našu kinematografiju, i takođe se oslanja na mnoge žanrovske tradicije u svom plasmanu otvorene socijalne kritike. Dakle, imaćemo šta da gledamo i sada i iduće godine.
Međutim, i dalje je velika borba pred nama. Izbor našeg predstavnika za oskara pokazuje da još uvek nismo uspeli da konvertiramo kvalitet i svežinu svojih pokušaja u političku moć unutar naše kinematografije. Dakle, velika borba je pred nama ali na svu sreću imamo i filmove kroz koje ćemo moći da afirmišemo svoje ideje i da se oligarsima suprotstavimo na njihovom terenu. Međutim, u toj borbi imamo jednog dezorijentisanog protivnika koji ide iz nokdauna u nokdaun, iz prljavog udarca u prljavi udarac. A sa druge strane, mi imamo entuzijazam i snagu da uprkos svemu snimamo i da ne posustajemo.
Ove godine uspeli smo da postignemo nemoguće. Govorili su da nema smisla snimati srpske trilere da to niko neće hteti da gleda i da će film biti ismejan a na kraju je ČETVRTI ČOVEK imao i solidnu gledanost i uzeo je sve nagrade. Rekli su da u Srbiji ne mogu da se snimaju automobilske potere, pa su na kraju Jovan Todorović i ekipa snimili BEOGRADSKOG FANTOMA. Govorili su da nema šanse da se snimi film sa zombijima pa su Todorović & Konjević uspeli da i to urade. Uspeli smo da snimamo bez njihovih para, da nas ignorišu, potkradaju i da mi i dalje radimo. Dođavola, čak imamo i film u kome detektivski tandem glume Ken Foree i Miki Krstović. Ko je mogao očekivati tako nešto?
Iduće godine na srpskim festivalima imaćemo BEOGRADSKOG FANTOMA, ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, SRPSKI FILM, ZONU MRTVIH, ŠIŠANJE. To će u najmanju ruku biti filmovi koji će predstavljati nešto novo i do sada nesnimljeno u našim okvirima. Šta će imati oni? A o bioskopima da ne govorimo, oni su od toga odavno digli ruke.
To što smo uopšte uspeli da snimimo ove filmove je pravo čudo. Sada moramo da se potrudimo da ih što bolje plasiramo, da osvoje što više priznanja i imaju što veću gledanost kako bi naša vizija budućnosti srpskog filma postala još ubedljivija.
posted by doba_nevinosti at 5:43 AM
2 Comments:
Kakav crnjak, pa ovo je gore od Politike kada hvali Kustu na nevidjeno! O svim ovim filmovima maltene kao o masterpisima, a nijedan izasao na svetlost dana, osim bljuvotine od 4. coveka, a i to se hvali! A pritom se kudi Turneja, koja takodje nije imala premijeru, koju autor nije ni pogledao! Sta reci...
Nisam primetio da se filmovi hvale i da se daje ikakav kvalitativni sud. O njima se izvestava na nivou informacije o njihovom zanru,koji je, a to je stvar ukusa,autorima teksta omiljen.Znaci, zanr a ne konkretni filmovi. Turneja se ne kudi vec se pretpostavlja da je izabrana zbog politickog uticaja producenata i reditelja. A sto je izabrana pre zvanicne premijere,bez ikakvog "suda javnosti", je kao da na svetskom prvenstvu u fudbalu,stavite na gol coveka koji vam je u prolazu rekao "Znam da branim,majke mi". U civilizovanim zemljama,filmovi koje clanovi Akademije gledaju i selektiraju ili odbacuju,su 99% vec bili u bioskopima. Favorite za americkog Oskara,tj. za 5 kandidata, znamo nekoliko meseci pre nego sto,zvanicno,clanovi Akademije gledaju.To se zove transparentnost, a ne besomucno muljanje ljudi koji su oterali iz bioskopa ubedljivo najverniju publiku domaceg filma u Evropi.
Uporedjivanje teksta sa Politikinim podanistvom Kusti, samo govori o blogeru koji,ocigledno, naprasno oslepi i zaboravi sta je procitao ako neko odmah ne pomene da je Goranov film sigurno genijalan.A mozda nije slepac ili alchajemrovac, mozda je Goran,Cvele ili neki drugi jahac Apokalipse...
Post a Comment
<< Home