Saturday, June 12, 2010

CINEMA CITY 2010


Danas nam je poznat i ishod ovogodišnjeg Cinema Cityja.
Sinoć je Cinema City doživeo svoju kulminaciju prvom srpskom projekcijom SRPSKOG FILMA Srđana Spasojevića i večeras će uslediti produžetak te akcije kroz još dve projekcije proistekle iz velikog interesovanja publike. Odavno nismo imali slučaj srpskog ostvarenja čije prikazivanje direktno proizilazi iz interesovanja publike. Srpski filmovi se obično prikazuju silom, a poslednjih godina sve je više onih čiji autori smatraju da im je prikazivanje i suvišno.
SRPSKI FILM je međutim pokazao da uprkos svojoj provokativnosti i vrlo specifičnoj poetici koja traži neustrašivu publiku ima itekakav potencijal za bioskopsko prikazivanje i privlačenje gledalaca.
Prvo prikazivanje dovelo je međutim do još jednog značajnijeg zaključka. Publika koja se sinoć našla u sali i koja u osnovi jeste znala šta gleda, ali se ne bi moglo reći da su veći deo publike činili entuzijasti za shock cinemu, prihvatila je ovu priču, razumela je surovost kao deo autorske strategije i čini se da im je najveće iznenađenje upravo bilo to što film funkcioniše, što je kvalitetan, što najzad imamo srpsko ostvarenje o kome može da se diskutuje bez automatske diskvalifikacije.
SRPSKI FILM je ukratko sinoć pokazao da srpska publika itekako ima strpljenja i interesovanja za nešto novo. Da neće srušiti salu, negodovati, napuštati projekciju, ako joj se ponudi nešto novo i radikalno, već da će to pogledati sa pažnjom i kasnije razmisliti šta je videla.
SRPSKI FILM iz nekog razloga nije bio ove godine u konkurenciji za nagrade na Cinema Cityju, uostalom, to nije ni važno. Ipak, ostaje pitanje, zašto su organizatori festivala automatski diskvalifikovali ovaj film koji bi mogao konkurisati ne samo u umetničkim već i u tehničkim kategorijama. No, kada pogledamo ishod nagrada, čini se da to više nije ni zanimljivo, ni bizarno, ni iritantno, ne deluje ni namešteno, samo je žalosno.
Sinoć je zahvaljujući Srđanu Spasojeviću, Aci Radivojeviću i ostatku njihove hrabre ekipe, Novi srpski film, na domaćem terenu, ispljunuo mlečne zube i pokazao da su mu izrasli stalni.

22 Comments:

Anonymous borkes said...

NEWBORN SERBIAN FILM :)))

2:52 PM  
Anonymous borkes said...

NEWBORN SERBIAN FILM :)))

2:52 PM  
Anonymous Max said...

Da li vas je sramota sada, a? Izgubili ste svaki kredibilitet promovišući ovo đubre! Dozvolili ste sebi da reklamirate i hvalite lečenje ličnih kompleksa dvojice sinova-idiota, sina uspešnog srpskog tajkuna i sina jednog uspešnog srpskog reditelja. Srpski tajkun je dao mikronski deo naših pokradenih para sinu kao kompenzaciju što nije mogao da mu bude dobar otac jer je morao da krade, a srpski reditelj je očigledno sina toliko zapustio da ovaj mora da se šminka, voli gadosti i opisuje sranja koja su mu se desila u detinjstvu. Prodali su vam foru da je film katarza i pročišćenje svjakolikog Srblja od zala i govana kojima smo se namazali! Usudili su se da svoj emocionalni isprdak nazovu "Srpski film", to je vrhunski bezobrazluk i veleizdaja!!! Ja prizemnije aluzije i metafore nisam u životu video (izuzev možda kod Čalića i Lazića), niti bolje glumce da gore šlajfuju u mestu pitajući se :"Šta ono sad treba da kažem?" i "Koji ću ja kurac ovde?" (Najbolja je i najgora među njima, mučena Marija Magdalena srpskog zombi-glumišta, Ana Sakić, odigravši ulogu života). I Vi vrsni kritičari "Novog srpskog filma" ste to progutali?! Ne znam da li ste nemarni kao pomenuti srpski reditelj, ili nepošteni kao pomenuti srpski tajkun, ali ste diskvalifikovani u svakom slučaju. Možete da pričate šta god hoćete između sebe, da se serdar-vojvodišete i promovišete, ali istinu promeniti ne možete: Niste dovoljno talentovani ni kompetentni da promenite stvari nabolje! Možete samo da serete, a oni već promovisani da bezbrižno nastave da kradu na konkursima, a do tada - R.I.P. Srpski film.

