Wednesday, February 20, 2019

FEST PREPORUKE (9)

Ovogodišnji FEST donosi relativno bogat izbor regionalnih žanrovskih diverzija koje stižu sa različitim poetičkim koncepcijama i rediteljskim minulim radom.
Iz Hrvatskte stižu dva filma. F-20 Arsena Antona Ostojića je neočekivano petljanje ovog reditelja u žanr kroz obradu priče o mladom neuračunljivom mladiću i zločinima koje počini kada odluči da malo pauzira sa lekovima za šizofreniju. Ostojićev film navodno baziran je na istinitoj priči ali deluje uverljivo koliko i CONJURING. Uvek je zanimljivo videti kako se reditelj dotle specijaliziran za teskobne tranzicione priče mada ne i ortodoksni art house, snalazi u žanru, i rekao bih da ovaj ispit Ostojić nije položio. Međutim, svakako za hroničare žanrovskog filma na prostoru bivše Jugoslavije nijedan pogledan ovog filma nije promašena gledalačka investicija.
Drugi je POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ Predraga Ličine, jedan od centralnih događaja ovogodišnjeg FESTa. Film kreće u hrvatske bioskope neposredno pre FESTa a prikazivanje na festivalu biće mu srpska premijera. U odnosu na F-20, POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ je obrnut slućaj. U njemu se reditelj kg interesuje žanr zanima za temeljnu opsesiju regionalnog filma “majku mu jebem ko je prvi počeo”. Ličinin film se bavi bliskom budućnošću i Srbima i Hrvatima u njoj, doduše ne postavljajući pitanje ko je prvi počeo već ko će prvi da skonča. Sedam godina posle bankrota Hrvatske, zombi virus se volšebno pojavljuje samo na njenoj teritoriji. Apokaliptični ishod međutim sprečava činjenica da su Srbi otporni na virus. U poslednjim danima, junaci različitih nacija odlučuje da po poslednji put prebroje krvna zrnca, prisete se kako je počelo, nesvesni šta im nosi budućnost. Suočeni sa padom nataliteta, masovnim odlascima iz zemlje, Ličina zapravo kroz priču o zombi invaziji i Srbima koji su imuni na virus govori o procesu koji se već dešava a to je pražnjenje država u kojima ostaju samo oni koji vole da istrajavaju u nečemu što je besmisleno i samoubilački (recimo, Srbi u Hrvatskoj). Ne bih voleo da POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ ponese anticipacijsku težinu kao TOP LISTA NADREALISTA onomad, ali u pogledu humora i njegove moći da predviđa društvene procese, Ličina je upravo na toj liniji i sva je prilika da ne greši mnogo. Zombi komedija je tu samo kao katalizator slike duboko podeljenog društva koje srlja prema propasti, i ona neće smetati onima koji ne žele da mešaju horor sa komedijom, a svakako će prijati onima koji žele da dobiju finu dozu atipičnog žanrovskog ugođaja. U tom pogledu, POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ je pre svega priča o poslednjim ljudima koji će preostati u razdruženim državama Jugoslavije, a zombiji su tu više kao metafora unutrašnjeg oglodavanja društvenog tkiva do kosti nego kao osnovna tema filma.
Kao predigra Ličininom filmu ide i MALIŠAN Danila Bečkovića, srpska kratkometražna zombi komedija u kome naslovnu ulogu tumači Onni Tommila, zvezda RARE EXPORTSa i BIG GAMEa, žanrovskih filmova Jalmarija Helandera koji su ostavili značajan trag u evropskoj žanrovskoj ponudi u proeteklih desetak godina. Ovaj kratki film je priča o jednom dečaku i njegovom najboljem prijatelju - mobilnom telefonu. 
Iz Srbije stiže i PSI UMIRU SAMI, zanimljiv niskobudžetni žanrovski hibrid koji uspeva da postigne atmosferu Scandi Noira i američkog indie filma ali se na tome ne zaustavlja. Ova misterija će svakako biti zanimljiv izazov za ljubitelje žanrovskog filma raspoložene za avanturu i nove stvari.
Da su selekcioni principi programa duhovito nazvanog Srbija i prijatelji, ovaj segment bi bio još jači. Međutim, i samo oslonjen na srpske premijere donosi dovoljno izazove za ljubitelje formi koje su doskora svoje regionalne predstavnike nabrajale na prste, svoje ili nečije otkinute ruke.