EDIT I PREMIJERA

Mi nismo bili na premijeri filma EDIT I JA Alekse Gajića, ali naš prijatelj i tajni agent DušMan jeste. Evo njegovog izveštaja i procene kako je taj događaj protekao:

U ponedeljak uveče, zvaničnu premijeru i najavu za bioskopsku distribuciju, doživeo je animirani prvenac poznatog strip crtača Alekse Gajića i producentske kuće Yodi. Kako je Zoran Cvijanović, producent filma, u uvodnom izlaganju objasnio, Yodi Movie Craftsman je kuća koja je do sad stala iza filmova kao što su „Munje!“, „Sjaj u očima“, „Pogled sa Ajfelovog tornja“, „Karaula“, „Sveti Georgije“ i jedne sezone tv serije „Mile protiv tranzicije“, i ono što nije pomenuo (ali je sigurno tako mislio) je da Yodi, uzimanjem filma „Technotise - Edit i ja“ pod svoje okrilje, želi da se iskupi za dosadašnje filmske radove uz koje je stajalo ime ove kompanije. Simpatičan je bio i zamalo pa lapsus nastao u trenutku Cvijanovićevog nadahnutog nabrajanja dosad snimljenih filmova, kad je umesto „Svetog Georgija“ zaustio da kaže „Mi nismo...“, ali se na svu sreću na vreme zaustavio.
Strip „Technotise“ autora Darka Grkinića i Alekse Gajića, tada mladih nada srpskog stripa, iznedrio je uspešnu karijeru Gajiću u Francuskoj, ali je on po sopstvenom priznanju žudeo da napravi mali pomak od stripa i da se bavi drugačijim vidom umetnosti – animacijom (u kojoj se već oprobao uradivši par video spotova). Iako je predvideo da napravi pauzu od stripa koja bi trajala godinu ili dve, rad na filmu se otegao na skoro četiri godine, i Aleksa po završetku prvog filma jedva čeka da nastavi u istom animiranom smeru.
U punom Centru Sava, publika je uz uzdahe oduševljenja uživala u delu koje svojim potpuno drugačijim pristupom domaćem i animiranom filmu svakako izvlači simpatije na površinu. Iako na trenutke pomalo statična animacija može da deluje kao mana, posle prvih desetak minuta gledanja, lako se može zaključiti da upravo taj nepixarovski šmek ostavlja autentičan autorski trag novogeneracijskog autorskog filma u Srbiji. Crtež koji varira od visoko realističnog, preko sf stilizovanog, pa do na momente kempi sekvenci, podseća gledaoce na ono po čemu je Gajić početkom 2000.-ih i stekao maltene kultni status među domaćim strip čitaocima. Korištena je 2D, 3D, vektorska i kolažna animacija, slično modernim japanskim animiranim filmovima, čiji se uticaj često primećuje tokom gledanja.
Znatno izmenjena radnja u odnosu na strip je zadržala samo iste glavne junake (donekle) i deo naslova. Iznenađujuće nebanalna priča filma nam donosi urbano filozofsko delo sa 20 twenty somethingsima u glavnim ulogama (koje glasovno tumače Sanda Knežević, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Marija Karan, Srđan Todorović Žika, Srđan Miletić...) koji obitavaju na ulicama futurističkog Beograda i ne sede stondirani na krovovima zgrada na Voždovcu. Film, osim razglednice Beograda iz 2074. godine, nudi heroinu kakvu domaći film do sada nije mogao da zamisli, sem u nekim polupokušajima Ljubiše Samardžića.
Posle projekcije filma, publici su se poklonili glumci, animatori, ilustratori, koloristi, producenti, koproducenti, muzičari (koji su obezbedili više nego zanimljiv skor), i režiser i scenarista, Aleksa Gajić himself. Ubrzo je usledio i koktel za prisutne, gde su obični posetioci mogli da se vrzmaju uz uvek privlačnu Mariju Karan, autore filma, i face iz dnevno političko estradnog života kao što su Wikluh Sky ili Božidar Đelić.
Poseban momenat događaju dale su i simpatične devojke maskirane kao junakinja filma, koje su se muvale među zvanicama i delile sunđeraste loptice sa utisnutim Editinim likom, ali i najava otvaranja Gajićeve izložbe 2.10. u Kulturnom Centru Grad, na kom će biti predstavljeno i dopunjeno izdanje stripa i verovatno prva srpska akciona figurica, sa likom Edit.