3:33 PM  
Anonymous Martin Silenus said...

O, je l' to naš Maksa konačno skupio hrabrost da pogleda film?

4:47 PM  
Anonymous Anonymous said...

Max je najzad pogledao :)

5:29 PM  
Anonymous Jor said...

Vidi, Max, kao poznavalac filma diskvalifikovan si ti - naročito posle ovog vrištećeg posta. Ne moraš da vrištiš, jasno je šta hoćeš, al' to što hoćeš još otkad si kao Anonimni počeo da spamuješ ovaj blog nema veze ni sa filmom, ni sa režiserom, ni sa scenaristom, ni sa umetnošću. Ima samo sa tvojom opsednutošću, koja je ne samo sramotna, već i dosadna.

Pojma nemam da li si "Srpski film" gledao, ili su ti ga drugi prepričavali pa si iz njihove priče vadio "svoje" mišljenje. Ali, vidim istu retoriku već mesecima. Možeš s njom da nastaviš još godinama, ali odavde vode samo dva putića. Ili si film gledao, pa ćemo o njemu pričati, ili film nisi gledao, pa u raspravi nećeš biti relevantan sagovornik. Sam izaberi.

Što se mene tiče, film sam konačno odgledao preksinoć, zajedno sa još oko hiljadu ljudi. I samo mogu da te pitam: o čemu to jebote pričaš? O kakvim metaforama na prvu loptu? I šta se proseravaš za glumu? Srđana Todorovića i Sergeja Trifunovića u životu nisam video da tako dobro i posvećeno glume (odluka tih uglednih glumaca da sarađuju sa Spasojevićem očigledno kvari tvoju sliku o "veleizdajničkoj" prirodi ovog kontrakulturnog filma, pa njihovu glumu moraš da ocrniš, onako paušalno bez argumentacije?) Naročito mi se dopada Slobodan Beštić u ulozi policajca - brata glavnog junaka. I mali Luka Mijatović. Ni Jelena Gavrilović nije loša. Trifunovićevi monolozi su za antologiju, posebno onaj o vrednosti i ulozi žrtve. Glumački je negativno štrčala samo Katarina Žutić, i to u prvoj sceni.

Od svega toga ti si se uhvatio za Anu Sakić. Da, odlična je, Makse, ali daleko od toga da je jedina.

Drugo, kvalitet režije, montaže, fotografije, dizajna i muzike su za deset. Da li si, kao poznavalac filma, primetio neke sitnice u vezi sa dinamikom "Srpskog filma"? Sa načinom pripovedanja? Sa redosledom iznošenja činjenica? Upotrebom svetla i zvuka? Sve te ključne momente koji izdižu ovaj film visoko iznad srpskog, pa i svetskog proseka, ti si prećutao.

Naravno, ako si ga uopšte pogledao. Jer ovaj film je za tebe
"veleizdaja"(?!).

Pazi, "Porno banda", koju si na nekom drugom mestu hvalio i poredio sa "Srpskim filmom", nije ti "veleizdaja" - uprkos sličnim motivima i žaokama na račun nereformisane srpske policije (čitaj Državne bezbednosti, koja je u Srpskom filmu samo direktno prozvana)? Oba filma su krajnje kontrakulturna i krajnje kritična prema izvesnim tekovinama srpske države i društva u poslednjih 20 godina. Kako onda jedan može biti odličan a drugi "veleizdajnički"?

6:27 PM  
Anonymous Max said...

