BEOGRADSKI FANTOM - drugi krug

Evo i drugog dela našeg intervjua sa Jovanom Todorovićem. U drugom krugu se bavimo odnosom stvarnosti i filma, naslovima koji su inspirisali Jovana i ulazimo još dublje u sam proces snimanja FANTOMA. Uživajte.

Je li BEOGRADSKI FANTOM prvi film koji se bavi Vladom Vasiljevićem, ili je i ranije bilo pokušaja da se snimi film na ovu temu (scene u drugim fimovima sa pomenom Fantoma ne računam)? Ako ih je bilo kakva je bila sudbina tih projekata?

Učinilo mi se u jednom trenutku po gledanju dokumentarnog filma o pokušaju Terry Gilliama da snimi Don Kihota da priču o Fantomu prati slična kletva. Tokom istraživanja, i prikupljanja novca za ovaj film koja je bila dugotrajna i mučna nailazili smo na ljude koji su ili pomišljali ili čak pokšavali da ekranizuju ovu legendu. Ja ne mogu tačno da se setim imena, mada imam negde duboko u arhivi ovog filma i te podatke, ali bio je jedan gospodin koji je obilazio naše snimanje, koji čini mi se da živi u Francuskoj. On je hteo da napravi čist igrani film na ovu temu još sredinom osamdesetih. Objašnjavao mi je kako je osmišljavao konstrukciju koja bi se kačila na Poršea i koja bi ga osvetljavala dok on ide kroz mrak. Neko je za ili u okviru RTS-a pokušavao da snimi taj film, čini mi se kao dokumentarac. Svojevremeno sam bio u kontaktu sa tom osobom ne bi li video da li ima neke interesantne podatke, međutim već tada smo Bogdan i ja daleko odmakli u posedovanju informacija o Vladi Vasiljeviću i celom slučaju. Žao mi je što se ne sećam tačno imena tih ljudi.


Koliko su na izgled filma uticali filmovi iz tog vremena?

Na mene je tokom priprema posebno uticalo nekoliko filmova. Le Samourai od Melvillea i Driver sa Ryan O’Nealom. Driver je uticao sa aspekta potera i tempa filma a Le Samourai sa aspekta glavnog lika. Druga potera sa Fanđom je po konstrukciji, geografskoj, scenografskoj i dramaturski pozajmila dosta od potere iz filma Le Samourai, kada policijski inspektor sedi pred tablom metro stanica u Parizu i pokusava da udje u trag Delonu. Ovo je bila inspiracija te se verovatno u obrisimai i nazire ali sam za film zbog ove scene napravio kartu beograda sa sve lampicama u vidu diode koje sam lično ja palio prema putannji potere kako sam je zadao. Sve potere u filmu prate uglavnom realistične i logične putanje sa par filmskih izuzetaka. Gledao sam kartu grada i tražio logičnu i uverljivu putanju kroz grad a usput tražio lokacije koje su filmski pogodne u smislu vremena koje nam treba, potreba produkcije, zatvaranja saobraćaja itd. Sve ovo naravno nije od suštinskog značaja za film ali je meni autentičnost i logika stvarnosnog prema dokumentaciji i istraživanju bila kičma i polazna tačka za kreativni deo stvaranja filma.

Koji su ti omiljene automobilske potere u istoriji filma i koje od njih su uticale na FANTOMA?

Hmm, sve potere iz Drivera, Potere iz novih verzija Bornovog identiteta, potera u filmu Ronin, potere iz kratkih filmova kao deo reklamne kampanje BMW-a… Mislim da se moj odgovor iz prethodnog pitanja nadovezuje na ovo.


Kako je teklo nalaženje autentičnih automobila za potrebe filma?

Porše smo našli i kupili te na kraju rasturili u delove. Porše koji koristimo u filmu je u original plave bojeiI pripadao je čoveku koji je preminuo. Njegova žena je prodavala auto i našli smo se oko cene. Kupili smo za film jednog tristaća tri Zastave. Ukupni budžet za ovo je bio oko 800 evra. Puno puta smo popravljali ova vozila tokom snimanja. Majstori iz Muzeja automobile bi dolazili na snimanje u pola noći, palili, gurali, pumpali itd. Fanđovog Forda i sva ostala igrajuća vozila smo nalazili preko Muzeja Automobila bez kog stvarno ovog filma ne bi bilo. Automobile tadašnje Milicije smo prefarbali i sredili kako bi izgledali autentično, možete videti neke od njih parkirane u dvorištu Muzeja Automobila i danas.


Kako je tekla saradnja sa mađarskim direktorom fotografije Andras Nagyjem? Kako se on snašao na beogradskim lokacijama? Kako ti se čine filmovi o Beogradu koje snimaju strani direktori fotografije i po čemu se njihov pogled na grad razlikuje?