GODINA BEZ BUBE

Pre tačno godinu dana napustio nas je naš prijatelj i saradnik Ljubiša Buba Opačić. Mi nikada nećemo zaboraviti koliko nam je pomogao i bio uz nas kada smo počinjali. U znak sećanja na Bubu, koncertna agencija Long Play postavila je nekoliko pesama sa njegovog neobjavljenog solo albuma Hommo Epilepticus.

FESTIVALSKA BANDA

UPDATE!

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE posle međunarodnog festivalskog debija u Pušonu zakazuje još nekoliko festivalskih nastupa. Tokom oktobra i novembra, BANDA će učestvovati na nekoliko festivala. Pre svih, tu je Stockholm Film Festival sa kojim je naša kinematografija ranije imala dobra iskustva - na njemu je Srđan Dragojević osvojio nekoliko nagrada. Zatim sledi festival u Raveni, londonski Raindance , festival u Tai Peiu, kao i nastup na Balkan Snapshots Film Festivalu u Amsterdamu (koji smo mi overili prošle godine sa našim kratkim filmom DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN) i Berlin Porn Film Festivalu koji nije to što mislite, nevaljalci jedni, već se bavi umetničkom dimenzijom erotike i pornografije.

ZONA MRTVIH pak ima svoj termin na najbitnijem festivalu horor filma u Sitgesu, potom nastupa u Buenos Airesu na Rojo Sangre festivalu, a u najavi je i Horrorthon u Dablinu. Pre nekoliko dana, ZONA je po prvi put overila Ameriku projekcijom na konvenciji u Pitsburgu, odakle su uostalom i krenuli Romerovi zombiji.

Pored ovih festivala i ZONA će overiti Balkan Snapshots u Amsterdamu plus Cinefantasy u Sao Paolu.

CIRCUITO OFF - SAN SERVOLO - DAN 3

Sa opravdanim zakašnjenjem, Dimitrije se vraća sa trećim izveštajem:

Treći dan festivala je, što se mene tiče, bio najuzbudljiviji jer je taj dan bio rezervisan za dolazak Jan Kounena i njegovu radionicu. Ne bih slagao ako bih rekao da je Jan Kounen bio ključni razlog mog dolaska na festival.

Do susreta sa Kounenom došlo je vrlo spontano. Sreo sam ga na terasi bara u San Servolu i njegovo ponašanje je bilo do te mere nepretenciozno da većina ljudi koji su se tu nalazili uopšte nije ni slutila da je to Kounen - najveća zvezda festivala. Prišao sam mu, predstavio se i pošto je par rečenica shvatio obim mog poznavanja i poštovanja njegovog rada, pozvao me je da mu se pridružim na doručku i kafi.

U prvom delu razgovora fokusirali smo se se na manje poznate tačke iz njegove karijere - snimanje oniričkih scena u filmu BATARDS i aerial shotova u filmu BANDIDAS, da bismo potom došli do teme brojnih zahvalnica Kounenu koje se pojavljuju na špicama novog talasa francuskog žanrovskog filma. Recimo, zahvalnica na filmu FRONTIERE(S) Xaviera Gensa proistekla je iz toga što je Kounen gledao njegove kratke filmove i povezao ga sa Luc Bessonom za kog je ovaj potom snimio FRONTIERE(S) i HITMAN. Kounen kaže da Gens sada sprema jedan znanto ličniji film.

Od nove generacije francuskih žanrocvskih filmova, Kounen voli EDEN LOG a za Kim Chapironov sledeći film (Chapiron je režirao sjajan i i vanredno bizaran film SHEITAN) koji se zove DOG POUND kaže da će biti cutting edge na osnovu nekih delova koje je gledao u montaži. Kounen još nije pogledao MARTYRS ali je delovao vrlo radoznalo da ga pogleda.

Što se Kounenovih planova tiče, trenutno sa Jean-Claude Carriereom, verovatno najznačajnijim evropskim scenarističkim imenom - van engleskog govornog područja - radi na filmu THE SECRET HISTORY OF DALAI LAMAS. Zanimalo me je kako Carriere funkcioniše pošto je već u ozbiljnim godinama (78) ali Kounen kaže da je izvaredno lucidan i da brzo misli. Film će biti mešavina 3D deonica, animacije i dokumentarca i Kounen se nada da če Dalaj Lama prihvatiti ovu strkturu pošto bez njegovog odobrenja teško da će biti filma. Ipak, Kounen ima dosta dobru poziciju na Tibetu zahvaljujući filmu DARSHAN.