Evo i osvrta na zanatske aspekte pomenutog audiovizuelnog dela:
Fotografija i montaža su odlični! Nemanja Jovanov definitivno dokazuje da mu treba dati budžet i odrešene ruke kada je u pitanju igrani film, a montažer (montažeri) pomoću fleš-bekova/forvarda skoro bez greške vode priču u u najboljem stilu na tromeđi Tarantino/Stoun/Injaritu estetike montaže. Dizajn zvuka je dobar kao i uvek kada ga radi Aleksandar Protić, posebno bih pohvalio foley efekte eksplicitnog seksa koji, idealno prenaglašeni, dodaju dodatnu dimenziju gadostima na ekranu. Socijalni eksces Sky Whikluh je pokazao svoj talenat i da razume primenjenu muziku iako je osoba diskutabilnih estetskih kriterijuma. Šminka i specijalni efekti su dobri na nivou srpske kinematogrifije, globalno osrednji, kostimi takodje.
Ali gluma....pored Sakićke mučenice, i možda deteta (ne mogu da shvatim roditelje koji dozvole tako nešto!-mislim na oboje)...je skandalozna i krajnje nekonzistentna. Kao da je vođeno računa (ako je uopšte) samo na nivou kadrova, eventualno scena. Tzv. legende urbane glume su bezidejni, isprazni, kao da im nije jasno (i nije) kako sve to treba da izgleda...strašno (uporedimo samo anonimuse iz Porno bande i ove "bardove" i dobićemo opštu sliku stanja u društvu!). Jedina svetla tačka afirmisanijih glumaca je i dalje sexy Kaja Žutić čiji libido eskalira u uvodnoj sceni filma. Uf, ne mogu više povraća mi se...Zbogom!

12:47 AM  
Anonymous D.J. said...

Naravno da vrištimo! Najlakše je reći da oni kojima se ovo ne sviđa ne razumeju. Sat i po vremena te neko impotentno siluje! Kada te siluju reditelji sa kojima neosnovano porede Spasojevića, uživaš i danima razmišljaš o tome, a dok gledaš Srpski film, uvređen si podcrtavanjem. Ljudi ne napuštaju salu samo kada im plasiraš nešto ''radikalno'' zato što su zbog toga između ostalog došli i da pogledaju taj film. Nemam kredibilitet da pričam o odnosima autora filma sa očevima, ali ne možeš da ne uporediš tezu Miše Radivojevića iz ''Buđenja iz mrtvih'' o oceubicama, sa Aleksandrovom o očevima silovateljima. Naravno da je metafora na prvu loptu i sve ti je jasno u prvih 15 minuta. To čak nisu ni metafore već sinonimi. Ne znam da li se neko plašio da publika neće shvatiti pa 'ajde baš sve da kažemo odjednom. Svi mi razumemo šta su hteli da kažu i baš zato sam napustila salu. Nije ti potrebno da ti neko nabije prst u oko: AAAA lud sam, mnogo sam lud, vidi me, jebem bebu, jebem dete! da bi shvatio da je jedina poenta istina o zemlji u kojoj živiš. Ime filma je najveći pogodak - ovo su svi najgori momenti u srpksom filmu, silovanje iz filma ''Mala'' i svo ono impotentno, sladostrasno, preljubničko, prljavno jebanje da ne čuje neko. Iza leđa, da ne gledaš oči. I narvno, žena voli da je jebeš kao kurvu, u životu pre svega pa onda na filmu. Nisam mazohista, ne dam da me neko maltretira i takvu projekciju napuštam dok žrtve cokću zato što moraju, ako ne cokćeš, odobravaš takvo nečuveno ponašanje. Takva ejakulacija svih elemenata izaziva mučninu. Vukmir kaže ''Dobrodošao u porodično gnezo''. Dovoljno je, ne moramo da slušam onu skandaloznu muziku, da slušam nebrojeno puta intenzivniji zvuk, da vidim male tabane i da to traje i traje da bih znala o čemu se radi. U redu je, jebali su vas očevi. I taj scenario napiše čovek koji smatra da ima kredibilitet da kaže da film nije mesto filozofskih pamfleta. Ali je zato mesto da rešiš neku traumu, istereseš frustraciju. Film nije za inteligentnu publiku zato što inteligentnoj publici treba mnogo manje da shvati o čemu se to radi. Ovo je film za mučenike i žrtve o kojima se i radi koji će uživati u užasu kao što uživaju u životima koje su pre sami odabrali nego što su im nametnuti. Jeste, uvek je DB kriva za sve. Najveće zanatlije u ovom filmu pored Aleksandra Protića i Nemanje Jovanova su Lokobrija i Milkica kaskaderka!