Andraš je bio fenomenalan za saradnju. Vrlo je iskusan (film o Fantomu mu je bio 10 igrani film) i od njega sam puno naučio tokom priprema i snimanja filma. On je zaista što se mene tiče uneo mnogo toga u ovaj film. Ono što je najvažnije za njega je što radi isključivo u službi filma a ne dobre fotografije ili bilo kakvih fragmentarnih i ne celovitih viđenja filma. Kada sam ga pitao kakvu fotografiju voli on mi je rekao da ne voli nikakvu fotografiju, naglasio je da voli dobar film i fotografiju koja je u službi istog. To je presudna stvar za filmskog direktora fotografije… fotografija u funkciji priče. Ovo naglašavam nekoliko puta jer je stvarno velika stvar koju mnogi autori filmova umeju da prenebegnu ne uspevajući da odole lepim kadrovima, interesantnim vizurama, stilovima i trendovima. Svakako, mislim da je i to što Andraš nije iz Beograda, u velikoj meri uticalo na svežinu sa kojom je sagledao Beograd. Vrlo je temeljan u pripremama… Kao što sam ja imao veliku knjigu snimanja sa kompletnim stori bordom tako je i on imao svoju knjigu snimanja u kojoj je imao crtež svake lokacije sa egzaktnim pozicijama svih svetala, još mesec i po dana pre snimanja. Naravno, ovakve pripreme su nam dozvolile da budemo mnogo slobodniji na snimanju. Vrlo važna stvar koja nam je takoreći osvetlila film je princip polivanja ulica koji smo koristili. Cisterna je bila sastavni deo sektora kamere i polivala je ulice konstantno… mogu misliti koliko smo vode potrošili tih dana. Snimali smo na Kodak Vision 2 500 materijalu uglavnom iradili push proces čitajući svetlo kao das mo snimali na 1000 ASA. Andraš je domaćin u Mađarskoj laboratoriji gde smo radili većinu postprodukcije te su njegova poznanstva tamo mnogo pomogla da tamošnji radnici u laboratoriji pri čitanju svetla, one light korekcija i best light korekcija svetla urade dobar posao. Imao je jako konstruktivne predloge za pokrete kamereiI bio je sam svoj švenker što ja jako cenim i što mi je bilo jako važno. Postoji puno direktora fotografije koji više vole da rade timski sa švenkerom dok se oni koncentrišu na svetlo i sagledavanje svih elemenata pri monitoru. Ja sam vrlo svestan kamere i tehničkih elemenata kao i kompozicije, pokreta i slično, te mi onda više odgovara kada sam neposredniji u takvom radu, a to znači da je direktor fotografije i svoj švenker. Mislim da ovako naša vizija filma lakše i neposrednije dolazi do izražaja.


U filmu je trebalo da se čuje autentična muzika iz tog vremena, mahom iz arhiva Radio Beograda, sa snimaka njihovog orkestra, Kako je izgledao cratedigging za ovim naslovima? Planirate li da izdate neki soundtrack ili album sa muzikom inspirisanom filmom?

Iako je ovo bila zamiao ona nije sprovedena u finalnoj verziji filma. Princip korišćenja arhivske muzike je umanjivao elemente igranog a samim tim i emociju filma koju sam želeo. Postoji dokumentarna verzija filma sa jako puno arhivske muzike ali ona će se tek pojaviti kasnije. Film doduše ima dve značajne melodije koje su arhivske. Jedna je na samom početku filma a druga na kraju.


Koji je tvoj stav prema kultnom statusu koji Vlada Vasiljević ima u raznim slojevima društva, od starih Beograđana koji su ga smatrali borcem protiv komunizma, do omladine koja ga smatra jednim od prvih buntovnika a neki i pretečom dizelaša?

Da, u ovom filmu se dosta toga pripisuje liku Fantoma a on ipak ostaje Fantom. Gotovo svaki sagovornik u filmu pridaje Fantomu drugi motiv i to je ono što meni film čini vrlo inetersantnim. Fantom i pitanje njegovog motiva. Ako mene pitate, nije on svesno ništa radio u smeru političkih ideja, niti je bio čist kriminalac, niti je čist buntovnik. Svakako je umeo da uživa u roantizaciji sopstvene legende što znam po mnogo priča i informacija ali je dečko prosto voleo da vozi i da uživa u toj vožnji i da bude pojuren zbog toga. Voleo je da bude glavna faca ali da se opet ne zna ko je on. On u sklopu vremena, trenutka događaja i mesta dešavanja je postao to što jeste. Vlada Vasiljević nije Fantom. Fantom je splet okolnosti. To vam je kao Morenov Čovek – Film. Publika se poistovećuje sa junakom i tu on postaje to što jeste u toj vezi. Tako ovaj film funkcioniše na nekoliko nivoa i o tome sam želeo da pišem rad za preostali rad iz Teorije Film a na temu Morena. Grafički to je jedna linija koja funkcioniše ovako: Publika danas – Film o Fantomu – Sagovornici danas – publika 1979. Godine – Fantom.

Koliko se po tvom ubeđenju Vlada Vasiljević razlikovao od slike koju današnje generacije imaju o njemu kao kultnom heroju?

Pa ne mnogo zato što je još tada Vlada uspevao da ostavi vrlo specifičan misterozan i upečatljiv utisak na ljude. Svi koje sam sretao (policajci, prijatelji, svedoci, zatvorenici itd.) su fascinirani njim kao likom i umeju to da prenesu. Bio je poseban i drugačiji. Nije toliko heroj koliko osoba koja je bila posebna, držeći izvesnu pravdu u svojim rukama i ostajući konstantan pri upotrebi iste, ostajući pravedan i kvalitetan čovek čak i pri kriminalnim aktivnostima.

O sudbini Vlade Vasiljevića postoje razne teorije zavere. Koja je najbizarnija koju si čuo a za koju misliš da je najfilmičnija?

Najbizarnija je ta da je Vlada Vasiljević neka budala sa ulice koja je uhapšena da bi se sakrila zavera države. Zavera se sastojala u tome da je pojava Fantoma zapravo eksperiment o tome šta bi sve moglo da se desi kada Tito umre i kako mogu sve da funkcionišu mase ljudi okupljeni oko neplaniranog događaja na ulici. Najfilmičnija je ona koju smo mi ispričali.