U povodu svog 3D snimanja, Kounen je gledao 45 minuta AVATARa i potpuno je oduševljen, ne samo tehničkim aspektom već i pričom o domorodačkoj kulturi. Kounena izuzetno zanimaju stari narodi i običaji, a redovno odlazi u Peru u posete šamanima sa kojima proširuje svest uz pomoć ajovaske, o čemu je snimio i film D'AUTRES MONDES. Kaže da je kod šamana vodio i Gaspara Noea i Marc Caroa i da smatra da se uticaj ajovaske može osetiti u njihovim novim filmovima ENTER THE VOID i DANTE 01.

Kad je reč o svojim savremenicima, Kounen sa puno ljubavi i topline govori o Gasparu Noeu. za njegov novi film ENTER THE VOID kaže da je remek-delo i da se nada da će uspeti da bude isplativ pošto je reč o vrlo skupoj produkciji oko koje se Noe vrlo namučio. Kounen kaže da, u principu, producenti smatraju pitanjem prestiža da rade sa Noeom. Ipak, Noeov sledeći film bi trebalo da bude art-house sa eksplicitnim scenama seksa i Kounen misli da će uspeti da nađe novac za takav film. Što se Noeove supruge Lucile Hadžihalilović tiće, saznali smo da sprema film u Španiji i da je dobila pomoć Sundance Laba.

Dotakli smo se i priče o novcu. Kounen je istakao da je njegov jedini film koji je zaradio novac bio DOBERMANN ali da je tome doprinelo to što su Vincent Cassel i Monica Bellucci u to vreme bili mladi glumci koji nisu imali previsoke honorare. Preneo sam da DOBERMANN ima kultni status u Srbiji ui rekao mi je da je ranije već sretao fanove ovog filma iz Srbije.

Što se BLUEBERRYja tiče, taj film je poznat kao finansijski neuspeh koji je razljutio i producente i fanove. Veći deo javnosti je bio ljut zato što Kounen nije išao tipičnom linijom glavnog toka mitologije tog lika i držao se više akcionog vesterna, ali on je želeo da isprati tu halucinogenu liniju koja postoji u stripu i ima veze sa Moebiusvim shroom iskustvima u Meksiku od kojih nije mogao da se oporavi dvadeset godina.

Kad je reč o filmu 99 FRANCS, Kounen misli da će se na kraju eksploatacije taj film isplatiti. O saradnji sa Beigbederom kaže sve najbolje. Pisac nije imao nikave primedbe na scenario, dao je Kounenu punu slobodu, čak i da menja kraj, samo je želeo da doda par scena i njih je lično dopisao. Beigbeder je imao slične rediteljeke ambicije kao Houellebecq ali ga je neuspeh filma LA POSSIBILITE D' UN ILE (Mogućnost ostrva) odvratio od režije. Diskutovali smo o filmskim adaptacijama Houellebecqa - Kounen nije gledao nemačku ekranizaciju ELEMENTARNIH ČESTICA ali mu je zato francuski film po PROŠIRENJU PODRUČJA BORBE (Extension du domaine de la lutte, Philippe Harel, 1999) sasvim okej.

Za Jean Dujardina kaže da je glumac koji mudro vodi svoju karijeru. Dujardinov nastavak velikog hita OSS 117 - LE CAIRE NID'D ESPIONS koji se zove OSS 117- RIO NE RESPOND PLUS i Kounenu je vrlo simpatičan, prepričao nam je čak i neke duhovite dijaloge iz filma. Kaže da je Dujardin privukao dosta publike kopja je od 99 FRANCS očekivala family-friendly film (iako ni OSS-117 nije baš za sve uzraste) i da je na nekim projekcijama bilo nezadovoljstva.

Što se tiče nastavka romana 99 FRANCS koji se zove AU SECOURS PARDON, Kounen nema ništa protiv da ga adaptira pošto se produžetak avantura Octave Parangoa zaista dosta razlikuje od prvog romana i sequel se ne bi iscrpljivao u ponavljanjima. Imao sam priliku da pročitam hrvatsko izdanje ovog romana i smatram da donosi jednu možda još snažniju priču od 99 FRANCS, i zanimljiv ruski setting.