A na kraju, nismo mi krivi, kriva je udba...

3:53 AM  
Anonymous D.J. said...

I zašto je problem da neko kaže šta misli vrišteći? Ko uopšte ima kredibilitet da diskvalifikuje, ovo je blog, ne konkurs. ''Ne moramo da vrištimo, jasno je šta hoćemo''. A šta? Nije jasno šta hoće autori nego mora tako da se kaže?
A mnogi od elemenata ''koji ovaj film izdižu daleko iznad srpskog'' uslovljeni su budžetom.
a porediti Porno bandu sa ovim je kao porediti jezgrovito rajsko voće sa starim lukom.

4:09 AM  
Anonymous B.P. said...

D.J. Ovo je metafora

4:32 AM  
Anonymous D.J. said...

hahaha citiraću sebe.
B.P, šta ti misliš? Odgledao si poslednjih pola sata? Možda su i mene diskvalifikovali kao nekompetentnu da komentarišem. I samo u metaforama da se izražavamo. Samo za inteligentnu publiku.

4:45 AM  
Anonymous D.B. said...

I am a D.J, I am what I play.

4:59 AM  
Anonymous D.J, said...

hahaha DB
dobro je dok nije I am what you play. Onda bi me film ''pogodio''

5:17 AM  
Anonymous Jor said...

Izvinite, ali meni se čini da su sva dela, jednom kad budu završena i dostupna publici - otvorena za tumačenja. Valjda se film prosuđuje samo na osnovu onog što nudi na ekranu. A vi, gospođo Di-Džej, kao i gospodin Max - bivši Anonimni što bi neistomišljenike da lupa preko pičke (citat sa ovog bloga) - hvatate se za elemente koji su van filma, i koji, čak i da jesu tačni (da li biste se usudili da ih iznesete u medije pod svojim imenom i prezimenom?), nikog neće obavezivati za pedesetak godina. Dakle, koga će zanimati u kakvim su odnosima bili režiser i scenarista sa svojim očevima?
I 'ajde da se ovde radi samo o jednom čoveku, nego, po Maksu, o DVOJICI koji imaju isti "problem". Isto "objašnjenje" se prelilo preko DVA čoveka? Ma nemojte gospođo molim vas. Sami pričate kako, je l' te, "nemate kredibilitet da pričate o odnosima autora filma sa očevima", ali se najveći deo vaše "kritike" filma vrti upravo svodi na odnos dvojice autora sa svojim očevima - što je teza koju nam Max servira već mesecima. Stara komunjarska fora. Kad ne možeš da srušiš film na umetničkom nivou, onda udari na ličnosti autora. Sve bre devijant do devijanta, bolesnik do bolesnika. Max svoje neistomišljenike čašćava takvim epitetima već mesecima. Tek je sa poslednjim postom - a nakon mog posta na koji vi tako burno reagujete - Max smogao snage da se bavi samim filmom bez posezanja za "veleizdajom" i sličnim budalaštinama. Dobro je da se konačno KVALIFIKOVAO ZA RASPRAVU O FILMU S OBZIROM DA GA JE KONAČNO POGLEDAO, taj film kojim je očigledno opsednut. E, to je ono što vrišti iz njegovih postova. I nadam se da vama kao osobi koja sebe smatra delom inteligentne publike ne treba da crtam šta on hoće već nekoliko meseci, uvek sa istim, vanfilmskim argumentima. Koji su, gle čuda, sračunati da udare nisko. To je baš za poštovanje, moja gospođo Di-Džej. I kako onda da me "pogodi" vaš slično intoniran post?

Zaista, ne može DB biti kriva za zavist i pakost običnog čoveka. Ko god poleti, njega ćemo u blato. Naći ćemo mu već neku falinku, a ako je nema, njegovi roditelji imaju sigurno.

Nego, gospođo, možete li sebe da smatrate kvalifikovanom za raspravu o Srpskom filmu s obzirom da ga niste pogledali u celosti? Ja se mogu sa vama složiti ili ne složiti u pogledu pojedinih scena, ali kako da pričamo o celini kad ste izašli s projekcije?

8:41 AM  
Anonymous D.J. said...

