KOMINIKE 3: NEMA ODUSTAJANJA
Srpski film ima zjapeće rupe u generacijama reditelja, pa čak i u čitavim žanrovima i pogledima na film zbog toga što je nekoliko bezmalo celih godišta reditelja odustalo od filma. Oni su odustajali iz niza razloga, pre svega materijalne prirode pošto je sa jedne strane udarao čekić ekonomske krize a sa druge se nalazio nakovanj celovečernjeg filma koji je do pre nekoliko godina isključivo nastajao na skupoj filmskoj traci i isključivo koštao nekoliko stotina hiljada maraka.
Sa promenom tehničkih standarda koji su pojednostavili nastanak filma i sveli budžete na razumnu meru, naša generacija i nove generacije nemaju pravo da odustanu od filma i da ga prepuste bez borbe.
Praksa srpskog filma je pokazala da je svaki, pa i najskuplji film – kao što je ČARLSTON ZA OGNJENKU – moguć, ukoliko je osnovni cilj prilikom produkcije nastanak filma a ne nešto drugo.
Pošto je u zvaničnim kanalima naše kinematografije „nešto drugo“ ovladalo proizvodnjom filma, mi ne smemo dozvoliti da nam se cilj i sredstvo razlikuju.
Praksa naših filmskih oligarha nesumnjivo dokazuje da su njihovi neuspesi koji su pre svega uzrokovali krizu srpskog filma najpre rezultat njihovog potpunog neznanja. U tom smislu svako odbijanje na koje naiđete kod njih treba gledati kao podstrek pošto njihov stav nije fundiran ni znanjem ni iskustvom.
Ipak, ključna bitka se mora odigrati u nama samima. Naime, mi u sebi moramo naći dovoljno energije i solidarnosti i strpljenja ne bi li pošli na višegodišnji put stvaranja filma.
Sa promenom tehničkih standarda koji su pojednostavili nastanak filma i sveli budžete na razumnu meru, naša generacija i nove generacije nemaju pravo da odustanu od filma i da ga prepuste bez borbe.
Praksa srpskog filma je pokazala da je svaki, pa i najskuplji film – kao što je ČARLSTON ZA OGNJENKU – moguć, ukoliko je osnovni cilj prilikom produkcije nastanak filma a ne nešto drugo.
Pošto je u zvaničnim kanalima naše kinematografije „nešto drugo“ ovladalo proizvodnjom filma, mi ne smemo dozvoliti da nam se cilj i sredstvo razlikuju.
Praksa naših filmskih oligarha nesumnjivo dokazuje da su njihovi neuspesi koji su pre svega uzrokovali krizu srpskog filma najpre rezultat njihovog potpunog neznanja. U tom smislu svako odbijanje na koje naiđete kod njih treba gledati kao podstrek pošto njihov stav nije fundiran ni znanjem ni iskustvom.
Ipak, ključna bitka se mora odigrati u nama samima. Naime, mi u sebi moramo naći dovoljno energije i solidarnosti i strpljenja ne bi li pošli na višegodišnji put stvaranja filma.
Ukoliko to pronađemo u sebi, ona ćemo bitku prebaciti na njihov teren, na ekran koji su uzurpirali i pred svima pokazati svu snagu Novog srpskog filma.
posted by doba_nevinosti at 5:11 AM
5 Comments:
Kad smo vec kod "Ognjenke" koja se toliko dugo poradja, jel istina da su Francuzi kupili film, i resili da uloze dodatnu kintu da bi specijalni efekti bili jos bolji, doneli opremu, i da se sada neki specijalni efekti ponovo rade/doradjuju, i da naravno, to dalje prolongira izlazak filma na svetlost dana? Unapred hvala!
Tacno je da se filmovi sada znatno jeftinije mogu praviti, ali umesto suvishnog troshenja energije na pljuvanje dekadentnog establishmenta (ne znaci, naravno, da ih ne treba stavljati gde im je mesto) valjalo bi se usredsrediti na neshto konstruktivno, sto che omoguchiti ostvarenje snova - pravljenje drugacijih, zanrovski raznovrsnih i modernijih filmova.
Tu pre svega mislim na stvaranje alternativnog sistema finansiranja i distribucije. Ovo drugo je, priznajem, cupava rabota, ali prvo bi moglo da se ostvari.
Samo gledam mlade autore kako gube vreme na kojekakvim drzavnim konkursima, cekajuchi crkavicu za prvi dugometrazni film u istoj sobi sa onima koji za sobom vec imaju nekoliko takvih, pa s razlogom ocekuju da im se pomogne da snime jos koji. U kvalitet tih ostvarenja ne ulazim. Samo cu da konstatujem da je nepravedno a vala i nesuvislo stavljati debitante u isti kos sa "dokazanima" - koji ce, vozeci se na ranije zasluge, uvek lakse dobijati kintu. O krajnje dubioznom kriterijumu - scenariju kao garantu kvaliteta buducheg filma - da i ne govorim. Tek tu nastaje cupanje za kosu. Cime debitant dokazuje da ce mu film biti dobar, kad iza sebe nema "minuli rad", koji komisije takodje traze, poput one sorte profesora koja te vrednuje po - prethodnim ocenama u indeksu? Da li je kriterijum zanrovska pravovaljanost scenarija? Da li se gleda kvalitet studentskih ili kratkih filmova koje imaju za sobom? E, da se ovo poslednje gleda (a moralo bi), ne bi NI POD RAZNO moglo da se desi da bude odbijen scenario za dugometraznu verziju "Slatkog mirisa naftalina", koji je potpisao Vladimir Mancich.