O svom novom filmu COCO CHANEL & IGOR STRAVINSKY, Kounen kaže da ga je privukao interesantan istorijski milje i to što se tema razlikuje od njegovih tipičnih priča. Ovaj film je prvobitno trebalo da režira William Friedkin i Kounen je od njega preuzeo projekat. osnovna izmena u odnosu na scenario koji je Friedkin trebalo da snima jeste to što su dijalozi sa engleskog prevedeni na jezike kojima su se junaci zaista služili. Kao osnovnu stilsku inspiraciju, Kounen navodi dva naslova AGE OF INNOCENCE Martina Scorsesea i LAWRENCE OF ARABIA Davida Leana. Leanove akcione scene su mu poslužle kao inspiracija za inscenaciju baletske premijere pošto je smatrao da ta situacija ima dramaturgiju bitke.

Kounen je inače pobornik filmske trake i smatra da digitalnu tehniku treba da koriste samo direktori fotografije koji su njome aposlutno ovladali a on misli da ih nema mnogo

Što se Holivuda tiče, Kounen kaže da je imao ponude ali da nikada nije dobio neku koja mu je odgovaralča. Njegov prijatelj Jean-Pierre Jeunet se okušao u Holivudu sa filmom ALIEN RESSURECTION i reao mu je da ga je to snimanje višse podsetilo na rad u svetu reklama nego na film jer su se producenti ponašali kao klijenti. Ipak, Kounen kaže da bi svakako prihvatio neku interesantnu ponudu i izazov poput ALIEN RESURRECTION.

Posle podne, Kounen je održao radionicu a uveče je bila prikazana retrospektiva nejgovih kratkih filmova. Među njima je, što se mene tiče, bila jedna premijera - prikazan je film THE STORY OF PAHSHIN BEKA iz omnibusa 8 koji su finansirale Ujedinjene Nacije.

Tokom popodneva pogledali smo jednu turu filmova iz internacionalne selekcije iz koj e se jedino izdvojio španski eksperimentalni film FALSE ESPEJO Artura Artala koji je doneo specifičnu košmarnu atmosferu.

Pošto četvrtog dana nije zakazano previše aktivnosti, odlučili smo da što više ispratimo projekcije.

Treće večeri posle filmskog progrnma, nastupio je Howie B. kao gost DJ.

ŽIVOT I SMRT FILMSKE KRITIKE

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE je prošle srede imao svoju bioskopsku premijeru. Ubrzo su usledile i nove kritike na koje treba obratiti pažnju. Jednu je napisao Freedom, čovek sa vrlo specifičnim i istančanim ukusom kako za film tako i za ostatak pop kulture. Drugu je napisao Vladan Petković iz E-Novina, takođe kritičar čije pisanje pratimo sa velikom pažnjom.

ŽIVOT I SMRT MADE IN SERBIAe

Sinoć je ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE uspeo da se izbori sa Sava Centrom, tim hramom srpskog filmskog establišmenta, održana je uspešna i dobro posećena premijera i film je izazvao sav očekivani spektar reakcija koji se očekuju od ostvarenja takve energije i provokativnosti. Od danas, 17. septembra, ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE prikazivaće se u bioskopima Kolosej i Ster. Istovremeno, u sledećih sedam dana, u bioskopu Balkan, u terminu od 22h prikazivaće se Mladenov dokumentarni film MADE IN SERBIA koji se može smatrati uvodom u priču koja je zaokružena filmom ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE. Ukoliko do sada niste pogledali film MADE IN SERBIA u društvu i na velikom ekranu, eto prilike. Što se ŽIVOTA I SMRTI tiče, jasno vam je da je to film koji ne smete propustiti!

SUTRA

U sredu, u 21:30 u Sava Centru je premijera ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE. Što nas više bude u Sava Centru, poslaćemo snažniju poruku da želimo drugačiji i bolji srpski film. Isto tako, što nas više bude u SC, ekipa filma će dobiti veći pozdrav za svoj hrabri napor.

I zato, okupimo se svi sutra uveče u Sava Centru. Srpski film je ranije bio poznat po tome što publika ceni i nagrađuje kvalitetne naslove. Vreme je da se vratimo toj tradiciji. Kritičari ne mogu da se slože koliko dugo nismo imali pred sobom ovako dobar srpski film, da li je to 11, 13 ili 20 godina. Potrudimo se da i premijera u SC bude takva.