Gospodine Jor (iako ne znam šta znači Vaše ime, niti je važno obzirom na prirodu komunikacije), potpisujem se svojim inicijalima bez aluzije na delatnost pustanja muzike i bez spelovanja inicijala u maniru engleskog alfabeta. Ja ovaj blog smatram medijom zato sto to i jeste, a oni drugi mediji ne ostavljaju prostor za bilo kakvu vrstu tumacenja od one koja je pastovana sa saopstenja za javnost. Svi prikazi ovog ostvarenja na koje sam naisla sadrže iste floskule od kojih mi je najomiljenija ''jak stomak''. Ovo sto sam napisala nije kritika zato sto se time ne bavim nego komentar, a najveci deo tok komentara se ne odnosi na odnos autora sa ocevima vec samo u jednom segmentu tj. recenici na sasvim logicnu paralelu dve oprecne teze o roditeljstvu koje su plasirane u jednom delu od oca, a u spornom delu od sina. Gospodine Jor, moj post podrazumeva i drugaciji nacin saopstenja stava i drugaciju sustinu od Maxove sto je prilicno jasno izloženo osim ukoliko svaki stav razlicit od Vaseg ne prepoznajete kao isti kao Maxov. Uostalom, ne znam zašto se obraćate meni kada je glavni subjekt ovog vašeg malog izlaganja Max. Nisam upoznata sa vasim ranijim raspravama. Ako o necemu raspravljam, sigurno je da smatram da sam kvalifikovana sto ne znaci da neko drugi ne misli suprotno. Ne živim ja u filmu pa da mislim kako će moje, na ovakav način, izraženo mišljenje da promeni tuđe ili da pogodi suprotstavljenog sagovornika. Ne znam sta znači ''Valjda se film prosuđuje samo na osnovu onog što nudi na ekranu''zato što to nikad nije tako. Uvek se tumači podkontekst i način realizacije naročito u sredinama u kojima je finansiranje uslovljeno kulturnom politikom. Ovo je svetao primer produciranja i niko ne bi trebalo da to uzima kao povod za negativnu reakciju zato što čovek nije potrošio pare od našeg poreza kao neki već je reč o sopstvenim ulaganjima. Film za sada ima samo jednu definiciju koja moze biti u celosti prihvacena i ispravna, a to je da je spoj vise delatnosti, da ne kazem umetnosti. Sva ostala karakterisanja su proizvod pojedinačnih, proizvoljnih stavova koje deli određeni broj ljudi, ali nikada svi. Možemo da mislimo o tome na jedan način, ali niko nema kredibilitet da ga definiše i posmatra to kao objektivnu tvrdnju.
Ne slažem se sa tim da je ovde neko poleteo. Sa velikom radošću sam čekala prvo prikazivanje ovog filma i moj komentar je samo reakcija razočaranog gledaoca. Roditelje nisam pominjala već Mišu Radivojevića, jednog od mojih najdražih reditelja i njegov film jedan od mojih omiljenih filmova. To bih pomenula i da on nije otac Aleksandra Radivojevića zato što se radi o istom predmetu rasprave na filmu, samo iz potpuno suprotnog ugla nekoliki godina kasnije. Jedan žrtvuje očeve, drugi decu, i ne samo decu. Može i ne mora da se smatra odgovorom.
Šta se dešavalo od momenta kada sam na platnu videla Miloševo telo između dečjih tabana i 3 minuta ložačkog incesta i izašla? Ona ubila brata, on nju i dete pa došla udba i spremila se za provod. Metafora, metafora, biće da ne razumem... Nisam cinična i volela bih da mi objasniš šta sam to propustila. Molim te, objasni mi pa da pričamo :)

10:10 AM  
Anonymous Max said...