Sta nam, dakle, treba?
(1) Za pocetak, odvojeni fondovi za debitante. Valja se zalagati kod drzave za tako nesto, i ne slushati mnogo kuknjave tipa "neche to uspeti" jer umro onaj ko je probao a umro i onaj ko nije. Valja, s druge strane, stvarati nezavisne, privatne fondove. Malo udruzivanja dobro bi doslo nama koji zelimo drugaciji srpski film.
(2) I ti debitanti, i uopste mlade filmadzije, treba da budu malo drcniji i snalazljiviji kad traze pare. Nije drzava jedina krava muzara.
Primer. Nedavno sam bio na Grosmanovom festivalu filma i vina u Sloveniji - na filmofilskom kursu Lojda Kaufmana. Polaznici su bili i neki mladi Slovenci, koji su poput tvoraca "Doba nevinosti" i "Zone mrtvih" snimili trejler za svoj film "Izhod" (Izlaz) i koriste ga kao mamiparu kod potencijalnih producenata. Slovenci su, na zahtev Kaufmana, pustili trejler pred drugim polaznicima. Bio sam toplo iznenadjen. Cistokrvni akcijas, sve sa masinkama, fajtovima, kaskaderskim scenama i - helikopterom. Vrlo kompetentno uradjeno. U stvari film je, kako rekose, "drama o cetvoro sjebanih ljudi", ali su u trejler stavili ISKLJUCIVO akcione scene da bi pokazali producentima sta umeju i napalili ih na "nove moguchnosti slovenackog filma". Budzet "Ishoda", koji bi uskoro trebalo da bude zavrsen, iznosi 400.000 evra, od cega je pola namaknuto od sponzora a pola iz dzepova autorske ekipe. Govorim o tome da ovako nesto desava u zemlji sa dva miliona stanovnika, koja jeste u EU i ima mnogo vise ispravnih bioskopa od nas, ali cijoj kinematografiji ne cvetaju ruze - zbog slicnih problema koje ima Srbija, a to je raspodela love medju oligarsima, uz mrvice za ostale. Cini mi se da se filmovi ovde bar za sada mogu praviti jeftinije. Ali, sta je poenta? Pitali smo: "Kako ste namakli pare od sponzora?" Slovenci rekose: "Pisali smo i telefonirali apsolutno svima iz privrede, jedno cetiri meseca, i slali im promo materijale. Nasli smo, na primer, kintu na trzistu lekova i na trzistu reklama." Pitao sam ih otkud im helikopter. Rekose mi: "Iznajmili od privatnika. Prvo je hteo da nam naplati 1.000 evra, ali kad smo mu objasnili sta hocemo, dao nam je popust - oborivsi cenu na 500 evra".
Ne tvrdim da ce sve ovo da uspe u Srbiji. Samo kazem da su snalazljivost, drcnost i upornost majka uspeha. Film "Boni i Klajd", s kojim je poceo autorski prevtat u americkoj kinematografiji, nikada ne bi ni nastao niti dobio zasluzen tretman da nije bilo snalazljivosti i bezobrazluka jednog Vorena Bitija. Ugledajmo se na coveka.
Dosta dobrih ideja i rechi od nevinih ali i vas koji komentarisete. Tacno je da treba odvojiti debitante od oligarha, tako je bilo i u staroj Jugi pod Titom, postojao je fond koji podstiche iskljucivo mlade autore. Ispada da je sad veca kulturna tiranija nego tada. Mislim da je nophodno osnovati front koji ima ovakve stavove nakon chega treba izaci u javnost i napokon progovoriti o onome o cemu svi sapucu a to je da je srpski film , bar onaj koji je podrzan od strane konkursa i drzave veoma niskog kvaliteta ili tumara u paklu osrednjosti sto je za umetnost najgora opcija. Treba se takodje skoncentrisati na ultra low budget filmove, ima puno primera u svetu i kod nas koji dokazuju da se film uz odredjena ogranicenja moze napraviti i za 5000 eura. Na kraju krajeva gomila mladih pocetnika u Americi dize male kredite i snima svoj prvi low budget film koji im je taj tako neophodni prvenac. Na kraju krajeva ce se cela stvar pomeriti sa mrtve tacke u trenutku kada svi mi apsolutno zaboravimo na bilo kakvu pomoc od bilo kog iz okrilja sistema. Tek u tom trenutku pocinje prava, beskompromisna i veoma teska borba koja moze da se dobije jer je protivnik iznutra veoma truo i slab iako se spolja fenomenalno drzi i chini nepobediv.
Koliko se cuje po gradu, Francuzi su tu vec mesecima i ucestvuju u finalizaciji efekata koji su Srbi,lavovski deo, vec uradili. Postoji mogucnost da je nova oprema donesena da bi se nivo studija podigao na francuski. Sasvim je moguce da je odlaganje zavrsetka filma zbog zelje da efekti budu fantasticni
Koncentrisati se na filmove ultra low budget? Pa to je upravo zelja oligarha"neka se deca igraju ionako nece videti bioskop". Uspelo je mozda u USA, ali El Mariachi(ako je prica istinaita) je gledao neki producent sa malo mozga, ali zamislite reakciju etabliranih producenata na Vesala za dvoje, Rakete, Slatki miris, Sejtana....Pa cak i na T.T. Sindrom.
U Americi je lakse snimiti film za male pare: svi zele da budu zvezde i spremni su zivot daju da se dokopaju Holivuda ili bar Njujorka.
Nama treba 10 Urosa S., 5 Steva Filipovica, spremnih da ne odustanu ni po koju cenu.
Post a Comment
<< Home