DAN D - 16. SEPTEMBAR

U sredu uveče, 16. septembra, u Sava Centru biće održana premijera filma ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE. Tamo treba da se okupimo u što većem broju i pokažemo da nam je stalo do promena u srpskoj kinematografiji. Što više ljudi dođe u Sava Centar, to srce srpskog filmskog establišmenta, biće ubedljivija naša poruka.

Ko ne stigne da dođe u sredu, od sutra, 17. septembra, moći će da pogleda film u redovnoj bioskopskoj distribuciji.

Kao malo zagrevanje pred film, evo intervjua sa Mladenom Đorđevićem koji je izašao u jučerašnjem Blicu.

CIRCUITO OFF - SAN SERVOLO - DAN 2

Dimitrije se vraca sa drugim nastavkom price o festivalu Circuito Off:

Drugi dan festivala poceli smo druzenjem sa Enricom Stoccom i njegovim scenaristom Lucom. Bilo nam je vrlo interesantno da vidimo kako i u Italiji postoji veliki pesimizam oko ulaska mladih filmmejkera u industriju. Enrico u principu nema ni nameru da za sada radi ista ambicioznije i drzi se DIY pristupa dok Luca pokusava da pise za televiziju i nedavno je angazovan da pise pilot za jednu italijansku kriminaliticku seriju. Ipak, Luca misli da ce mu ulazak u posao tesko ici posto na italijanskoj televiziji vlada veliki nepotizam. Lucu inace zanima zanrovski film, narocito horor u kome mu je Cronenberg najveci uzor, i u tom smislu jee interesantno da uopste ne voli italijanske majstore. To je inace deo trenda koji smo vec zapazili - recimo ni Holandjani koje smo upoznali ne vole Verhoevena, Finci ne vole Harlina... Tako ni Luca ne voli Argenta, Deodata, Soavija i ostale velikane (mali respekt gaji jedino prema Mario Bavi). Stavise, pricao nam je anegdote o Argentu kao vrlo neprijatnom saradniku koje je cuo od njegovih pisaca.

Inace, kad je rec o svesti o nasem filmu, jedino ime za koje su svi culi je Kusturica, docim je vec Paskaljevic potpuna nepoznanica cak i ljudima koji rade u art-house bioskopima. To nas je dosta iznenadilo.

Luca i Enrico znaju natprosecno mnogo o Srbiji posto su dolazili u nase krajeve. Enrico poznaje Guilia iz grupe Cripple Bastards koji je dobro poznati ljubitelj srpske ekscesivnosti. Kad je rec o italijanskoj punk sceni, Enrico nam je ispricao zanimljiv detalj o Roccu Siffreddiju. Naime, Rocco je veliki ljubitelj muzike i mnogi mladi bendovi mu salju snimke a onda on pomaze onima koji mu se dopadnu tako sto im gostuje u nekoj pesmi ili spotu.

Posle podne, Martin De Thurah je odrzao svoju radionicu. Na radionici se fokusirao na svoje muzicke klipove i objasnjavao je detalje o njihovom nastanku, kako u umetnickom tako i u tehnickom smislu.

De Thurah smatra da promene u muzickoj industriji dovode do smanjenja budzeta spotova i da ce se uskoro mahom snimati no budget spotovi. Iako je svestan da se menjaju tehnicke okolnosti u kojima se gledaju spotovi, da ce ih sve vise biti gledano na YouTubeu ili malom ekranu mobilnih telefona, on u principu ne planira da menja svoj pristup vizuelnosti i da se prilagodjava tim okolnostima.

De Thurah je zavrsio dansku filmsku skolu koja na svake dve godine prima po sest polaznika. Posle dva ambiciozna kratka filma, sada pocinje da priprema i celovecernji film.

U par navrata je pomenuo i cene klipova koje su bile iznenadjujuce niske. Recimo WHEN I GROW UP za Fever Ray je kostao samo 10 000 evra ali De Thurah naglasava da je deo ekipe radio besplatno. Ili, recimo, HUMAN za Carpark North je snimljen za dva dana, tokom vikenda u jednoj skoli.