Kao što vidimo iz priloženog, gospoda promoteri nemaju suvislog argumenta, osim da po komandi laju na sve koji ne misle isto kao oni. Biće sve više ljudi koji će iznositi svoje nezavisno mišljenje, ali vi ćete ih i dalje proglašavati nekompetentnim spodobama koji ne razumeju uzvišenu umetnost već treba da se hrane proizvodima RTS-Pink utakmice u seljakluku (koju RTS dobija na žalost, btw). Mnogo ste napredni i pametni! Sve, sve, ali sa ovim audiovizuelnim nedelom ste se najstrašnije izofirali. Ispali ste glupi jer niste prepoznali o čemu se tu radi, vrli poznavaoci filma, to je istina! Film je totalni promašaj! Za inteligentnog i obazovanog gledaoca je: loš, ne drži pažnju, gluma polivena domestosom, priča je glupa, banalna i idiotski pretenciozna sa umobolnim aluzijama na srpsku noviju i stariju istoriju, kao da ga je režirala Nataša Kandić - zato ga i hvale Hrvati i ostali vekovni nam prijatelji. Za glupljeg i neobrazovanijeg gledaoca je međutim: odvratan, gadan, incestoidan, bolestan i provokativan - taman toliko da vam se par retardiranih ćelavaca sa bejzbolkama pojavi na vratima i objasni šta misli o filmu. Shvatate li sad u čemu ste se zajebali? NAPRAVILI STE FILM KOJI NE RAZUMEJU ONI KOJI TREBAJU, DOK ONI KOJI RAZUMEJU SMATRAJU DA VI NE RAZUMETE! Drugim rečima, malo ste omašili sve ciljne grupe, što je verovatno jedinstven slučaj u istoriji kinematografije. Napravili ste film samo za sebe i tri i po iskompleksirana bolesnika sličnih vama. Uživajte u njemu, a ja vas neću više smarati na ovom blogu o ovoj temi ma šta da napišete. Rekao sam sve što sam imao....Max.

3:08 PM  
Anonymous Jor said...

@ D.J.

Izvinite što sam vam u žaru pripisao neke stvari koje je napisao Max. Činjenica je da sam pomislio da se nadovezujete na njegovo gledište, kao i na ton kojim ga on iznosi. Hvala vam što ste u novom postu umnogome razjasnili svoje stavove i u smirenom tonu ponudili vrlo zanimljive argumente za raspravu. Ne mogu reći da se slažem sa svakim od njih, ali rasprava služi upravo zato - da se sagledaju različiti stavovi i možda dođe do nekih koji su zajednički. S vama se, čini mi se, može voditi civilizovana rasprava.

U pogledu kraja: jeste da je ovo sajt na kojem se o Srpskom filmu mnogo pričalo, ali mislim da ne bi bilo fer da prepričavam kraj u situaciji kada je film u bioskopu pogledalo oko 1.000 ljudi. Ni ja nisam ciničan. Međutim, mogu reći da je Vukmirova rečenica koju ste citirali sasvim suvišna. Ja nisam ni mogao da budem iznenađen obrtom jer sam pre par meseci pročitao scenario (generalno mi se dopao, a vidim da su neke scene izbačene u montaži, jer su samo naglašavale ono što je već bilo jasno), ali smatram da najavljivanje "toplog porodičnog gnezda", sve sa potonjim prikazivanjem stopala, čini stvar predvidivom i oduzima snagu skidanju maski.

Ali, kao neko ko se bavi filmom i dalje ne vidim zašto bi neko delo moralo da se procenjuje kroz motivaciju autora. Prvo, teško ju je dokučiti ako se on sam ne izjasni. Drugo, gledalac-slušalac ima pravo na sopstvenu viziju, i ne kažu se džabe da jednom napravljeno delo stiče sopstveni život odvojen od svog autora. Da li će se gledalac ili kritičar "Srpskog filma" u nekoj drugoj zemlji, ili nekom drugom vremenu, opterećivati porodičnim odnosima scenariste ili režisera? Da li će se interesovati za bilo šta osim za lični doživljaj filma, ili, ako je kritičar, za njegovu zanatsku stranu, to jest za njegovu izvedbu. Za režiju, montažu, glumu, dramaturgiju, način korišćenja prikazanih motiva, kontekst njihovog pojavljivanja. U Americi je, na primer, bilo raznih pogleda na "Srpski film". Ne sećam se da je u jednom jedinom bio pomenut otac Aleksandra Radivojevića. Ili otac Srđana Spasojevića. Ili da je neko razmatrao budžet filma u kontekstu srpske kulturne politike (nepostojeće, kad smo već kod toga, što je tema kojom se trenutno profesionalno bavim). Pogledajte čime su se bavili. I ne mogu reći da ih je srpski kontekst filma - kontekst koji ne poznaju ni izbliza dobro kao vi i ja - sprečio da komuniciraju sa njim. Fakat je i da je dobio dosta dobrih kritika, koje vas, naravno, uopšte ne obavezuju, i da ih je dobio u zemlji gde srpske veze i poznanstva ne funkcionišu. Fakat je, isto tako, da je bilo negativnih kritika, i da se one, opet, nisu pozivale na porodične prilike autora. Okej, za vas koji volite filmove Miše Radivojevića, neki motivi u "Srpskom filmu" ne deluju slučajno upotrebljeni. Ali, mislim da njihovo tumačenje ne sprečava da se ovaj film voli ili mrzi iz nekih drugih razloga.

Nadam se da sam sada i ja postao malo jasniji :-)

6:36 AM  
Anonymous D.J. said...

Sada uživam u našoj maloj, toploj, civilizovanoj, prijateljskoj raspravi:)

Ovo je srpska rasprava o Srpskom filmu: Samo nemoj oca da mi diraš!!! :)
Kao nedelja pred Božić, veži oca da ti da nešto:)meso i krv
Poslednji put: oca Srđana Spasojevića nisam pomenula, a imajući u vidu Srđanov manir, pozdravljam oca koji je tako lepo, direktno ili indirektno, vaspitao svoje dete.
Ni drugi tandem otac/sin nije pomenut u bilo kakvom konteksu osim suprotnosti stavova, malo sam opsovala ali kosristila sam isključivo svoju omiljenu psovku, reč čije značenje je i osnovno izražajno sredstvo filma.


Delo se ne procenjuje kroz motivaciju autora, ali je izraz autora. Neki od njih na samom početki zanju šta hoće da kažu, neki do toga dođu u procesu rada, publika uvek učita ili besmislice ili suvisla tumačenja. Takođe, nešto u nekoj sredini funkcioniše, u drugoj ne, negde je zabranjeno, negde je glavni pravac, negde nezapaženo, i to može da se primeni na mnogo više filmova od nekolicine. Ja ovde imam problem sa izrazom,načinom, ne sa suštinom sa kojom ne moram da se složim. Policajac u Americi je drugačiji od od drugog policajca u AMerici, a još više različit od srpskog policajca. Tamo je producent nešto drugo. Ovde je publika drugačija od one tamo i zna više o filmovima sa ovog podneblja. Ja sam odavde i znam šta hoće da kažu, rekli su to mnogo puta u izjavama o filmu, i znam da je metafora i ne treba to neko da kaže posle projekcije, jasno mi je u prvoj sceni, i meni i svima.
Po mom mišljenju, autor se delimično ili u celosti otkriva kroz svoje delo pa samim tim i kroz film.
Ovaj primer nije toliko u vezi sa Srpskim filmom već sa filmovima srpskih / hrvatskih/ balkanskih uopšte autora: Osim nekolicine, doduše značajne nekolicine, koje po mom mišljenju, predvode Rajko Grlić i Miša :), svi su ili impotentni ili isfustrirani. Skoro svaki sex u srpskom filmu je za Šok koridor ili ga nema.
Jedva sam čekala da gledam ovaj film misleći da ću odlepiti i više nego na Porno bandu koju obožavam! Što je prirodno, kao svi malograđani :) volim skuplje :))), a onda umesto najavljivane katarze, osećam sve o ovo o čemu pišem kao da sam dokona.

Jedno pitanje, na koji način se profesionalno bavite kulturnom politikom? To me trenutno više zanima od Srpskog filma za koji bih najviše volela da bude kao Fantom pušten uoči Božića posle dnevnika da vidim da li će svi da prebace kanal ili će lepo da nastave uz rusku salatu i potom da uživaju u svakodnevnom sexu bez vrhunca u svojim toplim domovima.

7:50 AM  
Anonymous D.J. said...

ili nešto treće, ivzinite, da ne budem isključiva...

7:51 AM  
Blogger Jor said...

D.J, imao sam dosta posla juce, a imam i danas. Javljam se kad zavrsim :-)

5:46 AM  
Anonymous Anonymous said...

Jor and DJ sitting in the tree... :)

7:11 AM  
Anonymous Jor said...

:-D

4:16 PM  

Post a Comment

<< Home