Posto su De Thurahini klipovi puni vizuelne simbolike i nemaju jasnu narativnu koheziju objasnjavao nam je da kada formulise tritment pokusava da spoji opise onoga sto treba da se desava u kadru sa objasnjenjima simbolike kako bi dokumenti bili prihvatljiviji ljudima zaduzenim za spotove u izdavackim kucama. Kad je o samim izdavackim kucama rec, njaglasava da je vrlo bitna komunikacija izmedju reditelja i benda i da bendovi u principu mogu da prelome u rediteljevu korist u slucaju spora. Medjutim, De Thurahj kaze da je povremeno dolazilo i do neporazuma sa samim izvodjacima i u tom kontekstu je pomenuo kanye Westa za kog je radio FLASHING LIGHTS, premda nije ulazio u detalje sukoba.

Zbog De Thurahine radionice propustili smo popodnevne projekcije a uvece smo gledali italijansku selekciju kratkih filmova.

Kad se dodje u domen recentne produkcije kratkih filmova, te se vec moze prepoznati neka pozicija srpske kinematograije.

Italijansku ponudu karakterisao je nesto visi budzet nego sto je nama dostupan i kreativna dominacija animirane scene. Zanimljivo je i to da su italijanski filmovi bili izuzetno stilizocvani, sa jasnim fellinijevskim uticajima. Ipak, kada se ostave po strani visi budzeti, italijanski filmovi nisu nudili nista sto se ne moze naci u nasim uspelijim studentskim filmovima trece ili cetvrte godine. Medjutim, u live action domenu ovogodisnje Circuito Off selekcije, samo smo u filmu L'ESTRANEO Fabian Ribezza videli autenticniji rediteljski pristup na tragu Lyncha ili Jeuneta. Ipak, objektivno, u selekciji prikazanoj drugog dana festivala dominirao je izuzetno kreativan Bluov animirani film MUTO koji je koristio grafite i murale kao osnov za stop-motion animacije tako da smo za njega i glasali na kraju veceri.

Sutra nas je cekao veliki dan jer je na San Servolu trebalo da se pojavi jedan od mojih najomiljenijih reditelja Jan Kounen.

CIRCUITO OFF - SAN SERVOLO - DAN 1

Danilo i Dimitrije su sa filmom MONTE PUTTANA ucestvovali na festivalu Circuito Off, u selekciji Venetto in Short. Dimitrije ce podeliti utiske sa festivala u nekoliko nastavaka:

Put u Veneciju je u najavi delovao kao Herzogov FICZCARRALDO, medjutim, zahvaljujuci Danilovom ranijem iskustvu u Veneciji, put je bio vojnicki precizno planiran. Ideja je bila da se izmedju 1. i 2. septembra autobusom prebacimo od Beograda do Mestre a onda odatle gradskim prevozom do Venecije i potom brodicem do San Servola. Prvobitni plan bio je da kad stignemo u Mestre u sitne sate, uhvatimo prevoz do Venecije i u putu docekamo prve brodice do San Servola. Medjutim, nas dragi prijatelj i kolega Ivan Jovanovic koji ima jos bogatija iskustva sa Italijom, upozorio nas je da je tamo nocu ipak manja sloboda kretanja nego sto smo navikli tako da mso uz njegovu pomoc i bookovali hotel.

Stigli smo u Mestre posle 15 sati voznje zbog zadrzavanja na granici a zabog pogresno shvacenog bilborda. trebalo nam je jos pola sata da lociramo hotel.

Hotel Aaron u Mestri je vrlo ljupko i bizarno mesto sa izuzetno malim ali paradoksalno funkcionalno dizajniranim sobama koje pomalo podsecaju na one japanske hotele sa kasetama za spavanje. U svakom slucaju, preporucujemo ga za prenociste i to ne samo zbog vrlo bizarnog arhitektonskog koncepta nego i zbog dobre pozicije ako ste na proputovanju, radnika koji vrlo dobro govore engleski sto je prava retkost u Italiji, i zaista su bili vrlo srdacni i korisni sa svojim daljim savetima.

Ubrzo posle podneva stigli smo na ostrvo San Servolo koje je prvo bilo samostan a zatim i izolovana dusevna bolnica, docim je danas lokacija za kongrese, festivale i studentski dom.

Uredjenje na San Servolu je vrlo laid-back i na njemu nema automobila, ima dosta zelenila i staza za setnju. Sam Circuito Off Festival je uz Maremetraggio u Trstu (na kome smo ucestvovali ove goine sa filmom DECAK KOJI JE BIO SUVISE NEVIN) najveci festival kratkog filma u Italiji.

Ubrzo posto smo se smestili, pronasli smo treceg clana nase ekipe na ostrvu. Naime, privucen nasim srpskim govorom, prisao nam je Slavko Vukanovic, Srbin koji zivi na Malti. Ubrzo smo se zblizili sa Slavkom i nas trojica smo bili heart of the party do kraja festivala.

Slavko je veteran srpske lo-fi price, na Malti organizuje njihov festival kratkog filma a na nekoliko holivudskih produkcija je saradjivao oko kastinga statista. O snimanju Spielbergovog MUNICHa rekao nam je da je DP Janusz Kaminski okosnica ekipe i da pre svega zahvaljujuci njemu Spielberg vrlo relaksirano radi. Sto se snimanja Amenabarove AGORE tice, rekao nam je da je Alejandro vrlo snalazljiv i da je jako dobro reagovao kad god su iznenadne klimatske promene ugrozavale snimanje. Takodje, pricao nam je da je Aronofski u vreme snimanja AGORE boravio sa Rachael Weisz na ostrvu i da je tada montirao WRESTLERa.

U sest sati poceo je program Venetto in Short. MONTE PUTTANA je snimana za par sati tokom radionice u Bariju kao vrlo lo-fi film sa amaterskom ekipom i glumcima i bilo nam je bitno da u selekciji Venetto in Short ne osramotimo Srbiju. Na svu srecu nimo. U ovoj selekciji je konkurencija bila neravnopravna posto su tu bila i dva vrlo profesionalno realizovana animirana filma, i neki skuplji italijanski filmovi, medjutim, u live action konkurenciji, izdvojili su se MONTE PUTTANA i narocito italijanski dokumentarni film COW PUNX FROM HELL Enrica Stocca za koji smo Danilo i ja kao gledaoci i glasali na kraju projekcije.

COW PUNX FROM HELL je dvadesetominutni underground dokumentarac o one man bandovima koji potuju po Evropi i nastupaju po malim klubovima za minimalne honorare i uprkos tome sto se bave rokenrolom zive vrlo skromno, mahom spaju u svojim starim kolim i hrane se po samoposlugama.

Poseban kuriozitet filma je voiceover koji povezuje film u celinu, mocno, lucidno napisan iz vizure Djavola kao formalnog zacetbnika rokenrola. Voleo bih da pomognmo Enricu koji inace i nastupa pod imenom Pido Wasted da dodje u Srbiju i prikaze ovaj film a mozda usput i odrzi koji koncert.

U svakom sluacaju, posle sesije Venetto in Short bili smo zadovoljni - nismo se obrukali a i videli smo jedan izuzetan film.

Uvece, posle uvodnog koktela, odrzana je projekcija Martina De Thurahe. De Thurah je danski reditelj kratkih filmova i reklama ciji je opus u svetu muzickih klipova zaista besprekoran. Radio je spotove za vrhunska imena kao sto su Fever Ray, Sigur Ros, Glasvegas, Carpark North, Royskopp i Kanye West.

Retropsektivu je otvorio De Thurah licno, a prvo su isli spot za Fever Ray. i izuzetan kratki film VI DER BLEV TILBAGE i njegov raniji short UNG MAND FALDER.

De Thurah je vrhunski reditelj, u to nema nikakve sumnje i njegov opus zaista jeste ono zbog cega se neko uopste odlucuje da se bavi kratkim filmom.

VI DER BLEV TILBAGE je ambiciozna, atmosfericna, apokalipticna prica o deci koja zbog misteriozne bolesti odraslih ostaju sama, primorana da se staraju o sebi. Generalni nivo realizacije ovog kratkog filma je toliko visok da je, sto se nas tice, apsolutno nedostizan za srpske produkcione uslove cak i u domenu disokobudzetnog filma.

Ipak, naravno, prve veceri je bilo prerano uci u bilo kakvo definisanje pozicije srpskog kratkometraznog filma u onosu na svetske tokove jer realno De Thurah je iznad proseka i u internacionalnim tokovima.

Posle De Thurahinog ciklusa, nastupio je Khan of Finland sa interesantnim electro one man standom. Tokom zurke, Slavko na je upozno sa Enricom Stoccom kome smo odali respekt za COW PUNXE i potom posejali seme sutrasnjeg teskog dana posle lake noci.